Centar za podršku

Centar za podršku Centar za podršku promoviše mentalno zdravlje, pružajući savetodavne i psihoterapijske usluge. Naš tim:
1.

Gordana Marčetić-Radunović, MA socijalna radnica i psihodramska psihoterapeutkinja
2. Danka Armacki, defektološkinja i psihodramska psihoterapeutkinja
3. Ivana Seratlić, MA socijalna radnica i psihodramska psihoterapeutkinja pod supervizijom

https://www.sociativa.org.rs/home-2/nas-tim/

Grupa podrške: Oporavak od emocionalno nezrelih roditeljainspirisano knjigom Lindsay GibsonDa li si odrastao/la uz rodit...
12/08/2026

Grupa podrške: Oporavak od emocionalno nezrelih roditelja
inspirisano knjigom Lindsay Gibson

Da li si odrastao/la uz roditelje koji su bili fizički prisutni, ali emocionalno nedostupni?

Odrastanje u takvoj porodici može ostaviti osećaj da si „previše“, „nedovoljno“, "stranac" ili da za tebe jednostavno nema dovoljno prostora.

U porodici možda nije bilo mnogo stvarne povezanosti, svako je živeo za sebe. Ćutanje i ignorisanje mogli su biti način kažnjavanja. Tvoje želje i potrebe nisu imale mnogo prostora, dok su kritike bile češće od pohvala.

Možda si rano naučio/la da budeš posrednik u sukobima, da preuzimaš odgovornost za druge, da ne praviš probleme ili da jednostavno „odrasteš“ pre vremena jer roditelj nije umeo da upravlja svojim emocijama.

Izvinjenje možda nije bilo deo porodičnog jezika, dok su razgovori lako prelazili u dramu, kritiku i okrivljavanje. U nekim porodicama prisutni su i grublji oblici kažnjavanja ili drugi izvori nesigurnosti.

Emocionalno nezreli roditelji nisu nužno „loši“ roditelji. Često sami nisu imali kapacitet da prepoznaju i odgovore na emocionalne potrebe deteta.

Odrastanje uz takvu emocionalnu nedostupnost može ostaviti trag i mnogo godina kasnije: osećaj unutrašnje praznine i usamljenosti, teškoće da prepoznamo šta osećamo i šta nam treba, da zauzmemo prostor za sebe, postavimo granice i/ili izgradimo bliske odnose u kojima možemo da budemo svoji.

Mnogima čitanje knjiga na ovu temu donese važne uvide. Ali razumevanje onoga što nam se dogodilo nije uvek dovoljno. Nekada je potrebno da svoje iskustvo podelimo sa drugima i da, kroz odnos sa grupom, iskustvene vežbe, izađemo iz osećaja da smo sami u onome što nosimo i da naučimo da se ljudima može verovati.

Upravo iz toga nastala je ova grupa.

Grupa je inspirisana knjigom Lindsay Gibson, ali nije potrebno da si knjigu pročitao/la da bi učestvovao/la. Dovoljna je radoznalost prema sebi, da se povezuješ sa temama i spremnost da istražuješ svoje iskustvo.

Ako se pronalaziš u ovoj priči, pridruži nam se.

Prijave otvorene do 1.9. piši u DM za više info.

Ivana Seratlić - psihodramska i shema psihoterapeutkinja pod supervizijom


✨ Naše grupe su tu! ✨Želele smo da vam za početak pokažemo koje smo grupe pripremile da možete da planirate da se na vre...
09/08/2026

✨ Naše grupe su tu! ✨

Želele smo da vam za početak pokažemo koje smo grupe pripremile da možete da planirate da se na vreme priključite💛

Detaljnije ćemo o svakoj grupi pisati u narednim objavama, kako biste mogli da saznate kome su namenjene, kako će izgledati rad i šta možete da očekujete.

A ako već sada imate neko pitanje u vezi sa grupnim radom ili vas posebno zanima neka od grupa slobodno nam pišite u DM. Rado ćemo vam odgovoriti.💌

Možda baš ovde pronađete grupu koja vam je potrebna. 🌿




Samožrtvovanje je jedna od onih osobina koje društvo često nagrađuje ili uslovljava kroz društvene norme. Kažu nam da sm...
30/07/2026

Samožrtvovanje je jedna od onih osobina koje društvo često nagrađuje ili uslovljava kroz društvene norme. Kažu nam da smo dobri, nesebični, jaki i da uvek možemo još malo. U šema terapiji samožrtvovanje nije problem zato što neko daje, već zato što postoji hronična neravnoteža između sopstvenih i tuđih potreba i unutrašnji pritisak da se daje bez slobode izbora.

Kada osoba koja je godinama davala više od sebe poželi da nešto promeni, menja se i dinamika odnosa. To ponekad znači da će i drugi morati da preuzmu veći deo odgovornosti i prilagode se novom načinu funkcionisanja. Promena nije samo individualni proces, ona utiče na ceo sistem. Ponekad se neki odnosi promene ili čak raspadnu kada prestanemo da budemo oni koji uvek daju. To može biti znak da su nas drugi, makar nesvesno, cenili pre svega kao resurs (nekoga ko je uvek dostupan i pomaže). Odnos ne bi trebalo da se svodi na to koliko brzo i dosledno odgovaramo na tuđe potrebe. To više liči na odnos roditelja i malog deteta, gde se očekuje gotovo potpuna responzivnost. U odnosima odraslih ljudi postoji nešto drugo što se zove uzajamnost.

Uzajamnost podrazumeva da prihvatamo granice, različite kapacitete i činjenicu da druga osoba nekada ne može da bude tu na način koji nama odgovara.

Takođe podrazumeva i prihvatanje da naše potrebe neće uvek biti zadovoljene. To ne znači nužno da nas neko ne voli, da odnos nije dobar ili da treba odmah da ga prekinemo (važno uzeti u obzir kontekst). Frustracija nekih potreba sastavni je deo života i bliskih odnosa. Bliskost ne znači da će sve naše potrebe uvek biti zadovoljene, već da postoji dovoljno sigurnosti da odnos može da opstane i kada nisu.  

Rad na šemi samožrtvovanja nije samo "rad na granicama", već rad na sržnim uverenjima o sebi, ranama unutrašnjeg deteta koje je naučilo da vredi samo kada zanemaruje sebe, preispitivanje društvenih očekivanja i stvaranje prostora u odnosima u kome postoji mesto za potrebe obe osobe.

Ova tema ima mnogo slojeva. Koje ste lekcije vi naučili o davanju, primanju i granicama u odnosima?🌷☘️🌻

Radujem se da čitam vaša promišljanja.



Disfunkcionalna porodica nije ona u kojoj je ponekad bilo teško. To je porodica u kojoj su određeni obrasci bili toliko ...
26/07/2026

Disfunkcionalna porodica nije ona u kojoj je ponekad bilo teško. To je porodica u kojoj su određeni obrasci bili toliko prisutni da si morao da se odrekneš delova sebe kako bi se osećao voljeno, bezbedno ili prihvaćeno.

Porodica koja je funkcionalna rešava konflikte, postoje trzavice i problemi, ali se oni ne guraju pod tepih. Ne traži se krivac već rešenje.  Porodica nudi sigurnu bazu, predvidljivost i podršku. Postoji prostor za otvorenu komunikaciju, ljubav, nežnost. Ne postoje nezdrave lojalnosti, već podsticaj članovima da biraju ono što je za njih važno, uz poštovanje različitih izbora.

Disfunkcionalna porodica proizvodi ili reciklira nove konflikte ("Ti si nezahvalna""Ja sam se za tebe žrtvovao" "Vidiš šta mi radiš"), dete vrlo brzo nauči da je bezbednije ćutati. Pravila se često menjaju i šalju se dvostruke poruke (npr. "Budi malo samostalna", a nakon toga "Zašto me nisi pitala?"). Ponekad običan razgovor lako postaje svadja, a greška drama. Dete uči da njegove potrebe nisu važne, već potrebe osobe koja je emocionalno najnestabilnija (npr. "Pazi da se tata ne naljuti..").

Takodje, disfunkcionalna porodica nije samo ona u kojoj se dešavaju loše stvari. Ona je često porodica u kojoj se dobre stvari ne dešavaju dovoljno često.

niko se nije radovao tvom uspehu,

niko te nije pitao kako si,

niko nije primećivao kada si tužan,uplašen ili ljut,

niko nije znao šta voliš,

niko nije bio emocionalno dostupan kada ti je bio potreban.

Ukoliko rezonuješ sa ovom temom, razmišljam o organizovanju interaktivne online radionice. Ukoliko bude dovoljno zainteresovanih, okupićemo se i zajedno joj posvetiti više prostora. Ako te tema zove, slobodno mi piši u DM i ostavi svoju e-mail adresu.

Ova tema je mnogo šira od onoga što je stalo u jednu objavu i svako iskustvo odrastanja u disfunkcionalnoj porodici je jedinstveno.

Ako si se prepoznao/la u nekoj od ovih priča i želiš da podeliš nešto što nije stalo u ovaj post, biće mi drago da pročitam u komentarima.

P. S. Ako znaš nekoga kome bi ove reči mogle značiti, podeli ovaj post ♡



Tugovanje nije pravolinijski proces.Možemo misliti da smo „bolje“, a onda nas miris, pesma, mesto, godišnjica ili neki s...
20/07/2026

Tugovanje nije pravolinijski proces.

Možemo misliti da smo „bolje“, a onda nas miris, pesma, mesto, godišnjica ili neki sasvim običan trenutak vrate na osećaj gubitka. To je sve deo tugovanja. Za mene je to mesec jul.

Tuga često dolazi u talasima nekada su oni blagi, a nekada nas preplave kada ih najmanje očekujemo. Ne postoji jedan ispravan način da tugujemo. Nekome pomaže razgovor, nekome tišina, nekome bliski ljudi, a nekome stručna podrška.

Takodje, kada izgubimo osobu sa kojom smo imali bliskost, ljubav i uzajamnost, tuga često nosi bol zbog odsustva onoga što smo imali ali i osećaj zahvalnosti. Kod komplikovanih odnosa tuga može biti drugačija, pomešana sa ljutnjom, krivicom, pitanjima, neizgovorenim rečima i žaljenjem za onim što nikada nije bilo.  

P.S. Ako vas plaši šta da kažete nekome ko tuguje, ljudi često ne pamte rečenice koje su im drugi rekli u najtežim trenucima. Pamte osećaj podrške. Ko je slušao. Ko je pitao kako su. Ko ih je podržao kada su bili izgubljeni. Ko je doneo ručak, završio neku obavezu, javio se ili jednostavno sedeo pored njih.  



Svi nosimo neke rečenice koje smo slušali dok smo odrastali.Neke su nas čuvale.Neke su nas učile odgovornosti, istrajnos...
16/07/2026

Svi nosimo neke rečenice koje smo slušali dok smo odrastali.

Neke su nas čuvale.
Neke su nas učile odgovornosti, istrajnosti, brizi o drugima i značaju rada.

Ali neke poruke koje su nekada pomagale da preživimo, danas možda ograničavaju način na koji živimo.

"Ćuti."
"Trpi."
"Nemoj da se zameraš."
"Šta će ljudi reći?"
"Red je..."

Hajde da zastanemo i zapitamo se:

Da li neka od ovih poruka i danas utiče na nas?
Da li zbog njih teže zauzimamo prostor, sputavamo svoju radost, teško tražimo pomoć ili odmor doživljavamo kao lenjost?

Podelite u komentarima:
Koju poruku sa naših prostora biste dodali na ovu listu, onu koju ste nasledili, a koja vas danas možda sputava?

A volela bih da čujem i drugu stranu:
Koje su poruke iz vašeg nasleđa one koje vas osnažuju i koje želite da sačuvate ?

Možda napravimo iz vašu pomoć i jedan post o porukama iz nasledja koje želimo da nastavimo da (pre)nosimo. 


Krenula sam da napišem nekoliko slajdova o sramu.A onda su počele da mi se nižu teme i misli koje su me podsetile koliko...
12/07/2026

Krenula sam da napišem nekoliko slajdova o sramu.

A onda su počele da mi se nižu teme i misli koje su me podsetile koliko je ova emocija prisutna u našim životima i u terapijskoj sobi.

Koliko često nosimo sram zbog stvari koje su zapravo deo ljudskog iskustva.

Zato se ovaj tekst malo odužio. Na 20 slajdova. ;)

Sram koji ostane sakriven često zauzima mnogo našeg ličnog prostora. Prepoznajemo ga po komentaru "Sa mnom nešto nije u redu"i osećaju neadekvatnosti.
Kada ga podelimo i pogledamo sa više razumevanja, njegova snaga počinje da slabi.

Ovo je posebno dragoceno u grupnom terapijskom radu jer tada ne dobijamo samo razumevanje terapeuta, već i iskustvo da nismo sami slušajući druge članove grupe. Da i drugi ljudi nose svoje strahove, dileme i osećanja koja smo možda mislili da imamo samo mi.

Volela bih da čujem i vas:
Koju rečenicu ste nekada najviše trebali da čujete?

Ili postoji li nešto što biste dodali na ovu temu?

Hajde da zajedno napravimo malo više prostora za razumevanje, a malo manje za sram i sramoćenje. 🤍

Poruke iz terapijske sobe
Ivana Seratlić - psihodramska psihoterapeutkinja pod supervizijom



Ok je želeti da nas neko pozove, pita kako smo ili ponudi pomoć. Komunikacija jeste važna i niko ne može da čita misli, ...
09/07/2026

Ok je želeti da nas neko pozove, pita kako smo ili ponudi pomoć. Komunikacija jeste važna i niko ne može da čita misli, ali postoji razlika između toga da stalno moramo da tražimo i toga da nas neko, posle toliko vremena provedenog zajedno, jednostavno prepozna.

Nije stvar u tome da očekujemo da neko pogodi svaku našu misao ili reši svaki naš problem. Stvar je u tome da nam pažnja, iskreno interesovanje i jednostavno pitanje „Kako si?“ili komentar "Tu sam za tebe" često govore da nas neko vidi i da mu je stalo. Mali činovi brige "Ja ću te odvesti na aerodrom" ili "Imam ŝtek novca ako zagusti" znače mnogo.

Posebno ako u odrastanju kada smo tražili pomoć nismo bili viđeni ili podržani, lako naučimo da ćutimo, povučemo se i poverujemo da sve moramo sami i retko tražimo nešto za sebe. Zato ljudi koji pokažu brigu, nežnost i prisutnost postaju mnogo više od podrške postaju novo iskustvo koje polako vraća poverenje u ljude i podseća nas da ne moramo kroz sve da prolazimo sami i isceljuju stare rane. Posebno kada je neko teško životno razdoblje oni su ljudi koji vraćaju nadu ♡

Nismo stvoreni da budemo kao mašine.Kada živimo previše automatizovano dolazi do osećaja beznadja, praznine i otudjenja ...
04/07/2026

Nismo stvoreni da budemo kao mašine.
Kada živimo previše automatizovano dolazi do osećaja beznadja, praznine i otudjenja od sebe i drugih.

Prave se rasporedi koliko vremena "oduzima" mi druženje, hobi, vreme za sebe. Druzenja se organizuju mesec dana unapred jer smo svi prezauzeti svojim životima.

Život na traci sa prepunim kalendarom, a koliko zapravo živimo?

Posmatramo se sve više kroz projektni jezik: input/output/efikasnost/postignuća/optimizacija svake oblasti života. Kultura postignuća je oblikovala naše unutrašnje tiranine koji od svakog trenutka naprave da moramo izvući maximum inače smo fejl/ili fejlovali u životu.

"Moram što bolje provesti letnji odmor"
"Moram što bolje iskoristiti slobodne dane"
"Moram što više da stignem sa to do liste"

Ako čujete ovaj zahtevajući glas, prepoznajte ga i recite sebi:

"Mogu malo da ne moram ništa' (ili nešto drugo što vama ima smisla).

Pustite bar malo sebe na miru.

Naravno postoje situacije da sagorevamo jer smo potpuno sami i previše stvari je na nama. Umorni od tereta koje nosimo dugo sami ili teških životnih uslova. Ovaj post nije umanjivanje teških životnih okolnosti.

Ovo je podsetnik da je ok otaljati ponekad taj posao, a ozbiljno shvatiti igru,vreme sa dragim ljudima i svoje zdravlje.


🌿 Siđi do reke – dan za pomagače_ice u Beogradu18.jul 2026. | 13:00–21:00Ovaj jednodnevni susret namenjen je pomagačima_...
24/06/2026

🌿 Siđi do reke – dan za pomagače_ice u Beogradu

18.jul 2026. | 13:00–21:00

Ovaj jednodnevni susret namenjen je pomagačima_icama (stručnjacima iz oblasti psihoterapije, mentalnog zdravlja, socijalne zaštite, zdravstva, obrazovanja i drugih oblasti podrške ljudima) koji žele da naprave prostor za sebe, vrate se telu i obnove osećaj prisutnosti i unutrašnje stabilnosti.

Radionice koje vas očekuju:

🌿 Uzemljenje kroz telo i dah
Vođena šetnja kroz prirodu uz somatski pristup, rad sa dahom, kretanjem i mapom tela.
Istražujemo gde telo zadržava napetost, gde osećamo protok i šta nam telo poručuje kada usporimo.

☀️ Oslušni reku i leto u sebi
Refleksivni i kreativni rad kroz psihodramske tehnike. Istražujemo šta se dešava kada izađemo iz uloge pomagača_ice, gde nam trebaju granice, odmor, igra i prostor za sebe, kao i koje nove uloge u sebi želimo da otvorimo.

🌊 Agenda susreta:
13:00 – 13:30 Dolazak i piće dobrodošlice
13:30 – 15:00 Uzemljenje kroz telo i dah (šuma)
15:00 – 16:30 Ručak / odmor / kupanje u reci (opciono)
16:30 – 19:00 Oslušni reku i leto u sebi – kreativni i refleksivni rad
19:00 – 19:30 Zatvaranje i integracija
19:30 – 21:00 Neformalno druženje na reci

✨ Šta učesnici dobijaju
• sertifikat udruženja Sociativa o 5 sati ličnog rada u grupi
• iskustvo telesnih, kreativnih i psihodramskih tehnika
• prostor za refleksiju, odmor i povezivanje
• druženje na splavu uz umrežavanje sa kolegama (obezbedjena hrana, piće i materijali za rad)

Voditeljke:
🌿 Danka Armacki – defektolog, psihodramska psihoterapeutkinja i telesna terapeutkinja u edukaciji
🌿 Ivana Seratlić – socijalna radnica i psihodramska psihoterapeutkinja pod supervizijom

📍 Beograd – Ada Ciganlija (detaljne smernice nakon prijave)
📩 Prijave i info o ceni: https://forms.gle/EKYUdcBFgrqTLrYn9

Vidimo se na reci 🌿



Address

Belgrade

Opening Hours

Monday 09:00 - 21:00
Tuesday 09:00 - 21:00
Wednesday 09:00 - 21:00
Thursday 09:00 - 21:00
Friday 09:00 - 21:00
Saturday 09:00 - 18:00

Telephone

+381638964624

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Centar za podršku posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Organization

Send a message to Centar za podršku:

Shortcuts

Share

Category