Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

10/06/2026

Saopštenje Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji

Vučićev fijasko na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Tivtu dodatno je radikalizovao verbalno nasilje koje vlast već duže vreme usmerava prema građanima Srbije. Poslednji primer predstavlja kampanja protiv porodice Balše Božovića, koja je izložena brutalnim napadima samo zato što je javno iznosila kritičke stavove o ponašanju režima.

Ovaj slučaj posebno zabrinjava jer napadi dolaze sa samog vrha vlasti – od predsednika Republike do predsednice Narodne skupštine. U veoma gledanoj emisiji „Hit-tvit“, mediji pod kontrolom režima predstavili su porodicu Božović kao „porodicu opasnu po Srbiju“ i kao „Milogorce“, uz poruku koja implicira da se postavlja pitanje „šta oni uopšte traže u Srbiji“.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić u istom kontekstu govori o crnogorskim kriminalnim klanovima, čime se indirektno kriminalizuje i porodica Božović. Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić nazvala je ovu porodicu „primerom besramnosti“. U istoj emisiji, Vladislav Dojković je, u prisustvu ministra policije, izrazio žaljenje što se ministar „ne pita“, jer bi, kako je rekao, u suprotnom stvari rešio „po kratkom postupku“.

Na otvoreno prizivanje nasilja, pa i likvidacije članova porodice Božović, izrečeno na televiziji sa nacionalnom frekvencijom u prisustvu ministra policije, nisu reagovali ni Tužilaštvo ni Regulatorno telo za elektronske medije (REM).

Helsinški odbor upozorava da ovakve izjave direktno ugrožavaju bezbednost porodice Božović i predstavljaju poruku odmazde prema svim kritičarima vlasti. Ukoliko bi se članovima ove porodice dogodilo bilo šta, političku i moralnu odgovornost snosiće vrh vlasti koji sistematski podstiče atmosferu linča i nekažnjivosti.

Pozivamo domaće institucije da hitno reaguju, kao i međunarodne aktere da osude ovakvo ponašanje i zahtevaju zaštitu osnovnih prava i bezbednosti građana. Porodica Božović nije usamljen slučaj, već primer obrasca koji se primenjuje prema svim pojedincima i porodicama koje vlast označi kao nepoželjne.

03/06/2026

03/06/2026

Nakon zvaničnog otvorenja, koje će biti organizirano 2. juna 2026. u 18.00 sati, slijedi prvi panel na desetom History Festu.
History Fest se održava u Sarajevu, hotel Holiday.

30/05/2026

Nezavisnost Crne Gore predstavlja bolnu tačku većeg dela srpske političke, intelektualne i kulturne elite, ocenila je predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.
Evropska unija je zainteresovana da se ništa ne menja kada su granice u pitanju na Balkanu i, kao što vidimo, Srbija može da se kandiduje za članstvo jedino ako promijeni svoju politiku, pre svega prema susedstvu, i ukoliko pristane da vodi regionalnu politiku koja podrazumeva jednakost svih partnera, jer nekomunikacija Srbije sa susedima onemogućava da se region izdigne na nivo koji bi mu dao političku težinu

Proces evropskih integracija Crne Gore pojačao nervozu u SrbijiBiserko: Crnogorska nezavisnost bolna tačka srpske elite i slom „srpskog sveta“29. maj 2026, 20:46| Izmijenjeno 20:49Portal ETV Sonja Biserko (Foto: Media centar)Nezavisnost Crne Gore predstavlja bolnu tačku većeg dijela srpske p...

21/05/2026

Značajan deo srpske političke elite ni nakon dve decenije nije prihvatio činjenicu da je Crna Gora samostalna država, već je i dalje posmatra kao deo „srpskog nacionalnog prostora“.
Vučićeva retorika ima dvostruku funkciju — da u jeku unutrašnje političke krize mobiliše nacionalističko biračko tijelo u Srbiji, ali i da kroz politički i medijski pritisak oslabi evropski kurs Crne Gore i produbi unutrašnje podjele u zemlji.

Tenzije uoči 20 godina od obnove crnogorske nezavisnostiBiserko: Vučić podgrijava koncept „srpskog sveta“ protiv evropske Crne Gore17. maj 2026, 08:00Miraš Dušević (Foto: Portal ETV)Poruke predsjednika Srbije Aleksandra Vučića povodom dvije decenije crnogorske nezavisnosti nijesu slučaj...

10/05/2026

Politiku EU prema regionu komentariše predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko: "Odnos Brisela prema Zapadnom Balkanu oslikava stanje unutar same EU."

Strategija međunarodne zajednice prema Zapadnom Balkanu više liči na upravljanje krizom nego na jasnu političku viziju regiona. Dosadašnje strategije pokazale su se neubjedljivim, uz očiti nedostatak dugoročne perspektive. Otvoreni Balkan f...

04/05/2026

📢 Prijavite se za obuku o profesionalnom novinarstvu, inovativnim medijskim alatima i medijskoj pismenosti!

Tokom programa učesnici/e će:

🔹 steći praktične vještine u savremenom novinarstvu,
🔹 upoznati inovativne digitalne i medijske alate,
🔹 naučiti kako prikupljati, analizirati i koristiti podatke,
🔹 unaprijediti razumijevanje medijske pismenosti i kritičkog mišljenja.

Konkurs je otvoren za studente i studentkinje novinarstva, medija i komunikacija na svim fakultetima u Crnoj Gori, kao i za mlade novinare i novinarke koji su tek počeli svoju novinarsku karijeru.

📅 14. maj 2026.
📍 Hotel Crowne Plaza, Podgorica.

➡️ Pošaljite CV do 10. maja 2026. na [email protected], sa naznakom: Prijava – OBUKA – IME I PREZIME.

🔗 Više na linku: https://cgo-cce.org/2026/05/04/poziv-za-obuku-o-profesionalnom-novinarstvu-inovativnim-medijskim-alatima-i-medijskoj-pismenosti/

Program je dio projekta MEdIA – Lit , koji sprovodi u partnerstvu sa Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Хелсиншки комитет за човекови права - Helsinki Committee for Human Rights, TCJE i Atlantska Inicijativa / Atlantic Initiative. Projekat finansira Evropska unija Evropska kuća, uz kofinansiranje Ministarstva regionalno-investicionog razvoja i saradnje.

25/04/2026

POBUNJENI UNIVERZITET:
NOVA DRUŠTVENA DINAMIKA
Autonomija univerziteta je jedan od ključnih indikatora stanja demokratije u svakom društvu. Ona ne podrazumeva samo formalnu nezavisnost u upravljanju, već i sposobnost univerziteta da deluje kao
prostor kritičkog mišljenja, javne debate i društvene odgovornosti.

Državni univerziteti predstavljaju jednu od najznačajnijih tekovina evropskog društvenog i intelektualnog razvoja. Njihova istorijska uloga nije se svodila samo na obrazovanje, već i na negovanje tradicije slobodnog i kritikog mišljenja koja je bila osnova njenog demokratskog napretka.

Srbija je usvojila standarde koji garantuju autonomiju univerziteta. Ustav i zakonodavni okvir usklađeni su sa principima koje promovišu UNESCO i Savet Evrope (Council of Europe), uključujući akademske slobode i institucionalnu nezavisnost. Međutim, autonomija univerziteta se poslednjih godina suočava sa sistematskim narušavanjem. Taj proces nije posledica izolovanih incidenata, već deo šire transformacije političkog sistema, obeleženog koncentracijom moći i sužavanjem institucionalnog pluralizma pod vođstvom Aleksandra Vučića.

Autoritarizam po pravilu, počinje potiskivanjem autonomnih prostora u društvu, a univerziteti su među prvim metama upravo zato što generišu kritičko mišljenje, nezavisno znanje i društvenu odgovornost. Iskustva iz Turske, Mađarske i Poljske pokazuju da ograničavanje univerzitetske autonomije nije sporedni fenomen, već deo šire strategije političke kontrole nad institucijama i javnim prostorom.

14/04/2026

"Ovi izbori su pokazali da je moguće mijenjati iliberalne režime kada se formira jedinstveni front. Magyar nije pobijedio samo Orbána, već i politički koncept koji su podržavali Putin, Tramp, Vučić i Dodik, koji su snažno navijali za Orbána. U tom smislu, pobijedila je i Evropa, što je simbolički veoma važno za sve zemlje EU koje se suočavaju sa jačanjem ekstremne desnice u narednim izbornim ciklusima."

Vijest da je Viktor Orban, nakon 16 godina na vlasti, izgubio izbore i priznao poraz, odjeknula je širom svijeta kao jedan od najznačajnijih političkih

18/02/2026

Da li iko više u ovoj zemlji uopšte očekuje “reakciju nadležnih organa”, znamo li ko su “nadležni organi” i po kojim zakonima postupaju?

Da li iko više u ovoj zemlji uopšte očekuje “reakciju nadležnih organa”, znamo li ko su “nadležni organi” i po kojim zakonima postupaju?