TI MOŽEŠ MNOGO

30/05/2023

KOJE SU ZAKONSKE OBAVEZE RTS I RTV KAO JAVNIH MEDIJSKIH SERVISA?

Osnovna delatnost javnog medijskog servisa u funkciji je ostvarivanja javnog interesa definisanog Zakonom o javnim medijskim servisima, a podrazumeva proizvodnju, kupovinu, obradu i objavljivanje radio, televizijskih i multimedijalnih sadržaja, naročito informativnih, obrazovnih, kulturno-umetničkih, dečjih, zabavnih, sportskih, verskih i drugih koji su od javnog interesa za građane, a koji za cilj imaju ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, razmenu ideja i mišljenja, negovanje vrednosti demokratskog društva, unapređivanje političke, polne, međunacionalne i verske tolerancije i razumevanja, kao i očuvanje nacionalnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina, kao i pružanje audio i audio-vizuelnih medijskih usluga i objavljivanje elektronskih izdanja kao usluga od javnog interesa.

Rad javnog medijskog servisa zasniva se na sledećim načelima:
1) istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje;
2) nezavisnost uređivačke politike;
3) nezavisnost od izvora finansiranja;
4) zabrana svakog oblika cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara;
5) primena međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanje ljudskih prava i sloboda i demokratskih vrednosti;
6) poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa.

Javni interes, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast javnog informisanja, koji javni medijski servis ostvaruje kroz svoje programske sadržaje, je:

1) ISTINITO, BLAGOVREMENO, POTPUNO, NEPRISTRASNO I PROFESIONALNO INFORMISANJE GRAĐANA I OMOGUĆAVANJE SLOBODNOG FORMIRANJA I IZRAŽAVANJA MIŠLJENJA SLUŠALACA I GLEDALACA NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE, AUTONOMNE POKRAJINE I LOKALNE SAMOUPRAVE;

2) poštovanje i predstavljanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, demokratskih vrednosti i institucija i unapređivanje kulture javnog dijaloga;
3) poštovanje privatnosti, dostojanstva, ugleda, časti i drugih osnovnih prava i sloboda čoveka;

4) POŠTOVANJE I PODSTICANJE PLURALIZMA POLITIČKIH, VERSKIH I DRUGIH IDEJA I OMOGUĆAVANJE JAVNOSTI DA BUDE UPOZNATA SA TIM IDEJAMA, NE SLUŽEĆI INTERESIMA POJEDINIH POLITIČKIH STRANAKA I VERSKIH ZAJEDNICA, KAO NI BILO KOM DRUGOM POJEDINAČNOM POLITIČKOM, EKONOMSKOM, VERSKOM I SLIČNOM STANOVIŠTU ILI INTERESU;

5) zadovoljavanje potreba u informisanju svih delova društva bez diskriminacije, vodeći računa naročito o društveno osetljivim grupama kao što su deca, omladina i stari, manjinske grupe, osobe sa invaliditetom, socijalno i zdravstveno ugroženi i dr.;

6) zadovoljavanje potreba građana za programskim sadržajima koji obezbeđuju očuvanje i izražavanje kulturnog identiteta kako srpskog naroda tako i nacionalnih manjina, vodeći računa da nacionalne manjine prate određene programske celine i na svom maternjem jeziku i pismu;

7) NEPRISTRASNO OBRAĐIVANJE POLITIČKIH, ISTORIJSKIH, PRIVREDNIH, SOCIJALNIH, ZDRAVSTVENIH, KULTURNIH, OBRAZOVNIH, NAUČNIH, EKOLOŠKIH I DRUGIH PITANJA, OMOGUĆAVAJUĆI RAVNOPRAVNO SUČELJAVANJE RAZLIČITIH STANOVIŠTA;

8) besplatno i jednako predstavljanje političkih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju potvrđene izborne liste za republičke, pokrajinske ili lokalne izbore, u vreme izborne kampanje;
9) afirmisanje nacionalnih kulturnih vrednosti srpskog naroda i nacionalnih manjina koji žive u Republici Srbiji, kao i zbližavanja i prožimanja njihovih kultura;
10) razvoj medijske pismenosti stanovništva;
11) proizvodnja domaćeg dokumentarnog i igranog programa;
12) blagovremeno obaveštavanje o aktuelnim zbivanjima u svetu i o naučnim, kulturnim i ostalim civilizacijskim dostignućima;
13) unapređivanje opšteg obrazovanja, zdravstvenog obrazovanja i obrazovanja u vezi sa zaštitom životne sredine;
14) razvijanje kulture i umetničkog stvaralaštva;
15) negovanje humanih, moralnih, umetničkih i kreativnih vrednosti;
16) zadovoljavanje zabavnih, rekreativnih, sportskih i drugih potreba građana;
17) informisanje naših građana u inostranstvu, kao i pripadnika srpskog narod koji živi van teritorije Republike Srbije;
18) predstavljanje kulturnog nasleđa i umetničkog stvaralaštva u zemlji i inostranstvu;
19) informisanje inostrane javnosti o događajima i pojavama u Republici Srbiji.

Javni medijski servisi dužni su da u redovnom informativnom programu, kao i u posebnim emisijama koje su posvećene izbornoj kampanji, postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog i uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, odnosno izbornih lista i kandidata na izborima.
Javnim medijskim servisima se posebno preporučuje da u cilju obaveštavanja javnosti o predizbornim radnjama kandidata, odnosno podnosilaca izbornih lista organizuju radio i televizijske duele ili sučeljavanja da bi se u vidu diskusije raspravila određena aktuelna politička pitanja.

30/05/2023

KO JE ZAŠTITNIK GRAĐANA I KADA MU SE TREBA OBRATITI?

Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava. Zaštitnika građana bira i razrešava Narodna skupština, u skladu sa Ustavom i zakonom. Zaštitnik građana za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Zaštitnik građana uživa imunitet kao narodni poslanik.

Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Pod pojmom građanin, u smislu Zakona o Zaštitniku građana, podrazumeva se ne samo fizičko lice koje je domaći državljanin, već i strani državljanin i lice bez državljanstva, kao i svako domaće ili strano pravno lice o čijim pravima i obavezama odlučuju organi uprave.
Zaštitnik građana je ovlašćen da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata. Zaštitnik građana je ovlašćen da pismeno preporuči razrešenje funkcionera, odnosno inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave koji je povredio prava građana ili načinio propust kojim je građaninu pričinjena materijalna ili druga šteta:
1) ako povredu ili propust odbija ili propušta da otkloni po preporuci Zaštitnika građana, ili
2) ako ne izvrši drugu zakonom predviđenu obavezu u postupku koji vodi Zaštitnik građana.
Ako nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, Zaštitnik građana je ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka.

Zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi.
Pored prava na pokretanje i vođenje postupka, Zaštitnik građana ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno, u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenja zaštite ljudskih prava i sloboda.

PRITUŽBU ZAŠTITNIKU GRAĐANA MOŽE DA PODNESE SVAKO FIZIČKO ILI PRAVNO LICE, DOMAĆE ILI STRANO, KOJE SMATRA DA MU JE AKTOM, RADNJOM ILI NEČINJENJEM ORGANA UPRAVE POVREĐENO LJUDSKO ILI MANJINSKO PRAVO I SLOBODA.

Pritužbu u ime fizičkog lica, uz njegovu saglasnost, može podneti udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava.
Pritužbu zbog povrede prava deteta mogu podneti njegov roditelj ili staratelj, kao i udruženje koje se bavi zaštitom prava deteta, uz saglasnost roditelja ili staratelja deteta ili uz saglasnost deteta starijeg od deset godina.
Dete može samostalno podneti pritužbu ako je navršilo deset godina.
Ako je povređeno pravo pravnog lica, pritužbu može podneti lice ovlašćeno za zastupanje pravnog lica.
Niko ne može biti sprečen u podnošenju pritužbe Zaštitniku građana ili zbog nje biti stavljen u nepovoljniji položaj.
Pre podnošenja pritužbe podnosilac je dužan da pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku pred organom uprave.
Zaštitnik građana će uputiti podnosioca pritužbe na pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka, ako je takav postupak predviđen, a neće pokretati postupak dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva pred nadležnim organima uprave.
Izuzetno, Zaštitnik građana može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva pred organima uprave, ako bi podnosiocu pritužbe bila naneta nenadoknadiva šteta ili ako se pritužba odnosi na povredu principa dobre uprave, posebno nekorektan odnos organa uprave prema podnosiocu pritužbe, neblagovremen rad ili druga kršenja pravila etičkog ponašanja zaposlenih u organima uprave.
Zaštitnik građana neće postupati po anonimnim pritužbama.
Izuzetno, ako smatra da u anonimnoj pritužbi ima osnova za njegovo postupanje, Zaštitnik građana može pokrenuti postupak po sopstvenoj inicijativi.

Evo linka ka web stranici Zaštitnika građana na kojoj imate instrukcije vezane za podnoženje pritužbe https://www.ombudsman.rs/index.php/prituzba
Na sajtu je navedno "Zaštitnik građana Republike Srbije (Ombudsman) štiti Vaša prava kontrolišući rad organa vlasti. Ukoliko smatrate da su organi vlasti prema Vama postupili nesavesno, samovoljno ili na drugi način povredili Vaše dostojanstvo - na pravom ste mestu."

Заштитник грађана - Република Србија, Zaštitnik građana - Republika Srbija

30/05/2023

NAKNADA ŠTETE ZA NEISKORIŠĆENI GODIŠNJI ODMOR

U članu 68. Zakona o radu određeno je da Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom. U članu 69. Zakona određeno je da u svakoj kalendarskoj godini Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.

Članom 76. Zakona o radu je propisano sledeće:

„U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.“

DA LI OSNOV PRESTANKA RADNOG ODNOSA IMA UTICAJA NA OSTVARIVANJE PRAVA NA NAKNADU ŠTETE ZA NEISKORIŠĆENI G.ODMOR?

Ne. Zakon isplatu štete po ovom osnovu ne vezuje za osnov prestanka radnog odnosa (svejedno je da li je u pitanju sporazumni raskid, tehnološki višak, otkaz zaposlenog ili poslodavca).
Jedini osnov koji formalno isključuje obavezu isplate je smrt zaposlenog (zaposleni za života nije stekao pravo na isplatu naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, poslodavac nije u obavezi da isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor njegovim naslednicima).

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izdalo je Mišljenje br. 011-00-721/2016-02 od 7. oktobra 2016. god. u kome smatra da novčana naknada zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora iz člana 76. Zakona o radu, ima karakter zarade (što implicira obračun i isplatu poreza i doprinosa na zarade u trenutku isplate).

30/05/2023

OBAVEZA NAKNADE TROŠKOVA PREVOZA

Članom 118. Zakona o radu predviđeno je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza, za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio svoj prevoz.

Ko ima pravo na troškove prevoza?
Svi zaposleni koji su imali realnu potrebu i troškove za odlazak i dolazak sa rada, bez obzira na udaljenost od mesta rada i na način kako zaposleni inače dolazi na posao. Način na koji će zaposleni faktički preći ovu razdaljinu (sopstveno vozilo, taksi prevoz, javni linijski prevoz), nije od uticaja u situaciji kada opštim aktom poslodavac nije predvideo merila i kriterijume i način ostvarivanja tog prava. Dakle, jedino bitno je da li postoji potreba za korišćenjem prevoza (što bi impliciralo da ukoliko ne postoji nijedna stanica javnog prevoza koju bi zaposleni morao proći do posla, onda ne postoje ni stvarni troškovi prevoza; na pr. zaposleni živi u istoj ulici gde je poslodavac i nema stanice javnog prevoza između lokacije prebivališa i lokacije rada).

Kada imate pravo na naknadu troškova prevoza?
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza samo za one dane kada je zaista i dolazio na rad, odnosno srazmerno broju radnih dana koje je i proveo na radu. To dalje znači da zaposleni nema pravo na naknadu troškova kada je bio na bolovanju, godišnjem odmoru itd. U svim dugim slučajevima redovnog rada, osim ako vam poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz ili na drugi način regulisao prevoz do posla, imate pravo na ove troškove.

Da li se na isplatu troškova prevoza plaća porez?
Ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada - do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 5.017 dinara mesečno.
_____________________________________________________________
U Beogradu je tokom maja meseca promenjen sistem naplate karata za javni gradski prevoz. Nove cene karata za javni prevoz možete pronaći na sajtu JKP „Naplata prevozne usluge Beograd“ https://bgnaplata.rs/ Poslodavci, koji su do sada svojim zaposlenima isplaćivali 2990 din za prvu, odnosno 3.275 din za drugu zonu, sada će za ove dve zone imati izdatak od 2200 din mesečno.

25/05/2023

E-USLUGE ZA GRAĐANE I PRIVREDU-
ŠTA JE ŠTA OD TOGA SA PREFISKOM E :) I KOJE JOŠ ELEKTRONSKE SERVISE MOŽETE KORISTITI?

EUPRAVA

Na portalu eUprava razvijen je niz elektronskih usluga za građane i privredu.

Neke od elektronskih usluga koje možete da pronađete na portalu eUprave su elektronsko zakazivanje termina za izdavanje ličnih dokumenata, podnošenje zahteva za zamenu zdravstvenih knjižica kao i izdavanje zdravstvenih kartica i elektronski upis dece u vrtić koji će od sledeće upisne godine biti dostupan u svim gradovima Srbije (tako je bar obećala Vlada Republike Srbije). Ukoliko ste registrovani korisnik, u sandučetu na Eupravi ćete moći preuzeti i rešenja Lokalne poreske administracije (na pr. rešenje o porezu na imovinu ili o porezu na prenos apsolutnih prava).
Više informacija o elektronskim uslugama, možete da pronađete na sajtu eUprave https://www.euprava.gov.rs/

EUSLUGE ZA PRIVREDU

APR-Preko sajta Agencije za privredne registre je moguće elektronskim putem registrovati preduzetničku radnju ili jednočlano ili višečlano društvo sa ograničenom odgovornošću, dostaviti finansijske izveštaje i dobiti druge usluge.

Više informacija o elektronskim uslugama i registrima Agencije za privredne registre možete da pronađete na https://www.apr.gov.rs/


ELEKTRONSKE GRAĐEVINSKE DOZVOLE

Posebnim elektronskim servisom na sajtu Agencije za privredne registre privredi i građanima je omogućeno i podnošenje elektronskih zahteva za izdavanje građevinskih dozvola.

Više informacija o ovoj usluzi možete da pronađete na http://gradjevinskedozvole.rs/ ili na https://www.apr.gov.rs/


ELEKTRONSKI UPIS NEPOKRETNOSTI

Novim Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova uveden je jednošalterski, elektronski sistem za upis nepokretnosti preko javnih beležnika – eŠalter.
Više informacija možete da pronađete na http://upisnepokretnosti.rs/


EPOREZI

Portal ePorezi predstavlja skup elektronskih servisa Poreske uprave Republike Srbije, koji omogućava SVIM poreskim obveznicima predaju elektronski potpisanih obrazaca poreskih prijava, praćenje statusa poslatih prijava, uvid u stanje na računima poreskog obveznika i dodelu/oduzimanje ovlašćenja za korišćenje elektronskih servisa. Putem portala ePorezi poreski obveznici mogu popunjavati, potpisivati i proslediti Poreskoj upravi obrasce poreskih prijava.

Na portalu Eporezi FIZIČKA LICA predaju elektronskim putem poresku prijavu za godišnji porez na dohodak građana.
Više informacija možete da pronađete na http://www.poreskauprava.gov.rs/sr/e-porezi/portal.html

POREZ NA IMOVINU – JEDINSTVENI PORTAL LOKALNIH PORESKIH ADMINISTRACIJA

Na jedinstvenom portalu lokalnih poreskih informacija građani i privreda mogu da pronađu Informacije o porezu na imovinu. Ovaj sistem, zahvaljujući centralizaciji podataka, građanima i privredi omogućava da „na klik” vide sve svoje poreske obaveze na teritoriji Republike Srbije, kao i da elektronskim putem podnesu prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu.

Pored sajta svim poreskim obveznicima je omogućeno da izvrše upit stanja za porez na imovinu za teritoriju cele Republike Srbije i putem besplatne mobilne aplikacije za mobilni telefon – Moja LPA koja je dostupna i Android i iOS korisnicima.
Više informacija možete da pronađete na https://lpa.gov.rs/



EUPIS U SREDNJE ŠKOLE

Upis učenika u srednje škole čiji osnivač je Republika Srbija je omogućen i elektronskim putem na posebnom portalu. Preko specijalizovanih sekcija na ovom portalu je moguće proveriti sve evidentirane podatke za konkretnog učenika, ali i videti sve statističke podatke o osnovnim i srednjim školama koji mogu pomoći u pravilnom odabiru škole.
Više informacija možete da pronađete na http://www.upis.mpn.gov.rs/



ELEKTRONSKO PRIJAVLJIVANJE SEZONSKIH RADNIKA U POLJOPRVREDI

Kako bi se proces prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi učinio što bržim i jednostavnijim napravljen je sistem za elektronsko prijavljivanje. On se sastoji od posebnog internet portala i aplikacije za mobilne telefone.
Više innformacija možete da pronađete na http://www.sezonskiradnici.gov.rs/



BEBO, DOBRO DOŠLA NA SVET

Informacioni sistem „Bebo, dobro došla na svet“ ima za cilj da omogući upis deteta u matičnu knjigu rođenih, prijavu prebivališta, zdravstvenog osiguranja i podnošenje zahteva za roditeljski dodatak elektronskim putem. Na službenicima porodilišta je da Matičarskoj službi pošalju potvrdu o rođenju deteta. Sve što je potrebno da majke urade jeste popunjavanje formulara u bolnici, dok im izvod iz Matične knjige rođenih, Uverenje o državljanstvu i zdravstveno osiguranje za bebu stižu na kućnu adresu.
Kako bi beba bila prijavljena još u porodilištu potrebno je da roditelji imaju važeću ličnu kartu, potpišu izjavu o saglasnosti, dogovore se o imenu deteta, adresi na kojoj će biti prijavljeno i odluče preko kog roditelja bebu prijavljuju na zdravstveno osiguranje.
Više informacija o ovom informacionom sistemu možete da pronađete na https://www.ite.gov.rs/tekst/sr/2689/ebeba.php



PROVERA PODATAKA U JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU PREKO INTERNETA

Jedinstveni birački spisak je javna isprava u kojoj se vodi jedinstvena evidencija državljana Republike Srbije koji imaju biračko pravo. Svaka promena u biračkom spisku zasniva se na podacima iz matičnih knjiga, drugih službenih evidencija i javnih isprava. Matična knjiga umrlih i matična knjiga venčanih su povezane sa jedinstvenim biračkim spiskom, pa se sve promene podataka u ovim registrima vrše i jedinstvenom biračkom spisku.
U cilju provere ličnih podataka upisanih u birački spisak, pravo na uvid u birački spisak ima svaki građanin i može ga izvršiti neposredno u opštinskoj odnosno gradskoj upravi u kojoj ima prebivalište, kao i elektronskim putem na adresu na javnom portalu.
https://upit.birackispisak.gov.rs/


ERECEPT

Servis eRecept hroničnim bolesnicima omogućava elektronsko izdavanje do šest mesečnih recepata za lekove koje mogu podići u bilo kojoj apoteci. To znači da pacijenti participaciju plaćaju samo jednom u šest meseci i ne moraju posećivati lekara svakog meseca.
Više o projektu na linku https://www.srbija.gov.rs/tekst/329843/erecept.php

PRIJAVU PROBLEMA U VEZI SA NESTAŠICOM (DOSTUPNOŠĆU) NEKOG LEKA
građani mogu uraditi na sledećem linku https://site.zus.rfzo.rs/prijaviLek/

PROVERU IZABRANOG LEKARA
možete uraditi na ovom linku https://www.rfzo.rs/index.php/osiguranalica/provera-izabranog-lekara

PROVERU ZDRAVSTVENE KARTICE (isprave o osiguranju)
možete izvršiti na ovom linku https://www.rfzo.rs/index.php/osiguranalica/provera-overe-zdrisp

EDNEVNIK

Elektronski dnevnik je projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koji je namenjen, pre svega, nastavnicima u osnovnim i srednjim školama čiji osnivač je Republika Srbija, ali i roditeljima dece koja pohađaju ove škole. Primenjeno rešenje omogućava roditeljima individualni uvid u evidencije o učeniku putem interneta.

Elektronski dnevnik se nalazi na https://esdnevnik.rs/

25/05/2023

ŠTA SE NE SMATRA OPRAVDANIM RAZLOGOM ZA OTKAZ UGOVORA O RADU (NEDOZVOLJENI RAZLOZI ZA OTKAZ) ?

Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 179. Zakon o radu, ne smatra se:

1) privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
2) korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
3) odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
4) članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
5) delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa ovim zakonom;
6) obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

POSEBNA ZAŠTITA OD OTKAZA UGOVORA O RADU

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac NE MOŽE zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Tom zaposlenom se, ukoliko je zasnovao radni odnos na određeno vreme, rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti (trudnoće, porodiljskog odsustva) ili ako zaposleni u roku od 30 DANA od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti (na pr. o trudnoći ili porodiljskom odsustvu) i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

25/05/2023

KOJI SU ZAKONSKI I OPRAVDANI RAZLOZI ZA PRESTANAK RADNOG ODNOSA?

Radni odnos prestaje:
1) istekom roka za koji je zasnovan (kod radnog odnosa na određeno vreme);
2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6) smrću zaposlenog;
7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne odluke;
3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;
5) u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

25/05/2023

U KOJIM SLUČAJEVIMA (SME DA) SE ZAKLJUČUJE UGOVOR O RADU NA ODREĐENO VREME?

Zakon o radu kaže da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.

Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida NE MOŽE BITI DUŽI od 24 meseca, s tim da se prekid kraći od 30 dana ne smatra prekidom perioda (dakle to što poslodavac napravi razmak između trajanja dva ugovora o radu na određeno vreme na pr. od 20 dana, pa ponovo nastavi da produžava još 24 meseca je kršenje zakona).

Izuzetno, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi:

1) ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;
2) za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;
3) sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola;
4) za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;
5) sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

25/05/2023

KAKO SE REGISTRUJE PREDUZETNIK?

Naknada za registraciju osnivanja preduzetnika iznosi 1.600,00 dinara, Naknada za podnošenje elektronske prijave osnivanja preduzetnika iznosi 1.500,00 dinara.

Dokumentacija potrebna za registraciju preduzetnika:
1. jedinstvena registraciona prijava osnivanja pravnih lica i drugih subjekata i upisa u jedinstveni registar poreskih obveznika,
2. dokaz o identitetu preduzetnika (za domaće fizičko lice - fotokopija lične karte, a za stranca – fotokopija pasoša/strane lične karte, odnosno fotokopija lične karte, ako je izdata strancu),
3. dokaz o uplati naknade za registraciju preduzetnika
4. dozvola, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa, ako je to posebnim zakonom propisano kao uslov za registraciju.

Pre podnošenja registracione prijave osnivanja proverite podatke o adresi sedišta u Adresnom registru Republičkog geodetskog zavoda ili na Nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, i to pre svega da li naziv ulice u kojoj se nalazi objekat u kom će biti sedište postoji na teritoriji određenog naseljenog mesta, budući da je registrator dužan da koristi podatke o adresama iz Registra prostornih jedinica i Adresnog registra koji vodi Republički geodetski zavod.

Na ovom linku možete naći obrazac registracione prijave https://apr.gov.rs/%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8/%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%86%D0%B8.1087.html

Na ovom linku možete pronaći instrukcije za uplatu naknade za registraciju https://apr.gov.rs/%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B5.1088.html

Evo podsetnika o koracima koje treba preduzeti, sačinjenim za potrebe klijenata I.N.C.‐GROUP DOO, koji Vam možda može biti koristan.

25/05/2023

GODIŠNJI ODMOR

Odredbe Zakona o radu primenjuju se na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod domaćeg ili stranog pravnog, odnosno fizičkog lica, kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane poslodavca ako zakonom nije drukčije određeno. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno.

Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini POSLE MESEC DANA NEPREKIDNOG RADA od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca (dakle ne posle 6 meseci kako se najčešće, pogrešno, misli).
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Zaposleni NE MOŽE DA SE ODREKNE PRAVA na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili ZAMENITI NOVČANOM NAKNADOM, osim u slučaju prestanka radnog odnosa (NAKNADA ŠTETE ZA NEISKORIŠĆENI GODIŠNJI ODMOR).

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a NAJMANJE 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu (AKO JE TO PREDVIĐENO OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM).

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.
U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.