Centar za kvir studije

12/05/2026

Predavanje: "Lezbejski feministički pokret:
od socijalističke Jugoslavije, preko nacionalizma i rata, do danas"

Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Kraljice Natalije 45, 4. sprat
PETAK, 15. maj
od 17.30 do 20 h

***
U predavanju će se govoriti o lezbejskim grupama u Jugoslaviji od 1987. godine kada u okviru feminističke gupe LILIT nastaje Lezbejke LILIT – LL do danas.

Biće reči o osnovnim feminističkim vrednostima na kojima su nastale, anti-ratnim i anti-nacionalističkim pozicijama tokom 90-ih,
te insistiranju na solidarnosti i saradnji izmedju grupa kroz Lezbejske nedelje i regionalne lezbejske susrete.

***
lepa mlađenović je feministička lezbejka, aktivistkinja lezbejskog i feminističkog pokreta. Feministička konsultantkinja za rad sa ženama koje su preživele traumu muškog nasilja i lezbofobije.

Antiratna aktivistkinja Žene u crnom protiv rata. Su-osnivačica Arkadije - Lezbejskog i gej lobija, 1991; Autonomnog ženskog centra, 1993; Labris - feminističke organizacije za lezbejska ljudska prava, 1995; Konsultacije za lezbejke, 2012. Aktivistkinja Mreže protiv nasilja Evropa, Mreže alternativa psihijatriji, Mreže feminističkog odgovora na seksualno nasilje u ratu na teritoriji Jugoslavije.

***

Moderacija:
Dušica Popović,
Centar za kvir studije

09/05/2026

"Mrtvi iznutra, ali i dalje napaljeni!" Otvoreni razgovor o dejtingu u doba Grajndera, hook up kulturi i mentalnom zdravlju

________________________________

UTORAK, 12. maj, od 19h
KAFE 16, Cetinjska 15a

________________________________

Razgovor vode:

Kun Slotmakers, predavač međunarodne politike na fakultetu City St. George, Univerziteta u Londonu

Dušan Maljković, koordinator Centra za kvir studije

________________________________

Razgovor polazi od zapažanja da savremeni mladi ljudi sve više formiraju svoje seksualne preferencije i očekivanja u odnosu na široko dostupnu pornografiju, koja funkcioniše kao aparat seksualnog obrazovanja ugrađen u eksploatatorsku kapitalističku industriju beskonačno reproduktivne pornografske robe. U samoj njenoj srži nalazi se strukturna redukcija intimnosti: seksualni susreti standardizuju se kroz repetitivni scenario: oralni seks – analni seks – ejakulacija, pri čemu se erotsko iskustvo svodi na telesnu stimulaciju, lišenu relacione dubine, emocionalne razmene i ljubavi.

U okviru takvog modela, veza između seksualnosti i ljubavi postaje progresivno rastavljena, pretvarajući seks u oblik kompulzivne gratifikacije analogne zavisnosti. Zahtev za sve intenzivnijom stimulacijom nastavlja se i u digitalnim okruženjima, naročito kroz platforme poput Grindr-a — paradigmatske infrastrukture hookup kulture — kao i kroz upotrebu psihoaktivnih supstanci u takozvanim praksama „chemsexa“. Ove dinamike proizvode obrasce ponašanja sa značajnim negativnim posledicama po mentalno zdravlje, uključujući anksioznost, depresiju, cikluse zavisnosti i socijalnu izolaciju, ali i ekstremnije ishode poput institucionalizacije (psihijatrijsko lečenje, zatvor) ili čak samoubistva.

Razgovor dodatno uzima u obzir da se uzroci ovakvog stanja ne mogu razumeti izvan istorijskog kontinuiteta homofobije, kako pre tako i posle globalne gej revolucije. Iako su kvir osobe danas delimično oslobođene diskriminacije i stekle su određena građanska i ljudska prava, taj proces je često bio praćen integracijom u tržišnu logiku kapitalizma, gde se sloboda sve više svodi na mogućnost konzumacije proizvoda, tela i usluga u skladu sa kupovnom moći. Umesto kolektivne politike oslobođenja, dominantni model postaje individualizovani hedonizam i tržišno posredovana seksualnost, pri čemu se emocionalna praznina često kompenzuje intenzifikacijom seksualnih iskustava, digitalnom validacijom i potrošnjom.

Kao mogući odgovor na ovu krizu, razgovor otvara pitanje potrebe za povratkom inicijalnim dimenzijama kvir pokreta, naročito njihovim antikapitalističkim i antirasističkim tradicijama, koje su seksualno oslobođenje povezivale sa širom društvenom transformacijom i solidarnošću. Istovremeno, ukazuje se na potrebu razvoja drugačije etike intimnosti: čak i u okviru hookup susreta moguće je uspostaviti odnose zasnovane na empatiji, brizi, međusobnom poštovanju i etičkoj odgovornosti, umesto na instrumentalizaciji drugih, narcizmu i korisoljubivosti.

________________________________

Takozvana kvir kultura je program Kvir zbora Beograda kroz koji zajedno tražimo značenje kvira i njegovo mesto u društvu.

Razgovor polazi od zapažanja da savremeni mladi ljudi sve više formiraju svoje seksualne preferencije i očekivanja u odnosu na široko dostupnu pornografiju, koja funkcioniše kao aparat seksualnog obrazovanja ugrađen u eksploatatorsku kapitalističku industriju beskonačno reproduktivne pornogr...

05/05/2026

Predavanje: Jasmina Sinanović "Globalni kvir: pinkvošing, homonacionalizam, homo/transfobija"

Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Kraljice Natalije 45, 4. sprat
PETAK, 8. maj
od 17.30 do 20 h

***

Ovo predavanje istražuje dinamiku savremenih LGBTQ+ politika u kontekstu globalizacije i neoliberalnog poretka. Globalni kvir nije puki proces univerzalne emancipacije, već polje političke i ideološke instrumentalizacije.

Pinkvošing (pinkwashing) predstavlja strategiju kojom države, korporacije ili politički akteri koriste prividnu podršku LGBTQ+ pravima kako bi skrenuli pažnju sa kršenja ljudskih prava, spornih vojnih intervencija ili represivnih politika. S druge strane, homonacionalizam – termin koji je uvela Džazbir Puar (Jasbir Puar) – opisuje proces u kojem se prava seksualnih manjina integrišu u nacionalističke agende. Kroz homonacionalistički diskurs, tolerancija prema kvir osobama postaje marker „civilizacijske superiornosti” Zapada, što se često koristi za stigmatizaciju nezapadnih kultura (posebno u kontekstu islamofobije) i opravdavanje restriktivnih migracionih politika.

Nakon decenija integracije LGBTQ+ osoba u mejnstrim liberalni diskurs, obratićemo pažnju na transformacije savremene homo/transfobije u kontekstu porasta desničarskog organizovanja. Umesto da nestanu u okviru „naprednih” društava, ovi oblici opresije se rekontekstualizuju; oni opstaju unutar samih kvir zajednica kroz procese marginalizacije onih koji se ne uklapaju u normativni, beli, srednjoklasni model „prihvatljivog” gej identiteta.

Cilj nam je da ukažemo na opasnosti koje nastaju kada se borba za kvir oslobođenje odvoji od širih antikolonijalnih i antikapitalističkih pokreta, postajući alat u službi državnog suvereniteta i globalne dominacije.

***

Jasmina Sinanović danju predaje na Odseku za antropologiju i interdisciplinarne programe/ pod-odsek rodnih studija na Siti koledžu (City College), dok noći provodi na sceni. Polja njihovog istraživačkog interesovanja obuhvataju kvir teoriju, teoriju performansa i postkolonijalnu teoriju, kao i proučavanje koncepta balkanizma. Master diplomu lepih umetnosti (M.F.A.) iz dramaturgije stekli su na Univerzitetu Stoni Bruk (Stony Brook University), a master diplomu (M.A.) iz pozorišnih nauka na Graduate Center-u (CUNY) pri Bruklin koledžu.

***

Moderacija:
Dušica Popović,
Centar za kvir studije

28/04/2026

Nada Sekulić "Elizabet Gros - Telo i fantazam"

Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Kraljice Natalije 45, 4. sprat
ČETVRTAK, 30. april
od 17.30 do 20 h

Predavanje je posvećeno analizi i problemskom postavljanju uloge uobrazilje i imaginacije u ontološkom i psihološkom oblikovanju naše stvarnosti,a posebno naše telesnosti i produktivne uloge želje. Telo i želja uvek su posredovani imaginacijom, i kao takvi primarno se ne poklapaju se sa režimima koji ih normiraju. Polazeći od radova Elisabeth Grosz, ali i opštijeg filozofskog postavljanja problema produktivnosti uobrazilje, cilj ovog izlaganja je da ukaže na fleksibilne i rastegljive okvire življenja, zamišljanja i normiranja tela i njegovog lociranja između „unutrašnjeg“ i „spoljašnjeg“ sveta.
***

Nada Maćig Sekulić je redovna profesorka na Filozofskom fakultetu, gde predaje Rodne studije, Antropologiju rata i sociokulturalnu antropologiju. Autorka je tri monografije (O kraju antropologije, Kultura Rađanja, Skriveni rat) i više desetina radova iz oblasti teorije i istorije antropologije, kultura istoka i feminističke teorije i istraživanja.

***
Moderacija:
Dušan Maljković,
Centar za kvir studije

22/04/2026

Leo Ivanišević "Ljubav bez drugog? Objektofilija između neurodivergentnosti, patologizacije i q***r politike"

Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Kraljice Natalije 45, 4. sprat
PETAK, 24. april
od 17.30 do 20 h

***
Objektofilija – emocionalna i/ili seksualna vezanost za nežive objekte – predstavlja izazov za savremene teorije seksualnosti, identiteta i odnosa. Iako se u javnom diskursu često posmatra ili kao devijacija ili kao "egzotična" varijacija seksualne orijentacije, ovaj fenomen otvara dublja pitanja o prirodi uzajamnosti, drugosti i granicama ljubavi.

U ovom izlaganju objektofilija se analizira iz integrativne psihodinamske perspektive, uz oslanjanje na psohodinamske teorijske okvire. Posebna pažnja posvećuje se razlikovanju između autističnih, šizoidnih i narcističkih organizacija ličnosti, kao i ulozi autizma, sinestezije i traume u formiranju ovakvog oblika vezivanja. Predlaže se razumevanje objekata kao specifičnih self-objekata koji omogućavaju stabilizaciju selfa, ali bez kapaciteta za recipročno odgovaranje.
Centralna teza izlaganja jeste da objektofilija proizvodi subjektivni doživljaj uzajamnosti bez realne drugosti: subjekt može iskusiti ljubav kao uzvraćenu, ali bez susreta sa autonomnim drugim koji uvodi neizvesnost, frustraciju i razvoj. U tom smislu, ovaj fenomen se ne svodi ni na patologiju ni na puku neurodivergentnost, već se razume kao specifična organizacija odnosa sa određenim razvojnim potencijalima i ograničenjima.

U završnom delu, razmatra se mesto objektofilije u okviru q***r teorije i LGBT+ pokreta. Iako deli iskustvo marginalizacije i izaziva heteronormativne pretpostavke o ljubavi, objektofilija ne počiva na interpersonalnoj relaciji između subjekata, što je čini ambivalentnom u odnosu na postojeće q***r okvire. Predlaže se njeno pozicioniranje na granici q***r spektra, kao fenomen koji ne samo da proširuje razumevanje seksualnosti, već i radikalno problematizuje samu ideju uzajamnosti.
Izlaganje ima za cilj da ponudi teorijski diferenciran, klinički senzibilisan i etički nemoralizujući okvir za razumevanje ovog fenomena, otvarajući prostor za dijalog između psihodinamske teorije i savremenih q***r studija.

***

Leo Ivanišević je diplomirani psiholog, master menadžer, specijalista psihoanalitičke psihoterapije, edukator i supervizor u OLI centru za Integrativnu psihodinamsku psihoterapiju. Ima bogato iskustvo u radu na projektima NGO sektora, kao i u radu sa mladima i ugroženim grupama. Kao edukator i ekspert bio je angažovan na projektima koji su se bavili podsticanjem preduzetništva (Tech1, Founder Institute), radom sa ugroženim grupama (Re Generacija, Roma Sijam) i edukacijom komunikacionih i asertivnih veština (edukacija o asertivnoj komunikaciji za Ministarsto Pravde, sprovedena u okviru Poslovne škole za PR).
Aktivno je angažovan na promociji psihologije i psihoterapije u medijima kroz tekstove, gostovanja i svoj blog "Psihomehaničar".

***
Moderacija:
Dušica Popović,
Centar za kvir studije

14/04/2026

Slobodan G. Marković "Psihoanaliza, biseksualnost i LGBT+ prava. Uočavanje, odbacivanje, prihvatanje"

***
Početkom XX veka u Evropi je preovlađivao jedan od represivnijih modela seksualnosti, viktorijanski pogled na seksualnost, zasnovan na modelu hegemone muškosti. On se nadovezao na judeohrišćansko (avgustinovsko) stanovište, koje je obnovljeno u XII veku i dominiralo sve do prosvetiteljstva kada je redefinisano, prateći rast nacionalne države. U periodu vladavine hegemone muškosti, od sredine XIX do sredine XX veka, heteronormativnost je postala čvrsto ustanovljen kanon, a pravna zabrana homoseksualnosti je tokom XIX veka mimoišla samo Francusku (do Prvog svetskog rata homoseksualnost su dekriminalizovali samo Osmansko carstvo (1858) i Italija (1889/90)). Psihoanaliza se pojavljuje krajem XIX veka, u trenutku kada je hegemona muškost na vrhuncu. Njen utemeljivač Zigmund Frojd je smatrao da je dete seksualno polimorfno i da je psihološka biseksualnost polazna tačka seksualnosti, tj. da je svaka individua konstitutivno biseksualna. Frojd je više p**a razrađivao teoriju o psihološkoj biseksualnosti i 1937. se vratio na ideju da svaki biološki pol potiskuje suprotni pol u sebi: žene želju za pen*som, a muškarci pobunu protiv sopstvene ženskosti i homoseksualnosti. Na osnovu ove teorije se moglo očekivati da će psihoanalitičari prihvatiti homoseksualnost i biseksualnost, ali do toga nije došlo. Samo Frojd i Šandor Ferenci nisu smatrali da je homoseksualnost bolest, dok je Frojd smatrao da osobe istopolne orijentacije mogu da se bave i psihoanalizom.

Glavni tokovi psihoanalize razvijali su se posle Drugog svetskog rata u Sjedinjenim Državama, u atmosferi histerije protiv levičarskih ideja. Psihoanaliza je uspela da postane deo američkog mejnstrima, ali je cena bila njena medikalizacja i maskulinizacija. Stvorena je „kastrirana psihoanaliza“ koja se prilagodila homofobnom duhu vremena. Brojni psihonalitičari su uzeli učešće u konverzionim terapijama i samim tim prihvatili shvatanje da istopolna seksualna orijentacija može da se leči (sam Frojd nikada nije verovao u to da seksualna orijentacija može da se promeni bilo kakvom terapijom). A iako su Frojd (u brojnim radovima od 1905. do 1939) i Alfred Kinsi (1948) obrazložili i „normalnost“ i raširenost biseksualnosti kod ljudi, ona je još teže krčila put do statusa prihvaćenosti u glavnim evroatlantskim društvenim tokovima.Ovakva shvatanja su napuštena 1970-tih godina. Od ranih 1980-tih kreće nova tendencija u psihoanalizi. Ona razvija kulturnu osetljivost i prihvata da njena metoda mora da se prilagođava specifičnim kulturnim i društvenim uslovima širom sveta. Radikalna promena stava je postala očigledna kada je Američko psihoanalitičko udruženje (APA) postalo prvo udruženje za mentalno zdravlje u SAD koje je podržalo istopolne brakove. Vraćanjem na sopstvene izvorne postavke, psihoanaliza je doprinela stvaranju klime tolerancije prema seksualnim manjinama koja je zavladala u zapadnoj Evropi i SAD početkom XXI veka. Danas je ta tolerancija ponovo na meti žestokih napada od strane konzervativnih društvenih krugova.

***

Prof. dr Slobodan G. Marković je redovni profesor na Fakultetu političkih nauka (FPN) Univerziteta u Beogradu i na Institutu za evropske studije. Rukovodilac je Centra za britanske studije na FPN. Saradnik je tink-tenka LSE IDEAS pri Londonskoj školi ekonomije. Od 2022. do 2025. bio je rukovodilac naučnog projekta „Kulturni transfer Evropa-Srbija od 19. do 21. veka“ (Cultural Transfer Europe-Serbia from the 19 th to the 21 st Century – CTES). Pored dvanaest zbornika koje je priredio objavio je knjige: "British Perceptions of Serbia and the Balkans 1903-1906", Paris, 2000, "Grof Čedomilj Mijatović. Viktorijanac među Srbima", Beograd 2006, i "Pesimistička antropologija Zigmunda Frojda", Beograd 2014. Organizuje periodične skupove Psihoanaliza i kultura. Bavi se odnosima Balkana sa SAD i Britanijom, psihoanalitičkom antropologijom, istorijom evropskog pesimizma i intelektualnom istorijom. Bio je 2023. nosilac stipendije Kšištof Mihalski u bečkom Institutu za humanističke nauke (IWM). Član je Evropske akademije od 2024 (Academia Europaea).

***
Moderacija:
Dušan Maljković,
Centar za kvir studije

07/04/2026

Predrag Šarčević "Transseksualnost, transrodnost i DSD: kontroverze dihotomnog sistema pola/roda"
Institut za filozofiju i društvenu teoriju

Kraljice Natalije 45, 4. sprat
ČETVRTAK, 9. april
od 17.30 do 20 h

***
Pre nekoliko godina, u Vatikanu je, na 7 jezika, objavljen tekst pod naslovom "Muško i žensko stvori ih", s eksplicitnom namerom da ukaže na „krizu u obrazovanju, posebno na polju afektivnosti i seksualnosti“, do koje je, prema mišljenju autora, dovelo višedecenijsko delovanje „rodne teorije“, odnosno „rodne /ideologije“. Reč je, zapravo, o pokušaju da se sa stanovišta Rimokatoličke crkve odgovori na mnogo širu, epohalnu krizu tradicionalnih polnih i rodnih kategorija, normi i uloga, kao i o nastojanju da se obnove i ojačaju temelji poljuljane binarne konstrukcije pola i roda, i to ne samo kao „prirodne“, nego i kao „od boga date“ strukture. U takvom poretku, stanja transpolnosti (transsexuality), transrodnosti (transgender) i međupolnosti (intersex), predstavljaju izuzetno izazovne dvosmislene oblike koji se opiru jasnoj klasifikaciji i esencijalističkom svođenju na jednu od dveju legitimnih kategorija. Polazeći od tih primera, u izlaganju će se problematizovati konvergencije i divergencije različitih pristupa u shvatanja i tumačenja ljudske polnosti u periodu od početka druge polovine XX veka do danas Tekođe će biti problematizovane i promenljive relacije koje su se tokom ispisivanja te istorije seksualnosti uspostavljale između različitih sistema moći – medicinskog, pravnog i religijskog – ali i između samih subjekata i zajednica okupljenih pod akronimom LGBT+.

***
Predrag Šarčević diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bavi se istraživačkim radom u oblasti studija pola i roda i istorije seksualnosti. Zaposlen je u Javnom medijskom servisu RTS kao urednik na Trećem programu Radio Beograda. Dugogodišnji je saradnik Centra za kvir studije, kao i nevladinih organizacija Geten i XY-Spectrum.

***
Moderacija:
Dušan Maljković,
Centar za kvir studije

01/04/2026

Uvod u trans teoriju

***
Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Kraljice Natalije 45, 4. sprat
PETAK, 3. mart
od 17.30 do 20 h

***
Rod je centralno pitanje kojim su se bavili feministički i kvir pokreti još od samog nastanka. Ovaj koncept prožima gotovo svaki aspekt naših svakodnevnih života. Transrodne osobe su posebno u prilici da ponude analize roda, s obzirom da im njihovo proživljeno iskustvo omogućava da u dijahroniji promišljaju pitanja roda i orodnjene egzistencije, kao i pitanja rada, ekonomske i društvene marginalizacije te transfobije.

Na ovom predavanju biće reči o društvenim teorijama koje su trans osobe formulisale do sada, načinima na koje je transrodnost oblikovala ili dekonstruisala postojeće diskurse o rodu, feminizmu te društvu u kojem živimo, kao i o transrodnoj socijalnoj i ekonomskoj egzistenciji - iz perspektiva transrodnog marksizma, feminizma trećeg talasa, kvir teorije i kvir anarhizma, uz osvrt na savremena istraživanja transrodne socijalne pozicioniranosti.

***

Laura Pejak je samoobrazovana autorka, prevoditeljka, društvena teoretičarka i aktivistkinja. Rođena je 1998. godine u Novom Sadu, gde je i provela većinu svog života. Njena glavna polja interesovanja su kvir teorija, radikalna teologija, antimilitarizam, antinacionalizam, ekofeminizam, socijalna ekologija i druge povezane teme. Od 2021. godine angažovana je kao bibliotekarka i koordinatorka u Infoteci CK13, gde se bavi prevođenjem i arhiviranjem dokumenata, knjiga i tekstova važnih za društveno-političku realnost u kojoj živimo.
Od 2020. do 2023. godine je radila kao omladinska radnica, a kasnije i koordinatorka rada sa zajednicom u udruženju za LGBT+ mlade “Grupa IZAĐI”. U udruženje Talas-TIRV je uključena još od početnih procesa planiranja njegovog nastanka; često deluje u Talasu kao spoljna saradnica. 2023. godine je sa još nekolicinom aktivistkinja_a osnovala udruženje Centar za društveni napredak, usmeren ka promišljanju i kreiranju progresivnih politika. Najvažniji rezultati njenog rada u ovom udruženju su do sada bile publikacije “Seksualna edukacija u Srbiji - Analiza mogućnosti i preporuke”, kao i “Ekonomska i socijalna prava LGBT+ osoba”, koje je pisala sa drugim članicama udruženja.

***
Moderacija:
Dušica Popović,
CCentar za kvir studije

01/04/2026

Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Kraljice Natalije 45, 4. sprat
PETAK, 3. april
od 17.30 do 20 h
***
Laura Pejak: "Uvod u trans teoriju"
***
Rod je centralno pitanje kojim su se bavili feministički i kvir pokreti još od samog nastanka. Ovaj koncept prožima gotovo svaki aspekt naših svakodnevnih života. Transrodne osobe su posebno u prilici da ponude analize roda, s obzirom da im njihovo proživljeno iskustvo omogućava da u dijahroniji promišljaju pitanja roda i orodnjene egzistencije, kao i pitanja rada, ekonomske i društvene marginalizacije te transfobije.
Na ovom predavanju biće reči o društvenim teorijama koje su trans osobe formulisale do sada, načinima na koje je transrodnost oblikovala ili dekonstruisala postojeće diskurse o rodu, feminizmu te društvu u kojem živimo, kao i o transrodnoj socijalnoj i ekonomskoj egzistenciji - iz perspektiva transrodnog marksizma, feminizma trećeg talasa, kvir teorije i kvir anarhizma, uz osvrt na savremena istraživanja transrodne socijalne pozicioniranosti.
***
Laura Pejak je samoobrazovana autorka, prevoditeljka, društvena teoretičarka i aktivistkinja. Rođena je 1998. godine u Novom Sadu, gde je i provela većinu svog života. Njena glavna polja interesovanja su kvir teorija, radikalna teologija, antimilitarizam, antinacionalizam, ekofeminizam, socijalna ekologija i druge povezane teme. Od 2021. godine angažovana je kao bibliotekarka i koordinatorka u Infoteci CK13, gde se bavi prevođenjem i arhiviranjem dokumenata, knjiga i tekstova važnih za društveno-političku realnost u kojoj živimo.
Od 2020. do 2023. godine je radila kao omladinska radnica, a kasnije i koordinatorka rada sa zajednicom u udruženju za LGBT+ mlade “Grupa IZAĐI”. U udruženje Talas-TIRV je uključena još od početnih procesa planiranja njegovog nastanka; često deluje u Talasu kao spoljna saradnica. 2023. godine je sa još nekolicinom aktivistkinja_a osnovala udruženje Centar za društveni napredak, usmeren ka promišljanju i kreiranju progresivnih politika. Najvažniji rezultati njenog rada u ovom udruženju su do sada bile publikacije “Seksualna edukacija u Srbiji - Analiza mogućnosti i preporuke”, kao i “Ekonomska i socijalna prava LGBT+ osoba”, koje je pisala sa drugim članicama udruženja.
***
Moderacija:
Dušica Popović,
Centar za kvir studije

27/03/2026

Od nevolje s rodom do straha od roda. Kvir teorija Džudit Batler

***
Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Kraljice Natalije 45, 4. sprat
PONEDELJAK, 30. mart
od 17.30 do 20 h

***
Džudit Batler je objavila svoju doktorsku disertaciju 1987, pod naslovom Subjekti želje. Disertacija se bavila jednim važnim isečkom iz Hegelove Fenomenologije duha i recepcijom te knjige u posleratnoj Francuskoj. Iako je ova knjiga sušti primer kvir filozofije i pokušaj da se uhvati život želje, tada ništa nije upućivalo na to da će Batler postati ikona kvir teorije, niti da će radikalno promeniti smer feminizmu. Njenim rečima, kada je pisala Nevolju s rodom, verovala je da će tu knjigu pročitati stotinak ljudi, možda zaljubljenika u poststrukturalizam koji je brzo nadirao u američku akademiju. Svi oni koji su virili iza teksta u Subjektima želje - Simon de Bovoar, Monik Vitig, Mišel Fuko i drugi - sada postaju glavni akteri koji rod, pol i želju izmeštaju iz njihovih dotadašnjih okvira, razvezujući ih na temeljan način, činilo se, jednom za svagda. Tela koja izvode rodove da bi mogla da žive postaju glavni akteri feminističkog mišljenja, a sve se to zbiva baš u vreme kada Iv Kosofski Sidžvik objavljuje Epistemology of the Closet, a Tereza de Lauretis organizuje konferenciju o q***r theory, uvevši to ime. Nevolja s rodom je bila kamen temeljac jednog mišljenja koje je želelo da bude izvan identiteta, da opozove subjekte, da pusti želju da izađe iz kaveza normi. Tokom izlaganja će se govoriti o prvoj fazi intelektualnog rada Džudit Batler, koji je teško kategorizovati drugačije do kao kvir filozofiju, čak i onda kada je u njegovom fokusu prestao da bude rod.

***
Adriana Zaharijević je filozofkinja, naučna savetnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. U svom radu spaja političku filozofiju, feminističku teoriju i društvenu istoriju.
Autorka je četiri knjige (Postajanje ženom, Ko je pojedinac?, Života tela. Politička filozofija Džudit Batler, i Judith Butler and Politics, koja je prevedena na slovenački, i u prevodu je na poljski).
Prevela je Nevolju s rodom (Karpos, 2010) i Prekarni život (Mediteran, 2020), kao i brojne druge članke Džudit Batler.
https://ifdt.bg.ac.rs/dt_team/zaharijevic-adriana/

***
Moderacija:
Dušica Popović,
CenCentar za kvir studije

18/03/2026

Genealogija seksualnosti Mišela Fukoa

***

Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Kraljice Natalije 45, 4. sprat
PETAK, 20. mart
od 17.30 do 20 h
***
Predavanje je posvećeno genealogiji seksualnosti u filozofiji Mišela Fukoa (Michel Foucault). Prvi deo predavanja je fokusiran na genealogiju kao metodu istraživanja, dok je drugi deo predavanja posvećen načinu na koji je ova metoda, kao istorijska metoda, primenjena na pitanje seksualnosti. Posebna pažnja biće poklonjena i uticajima koje fukoovska genalogija seksualnosti ima na feminističke, LGBT i kvir studije, ali i kritičkim glasovima, kao i granicama genealoške analize.

***
Katarina Lončarević je vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Najviše piše u oblastima feminističke filozofije i epistemologije, istorije feminizma i feminističkih pokreta, političke teorije. Glavna je urednica časopisa za feminističku teoriju i studije kulture Genero. Objavila je veliki broj naučnih radova iz oblasti feminističke filozofije i feminističke teorije: ko-autorka je tri monografije, samostalno je objavila jednu naučnu monografiju (Pobuna potčinjenih znanja: uvod u feminističke epistemologije, 2022), i ko-urednica je četiri zbornika naučnih radova, od kojih je poslednji Homonationalism, Femonationalism and Ablenationalism (Routledge, 2022).
***
Moderacija:
Dušan Maljković,
Centar za kvir studije