Zadužbina Milana Mladenovića

19/12/2025

STVARANJE MILANOVOG „KRUGA” NA POLUOTOKU OSEJAVA

Na poluotoku Osejava u Makarskoj počelo je postavljanje ambijentalne instalacije „Krug” – osmišljene i realizovane u čast Milana Mladenovića. Vidikovac na kojem se instalacija nalazi nudi najlepši pogled na grad u kojem je Milan provodio leta tokom čitavog života, a od sada će biti i nazvan po njemu.

Na vidikovcu „Krug” ovih dana je postavljen prvi deo instalacije koju su čelnici grada Makarska svojevremeno najavili kao poseban gest iskazivanja počasti Milanu koji je za ovaj grad bio i porodično vezan. Kružna klupa izrađena od metala postavljena je na mestu sa kojeg se može uživati u pogledu na grad, Biokovo luku i morski horizont, a u nju su ugravirani Milanovi stihovi: „Ovaj krug sam skupio i opet sklopio, on me voli, on me nosi, on mi oprašta.“

Tokom narednog perioda instalacija koja je idejno rešenje arhitektinja Branke Juras i Morane Ostojić biće kompletirana i pločom sa natpisom:
„Milan Mladenović (21. septembar 1958 – 5. novembar 1994)
Pevač, tekstopisac, gitarista i kompozitor u rokenrol bendovima Ekatarina Velika i Šarlo akrobata. Poreklom Makaranin i Kruševljanin, po opredeljenju građanin sveta.“

Ovaj projekat je najavljen na Milanov rođendan 2024. godine, tokom dodele Nagrade Milan Mladenović. Antonia Radić Brkan, zamenica gradonačelnika Makarske je povodom postavljanja prvog dela instalacije izjavila: „Vidikovac „Krug” zamišljen je kao mjesto pogleda, tišine i inspiracije. Krug kao simbol povezanosti prirode, ljudi i prostora, ali i kao posveta Milanu Mladenoviću, frontmanu kultne grupe EKV, koji je imao duboke osobne korijene u Makarskoj. Ponosni smo što ovim vidikovcem započinjemo razvoj mreže makarskih vidikovaca, mjesta na kojima se dolazi zastati, udahnuti i jednostavno uživati u onome što imamo.”

Inspiracija za naziv „Krug“ i izbor baš ovih stihova dolazi iz Milanovog osvrta na reči pesme koju je napisao 1988. godine: „U toj pesmi se govori o životnom putu koji svako mora da prođe da bi zaokružio svoj životni krug, da bi ispunio svoju misiju na ovome svetu i prošao kroz sve teškoće i lepote života. Svaki život je za sebe, i originalan, i neponovljiv.”

„Svatko na kraju zatvara svoj životni krug na način koji je samo njegov. Iza nekih ostaju biste i kipovi, a samo rijetki dobijaju vidikovac s pogledom koji traje.“ – piše Damir Ravlić na portalu Pod Biokovom, potvrđujući vrednost i važnost ovog projekta. Makarska je tokom prethodnih godina više p**a iskazala odanost i ljubav prema Milanu i njegovom delu. Kao domaćin festivala „Modro i Zeleno” koji je nazvan po pesmi Ekatarine Velike – u ovom gradu pod Biokovom se u protekle tri godine na Milanov rođendan dodeljivala i regionalna „Nagrada Milan Mladenović“, što je Makarsku učinilo važnom tačkom na pop-kulturnoj mapi regiona i mestom kojem Milanova muzika i dalje glasno odjekuje.

*
Foto: portal „Pod Biokovom”; autorski tim

03/12/2025

Izvan Hale je bio minus, ali je u Spensu te večeri bilo pakleno! „Top Plus Koncert godine“ održan u Novom Sadu 3. decembra 1993. okupio je Plejboje, Atheist Rap, Van Gogh, Električni orgazam i Ekatarinu Veliku na bini i oko 4500 ljudi u publici koji su se na barem šest sati sklonili od inflacije, restikcija, mraka i predizbornih plakata sa porukama poput „Tako treba“ i „Mi dolazimo“.

Nekoliko dana pre koncerta Milan je najavio da će EKV ponovo svirati pesme koje dugo nisu bile na repertoaru: „Imamo ukupno osamdeset pesama, i postalo je teško odabrati šta svirati na koncertima. Imaš vremena da odsviraš otprilike dvadeset do dvadeset pet pesama, a da ne padneš u nesvest od umora i da ne pocepaš grlo...“
Skice drugačijeg repertoara se mogu naći i u Milanovim beleškama iz tog vremena. Na spisku su ponovo „Radostan dan“, „Amerika“, „Bledo“ i „Tonemo“, a EKV je te večeri u Novom Sadu odsvirala skraćeni set na kojem su bile i „Sarajevo“, „Ja znam“, kao i „Aut“ koju bend nije svirao godinama.
Naročito ne u verziji sa delom teksta na italijanskom jeziku.

Ipak, koncert u Novom Sadu nije bio prvi put na kojem je Milan pevao - „Ella corre per la citta / Pensa tutto, tutto che sa. E soltanto ’down’ / Esso e che si chiama ’aut’!“

Ovu verziju pesme „Aut“ bend je prvi put svirao na prvom nastupu van Jugoslavije, u martu 1985. Izabrana da predstavlja Jugoslaviju na „Danima kulture“ u Torinu, EKV se predstavila italijanskoj publici uz radove Dušana Gerzića-Gere, Biljane Tomić, Milovana De Stil Markovića, Željka Kipke, Ademira Kenovića i drugih.
Svedoci kažu da su Italijani bili oduševljeni koncertom i da su „primerci albuma koje su Ekatarineri poneli sa sobom bili razgrabljeni.“
Snimak tog koncerta „Echaterine La Grande“, na žalost, ne postoji.

Sačuvani i restaurisani snimak poslednjeg nastupa EKV u Novom Sadu odsviran 3. decembra 1993. dostupan je na YouTube kanalu Ekatarina Velika Official: https://www.youtube.com/watch?v=X9-hy50p8r8

01/12/2025

Milanove reči i muzika koju je stvarao i dalje uspevaju da prevaziđu jezičke barijere.

Na mreži se nedavno pojavio blog “Ex-Yu music” čiji je osnivač i glavni urednik Kameron, Britanac trenutno nastanjen u Zagrebu, a koji sa oduševljenjem otkriva istoriju rokenrola sa prostora bivše Jugoslavije.

Istraživanje ga je dovelo do Šarla Akrobate, Ekatarine Velike i Angel’s Breatha, zatim do autora koji su laureati Milanove Nagrade, te na kraju i do projekata na kojima radi Zadužbina Milana Mladenovića.
Zato smo – kada nam se obratio sa molbom za razgovor – sa zadovoljstvom pristali, dodatno počastvovani činjenicom da je ovo prvi intervju objavljen na “Ex-Yu music”.
Kameron kaže: “I think it would only be right if the topic of our first interview centres on the scene’s most enduring icon, Milan Mladenović.”

Intervju posvećen Milanovom nasleđu, projektima Zadužbine Milana Mladenovića i regionalnoj sceni je dostupan na linku:
https://exyumusic.org/2025/12/01/interview-milan-mladenovic-foundation-on-legacy-archives-and-the-award/

Preporučujemo vam da pratite Kameronov rad i otkrivate kako muzika sa ovih prostora odjekuje u glavi i srcu nekoga ko nije sa ovih prostora.

As an Ex-YU music blog, I think it would only be right if the topic of our first interview centres on the scene’s most enduring icon, Milan Mladenović.

27/11/2025

Laureati Nagrade Milan Mladenović u Skoplju na PIN MUSIC Conference & Showcase ❤️

Dina Jashari, Vuk Stevanović (Ljubičice), Vedran Živković (Nemeček) i Elena Vasova

12/11/2025

Ekatarina Velika u Centru „Sava“, 12. novembar 1993.

Godinu i po dana nakon što je sa istog mesta u direktnom TV prenosu zatražio minut ćutanja „za sve poginule u ovom besmislenom ratu” i tako pojačao ignorisanje EKV od strane državnih TV kanala – Milan, Magi, Marko i Ćima obeležili su desetogodišnjicu postojanja benda u Centru „Sava“.

Milan: „Ranije smo svirali na nekim drugim, možda podobnijim mestima, ali ovaj put izbor je pao na Sava centar. Ipak se radi o prilično fleksibilnom prostoru – stolice mogu da se povade, pa kome je do skakanja neka skače.”

Uprkos inflaciji – EKV je prodala više od četiri hiljade karata („čak i za pomoćna mesta”, pisali su mediji) a dvočasovni koncert koji je bend odsvirao pojačan Miškom (Plejboj), Čavketom, Tanjom Jovićević i Nebojšom Petrovićem na saksofonu otkrio je zašto je bend „tako i toliko voljen u Beogradu.”

„Grad u kojem ne stanuje rokenrol je mrtav grad. Koncert Ekatarine Velike i promocija albuma „Neko nas posmatra" u Centru „Sava", ulili su nam nadu da će Beograd, uprkos svemu, ipak preživeti. EKV nam je dala znak da sve urbano ipak nije ubijeno u ovom gradu.”
(RTV Revija)

“Na koncertu u Sava centru sedeo je jedan čovek u odelu, s kravatom, koji se sve vreme u neverici osvrtao, jer se sve jasno videlo i čulo: da oni sviraju u užasno vreme i da ih ta publika iskreno voli. Taj čovek je bio Milanov otac. Cela sala je pevala, igrala, skakala, potpuno nerealno u odnosu na ono što se u zemlji dešavalo. Verovatno bih i ja bio zbunjen da sam na taj način shvatio da neko moju decu toliko voli i ceni. Ta scena sa tog koncerta i ta neverovatna ljubav koja iz naroda prosto kulja
ka njima... EKV i kasnije Rimtutituki, to su bili simboli nečega što mi kao grad jesmo. Grad je bio za to i oni su znali da ne smeju da ga ostave.”
(Peca Popović, u knjizi „Mesto u mećavi“ Aleksandra Žikića)

„Muzika je ispunjavala svaki deo ogromne sale, tako da je osećaj skučenosti bio prouzrokovanо stanje svesti. „Sarajevo“ je još jednom izazvalo osećanje bespomoćnosti, „Samo par godina za nas“ zvučala je kao vreme sadašnje, dok je „Zemlja“ postala himnična oda njima samima. Nostalgija u slučaju EKV ne postoji. Sve je ledeno aktuelno i autentično... Koncert Ekatarine Velike dao je legalizovanu adrenalinsku dozu ovom sada tužnom gradu koji se, očigledno, već jako jako umorio.“
(Аleksandar S. Janković, „Sedam TV dana“)

*
Fotografije: Nebojša Babić / Skica za binu: arhiva Zadužbine Milana Mladenovića

05/11/2025

Ne trošite danas vreme i srce na tabloidne priče o Milanovim poslednjim danima i poslednjim rečima.
U tim tekstovima nećete pronaći reči onih koji su bili uz njega tih dana, već samo naknadno dopisane ili netačno prepričane priče.
A postoji i nešto mnogo važnije.
Oni koji su Milana poznavali i obilazili u to vreme svedoče da do poslednjeg dana nije izgubio ništa od svoje blagosti i ljubavi. Nije bio besan na svet zbog bolesti koja ga je zadesila. Borio se, kao i uvek, verovao u sebe i u to da „nije još kraj.“

Ako ga niste poznavali – ne tragajte u rečima iz objavljenih pesama za „osećanjem kraja“.
Toga nije bilo.
U intervjuima u poslednjoj godini života Milan je uz osmeh pričao o tome kako „imamo još trideset – četrdeset godina, za tebe i mene“. Jedan od prijatelja kaže da je „iznutra isijavao, sve vedrije“.
Uživao je u sviranju instrumenta koji je počinjao da otkriva - trube, i učenju teorije muzike.
Isplivavao je tokom leta 1994. duge deonice na Adi Bojani, pravio planove za novu fazu karijere i pričao o osećaju "nekog novog početka“.

Reč "kraj" nije postojala.

To je bio Milan.
„Bistar, jak i siguran“.

🖤

*
Foto: Nebojša Babić

01/11/2025

Ljubav je na ulici ❤️

26/10/2025

“Ja sam oduvek spavao s tvojim imenom na usnama...”

Dvadeset i šestog oktobra 1987. u klubu „Kulušić“ u Zagrebu se prvi put čula „Ljubav”. Promocija novog albuma EKV održana je u tom prostoru na insistiranje članova benda, tri dana pre početka prodaje vinila i kaseta širom Jugoslavije.

“Prvo su na press-konferenciji, točnije koktelu, dijeljene nulte kopije novog albuma grupe koje su članovi grupe potpisali, zatim posteri, te press-materijal, dok su svi posjetitelji večernjeg koncerta koji su kupill ulaznicu dobili kao poklon singlicu “Zemlja/Prvi i posljednji dan” štampanu posebno za ovu prigodu. Na konferenciji za štampu saznali smo da će najkasnije do Nove godine „Ljubav“ biti objavljena na compact-discu (to će biti prvi rock/pop CD kod nas), te da će remiks singla Zemlja biti objavljen kao kazeta (također po prvi put u Jugoslaviji).“ (Dražen Valentić, „Polet“.)

Iako „Ljubav” nije postala „prvi rok CD kod nas” а remiks „Zemlje“ nikada nije objavljen – prvi album objavljen za PGP RTB, prvi sa Srđanom Todorovićem Žikom za bubnjevima i Teodorom Janijem kao producentom je Ekatarini Velikoj otvorio vrata velikih koncertnih prostora i postao najprodavanije izdanje benda do tada.

Milan je pričao: „Рlоčа se zove ‘Ljubav’ zato što smo se vratili nekim osnovnim emocijama koje su dugo vremena bile zapostavljane, uopšte u kulturi, a ne samo u rokenrolu. Neke reči је gotovo zabranjeno reći, zbog toga što su se otrcale, izlizale, izgubile svoje pravo značenje. Mi smo shvatili da se nisu izlizale reči, nego su se izIizali Ijudi koji ih upotrebljavaju. Nije važno koja je геč upotrebljena, važno је ko je kaže i na kakav način. Svaka геč može biti jako dobra ako se upotrebi na pravom mestu i sa pravim osećanjem. Neke jako značajne reči kao što su: Ijubav, zemlja, istina, slobodа... su toliko mnogo upotrebljavane da su ljudi počeli da ih izgovaraju sa ironičnim prizvukom... Ono o čemu govore tekstovi i način na koji ta muzika izražava tekstove je nov za nas. Hteli smo da to bude direktno, jednostavno – i do kraja iskreno, da ljudi najzad mogu da nas shvate, najzad i da to osete. Jer, ove pesme smo stvarno grizli, i one nose neku ideju.
Da bi primetio one stvari koje se stvarno dešavaju unutra, a koje ne bih mogao toliko duboko da ti objašnjavam, moraš da slušaš ploču malo više.
A to se primećuje tek posle, ne znam... petnaestog slušanja.”

*
Slušamo „Ljubav“ danas ponovo, u remasterizovanoј verziji:
https://open.spotify.com/album/2sebEgyZabCWo9Pw3WGIWH

Intervju sa Milanom i Magi - “U naručju ljubavi” iz 1987. dostupan je na sajtu Zadužbine:
https://www.milanmladenovic.com/portfolio-items/u-narucju-ljubavi-valentina-rapajic-rock/

*
Foto: Vuk Veličković

24/10/2025

Novi Sad, subota, 19h

Pozivamo vas na predstavljanje knjige MAGI:JA koje će se održati u subotu, 25. oktobra od 19h u Bulevar Buksu.

Učestvuju: Srđan Vejvoda, Katarina Pejović i Ivan Fece Firči.
Razgovor moderira Nebojša Krivokuća.

MAGI:JA

Ona je Magi – Margita Stefanović, pijanistkinja, arhitekta, deo ključnog autorskog trolista zvanog EKV. On je Srđan Vejvoda, romanista, prevodilac, fotograf. Tokom njihove veze i potonjeg dugogodišnjeg prijateljstva, 80-ih godina prošlog veka, nastaju mnogobrojne serije Srđanovih fotografija Magi, snimane u različitim atmosferama, stanjima, eksterijerima, enterijerima. U tom istom vremenu, ali i nadalje, sve do poznih 90-ih, njih dvoje razmenjuju sijaset pisama i razglednica. Sa Magi su otišla sva Srđanova pisma. Srđan je, kroz razne selidbe, sačuvao i Magine slike i pisma.

Iz asocijativnog preplitanja i susretanja Srđanovih fotografija i delova Maginih pisama nastala je knjiga MAGI:JA, svojevrsni mono-dijalog. MAGI:JA je duboko intimno putovanje kroz predele odnosa dvoje posebnih ljudi u prelomnim vremenima, mapiranje kriptične geografije duša čiji je ključ Ljubav.

Vidimo se 😊