02/04/2023
КРАТКО ЗАПАЖАЊЕ О НЕБИТНОМ
Србија, 1825.
„Будући да је Милоје Ђак, који је у почетку 1825. године с наијом смедеревском био устао на Милоша, знао помало читати и писати, за то се онда у двору Милошеву говорило (А МОЖЕ БИТИ И САД СЕ МИСЛИ!) да школе не требају никако, јер учени људи буне подижу против свога правитељства, Милосав пак Лаповац предлагао је јавно у то време, да се побију сви, који знаду читати и писати!“
(Запис Вука Караџића из 1832. године.)
Европа, 1825.
Јохан Хајнрих Песталоци (Цирих, 12. јануар 1746 — Бруг, 17. фебруар 1827) био је швајцарски педагог и реформатор образовања. Као и његови претходници, Коменски и Русо, и Песталоци је сматрао да рјешење супротности и сиромаштва у друштву треба тражити у добром образовању. Његове идеје сматране су радикалним за то доба. Песталоцијеве просветне методе наглашавале су групни, а не индивидуални рад и настава је била усмерена на групне активности као што су цртање, писање, певање, физичко образовање, прављење макета, колекција, мапа и екскурзије. Веровао је да треба узимати у обзир индивидуалне разлике и сврставати ученике у групе по њиховим способностима, а не по узрасту. Његов чувени мото ,, Учити главом, рукама и срцем“ и данас је кључни принцип у успешним школама.
Песталоцијева просветна активност, довела је до тога да је неписменост, која је и даље преовлађивала у 18. веку, у Швајцарској готово нестала до 1830. године.