28/07/2024
Umetnik ne može da stvara svoju umetnost kada je srećan. On bar nekog bola mora imati negde, čuvajuci ga u čupercima kose, onim malim, tik iza uva, sto se najteže šišaju.
Kada je tužan, to je energija i ona je pokretač, motivator da se svaka emocija ispolji, zapiše, naslika, ili bilo šta samo da ostane urezana negde gde će ostati zapamćena. Ta naša bol, stvarno boli i gori u nama i ona se oseća kroz sve naše kreirano.
Nekad se desi, Umetnik upadne u vihor sreće. Tad umetnik dobija oko sebe nešto posebno, i to posebno uzima od umetnika vreme za umetnost. I Umetnik počinje da živi svoju Umetnika na drugaciji nacin, kreirajuci njome, posebna i neverovatno bitna dela. Samo ta dela, nisu za sve da dozviljavaju. To su dela za Umetnikove male heroje i herojine. Tada Umetnik, svojom umetnošću boji zivot, stvarajuci magiju koja radja njihove osmehe, i to je najelpša svrha njegove umetnosti ikad.
Ali srecno doba heorja koji su pobedjivali velike carobjnake, strasna cudovista ispod kreveta, mrak u ormaru, se menja.
Heroji rastu, i Umetnik vise nije isti umetnik za njih kao sto je bio. Njihove potrebe su drugacije, a Umetnik gubi svrhu.
Tako da jednog dana Umetnikova srece se razliva, postaje nejasna. Umetnik ne razume sta je on i ko je on. Ona krene da se razliva, smanuje, zivot oko nas se oblikuje.
Tada Umetnik, umetnik odlazi na novi umetnicki mars. Ali ovaj put, ne odlazi sam, ispracaju ga secanja na te male heroje, sada vec stasale ljude.
I na toj toj pisti umetnosti, Umetnik upoznaje,
Zivot - Koji je bio davno dok je jos bio tuzan.
Zivot - Koji se desilo dok smo bili srecni
Zivot - Onaj koji ide sad
I na toj pisti Umetnik se suocava
- Sa bolovima. Sta je to bolelo a da je i dalje ostalo da boli? Zasto je ostalo da boli? Da li se moze menjati?
- Oprostajima. Oprastam svima. Svi oni znaju ko su TI.
- Greskama... Nasa najbolja uciteljica, predavala je na casovima o zivotu, i ucla nas greskama. Nikad neces pokresiti ako pogresis pa naucis, samo nikad ne znas koju ces cenu platiti za to.
- Rastancima
- Umetnik gleda u sve. Ljudi dolaze, odlaze, kao da je na nekom prometnom putu i da samo treba da sedne u aobuts.
- Nekih se seca iz ranijih dana, neki su mi bili prijatelji svih obih dana. Neke je vidjao manje, neke vise. Neki su ga povrdili mnogo, ali i oni su bili ljudi na svoj nacin.
I Umetnik ne zeli da se pozdravlja
Medjutim, jedan rastanak ne moze da izbegne.
Tu se oko njega pojavljuju njegovi nasmejani junaci herojine.
Tu su da ga zagrle, da mu kazu po neku lepu red, da zna da ih ima i dalje.
Sad vec vidno odrasli.
I tad poslednji put, gledali su se ponosno.
Umetnik u njih jer su oni bili njegova najveca umetnost ikad,
A oni u njega, jer on je bio njihov Tata.
Tada, kada se souci sa svime, Umenitk odlucuje sta je to sto ce ostati sa njim dalje u njegovoj umetnosti.
Da li biti ptica pa bojiti neba?
Da li mozda biti pijanac, pa bojiti ulice losim hodom
Da li mozda milicaja, koji ce bojiti svet, svojim plavom lapom dok trci za pijancem
Da li samo cutati i posmatrati zivot posmatrati zivot?
I umetnik je na nepoznatom.
On moze sve, Ali ne zna sta on zeli sve. Nikad pre nije razmisljao o tome sta on to stvarn zeli, to je dolazilo samo od sebe.
Tako da Umetnik, odlucuje da stane, da prenoci.
Da pusti sve ono sto je bilo, da sve to ima proces razmisljnja. Ujutru ce biti pametnije.
Sutra, Umetnik ustaje vedrog osmeha na licu, brzo izgovara "Idemo u Sutra" i krece da stvara novu svoju umetnost.
A kakvu tek cemo je videti...
