POZIV ZA POMOĆ SVAKOM NORMALNOM ČOVEKU NA PLANETI OKO OTKRIĆA GDE SU NAŠE PRODATE BEBE
Pišemo Vam iz Srbije zemlje bivše socijalističke Jugoslavije. U toj zemlji je vladao komunizam tj socijalizam od posle drugog svetskog rata. Sada, toliko godina posle mi se susrećemo sa gorkim istinama države u kojoj smo živeli. Pored masovnih grobnica i uništavanja, taj režim je učinio zverstvo nad zverstvima -
prodavao je naše tek rodjene bebe!!! Naime, posle oktobarskih promena 2000 godine, grupa roditelja kojima su deca proglašavana mrtvim po porodilištima Srbije krenula je tragom istine da provere da li su njihove tek Rodjene bebe zaista umrle. Naime, u periodu od posle rata praksa je bila sledeća: Majka rodi dete u državnom porodilištu, dete odnesu na jednu stranu, majku na drugu stranu i posle nekog vremena, par dana ili par sati, dodaju lekari i majci saopšte da joj je dete umrlo. Nikakav dokument, nikakvo vidjenje deteta nije postojalo. Dobijao se odgovor da će dalju brigu o preminulom detetu preuzeti bolnica, a majke su se otpuštale kući bez dokumenata, bez objašnjenja od čega i zašto je umrla njihova beba i bez prava da saznaju gde je i da li je njihova umrla beba sahranjena. Posle oktobarskih promena, roditelji su krenuli da saznaju istinu jer se povela priča o bebi mafiji. Iznenadjenje je bilo ogromno jer su sve priče veoma slične. Po urednoj dokumentaciji koja se vodila po bolnicama saznalo se svašta. Saznalo se da nisu tačni datumi rodjenja, težina, datumi smrt, da su mnoga deca dobila jedinstvene matične brojeve kao da su živa, da nikad nisu proglašena mrtvima, da nemaju potvrde o smrti, da nad njima nije radjena obdukcija i da sva ostala dokumentacija koju su roditelji naknadno dobili nije verodostojna. Od gradskih službi groblja gde je trebalo da bebe budu sahranjene dobijao se dokument u kome piše da njihova beba nikad nije stigla na sahranjivanje. Od službi arhiva grada gde su bebe rodjene, dobijao se odgovor da tih majki nema u arhivi kao da se nikada nisu porodile. I mnogo mnogo još sumnji koje ukazuju da tu nešto nije u redu. Povodom toga grupa roditelja kreće sa pokretanjem tužbi i krivičnih prijava protiv bolnica i lekara gde im je dete rodjeno. Krenulo je lepo. Problem je završio u Narodnoj Skupštini gde se formirao anketni odbor za nestale bebe po porodilištima Srbije. Krenulo se i stalo. Sve podnešene krivične prijave za delo otmice i kindapovanje beba su odbačene uz obrazloženje ZASTAREO zločin!!!! Radi se o periodu od šezdesetih godina do danas. Onaj koji nije ZASTAREO se otegao da zastari tj da prodje taj period. Povodom toga, grupa roditelja se obratila Strazburu - sudu za ljudska prava. Oni su od svih tužbi odabrali jednu da urade kao uzor državi Srbiji, a ostale vratili. Ta jedna je od majke Zorice Jovanović iz Batočine. Presuda koju su odneli je postala obavezujuće za državu Srbiju a bila je sledeći sadržine:
Nalaže se državi Srbiji da Zorici isplati 10 000 evra radi NEČINjENJA tj radi ne istraživanja gđe je završilo Zoricino mrtvo dete koje je u međuvremenu dobilo poziv za vojsku. Po toj presudi NALAŽE se državi Srbiji da ispita SVE slučajeve nestalih beba kojih je na hiljade, a tačan broj se nikada nije saznao. Rok da to država uradi je bio kraj 2014 godine. Država je dala Zorici tih 10000 evra i tu stala. Niti je ispitala njen slučaj, niti bilo koji drugi. Država je pokrenula ZAKON o nestalim bebama i on se trenutno nalazi u proceduri usvajanja. Po tom Zakonu se ne daje odgovor gde su deca, ko je to radio, već ako roditelji uspeju da dokažu da im je država ukrala dete dobiće do 10 000 evra. Taj novac je izdvojen iz budžeta za te namene. Pravo imaju samo roditelji koji su do 2013 tužili državu za dete i to do datuma pravosnažnosti Zoricine presude. Njih je oko 500. Svi ostalih kojih je hiljade i hiljade nemaju pravo. Oni nisu tužili jer su znali da se te tužbe odbijaju kao zastarele. Da li je normalno da se nekom ograniči pravo da sazna istinu o svom navodno preminulom detetu? U međuvremenu od dvehiljadite godine roditelji kreću u borbu sa državom i režimom. Nailaze na otpor i zid. Dokumentacija im se ne daje na uvid. Preti im se da odustanu. U privatnim istragama koje sami vode dolaze do strašnih otkrića. O lancima prodaje beba za vreme komunizma kao državni projekat zvani " Zvezdano nebo " po dijagnozi koja je pisana umrloj deci na latinskom. Dolaze do dece na koju sumnjaju da su njihova ali im se ne dozvoljava DNK sudski . Dolaze do saznanja da je patološki materijal ( tkivo )koji se čuva 40 godina po našim zakonima a navodno je od njihovog preminulog deteta - NIJE LJUDSKOG POREKLA!!!! U međuvremenu, celo vreme roditelji vode bitku da zaustave donošenje sramnih Zakona jer oni ne traže pare nego istinu gde su završila njihova deca? Sumnju potkrepljuje i podatak o ogromnoj smrtnosti beba koja je gotovo nemoguća. Same pretnje samo potstrehuju roditelje da ne odustaju. Sadašnja vlast nagoveštava da je spremna da reši bebi aferu nekim merama istrage. Sem obećanja nije se dalje pomaklo. Plašimo se da i oni kao i prethodni nemaju političke volje za rešavanjem istine - šta je sa našom dEcom bilo? Povodom toga poveli smo akciju pozivanja u pomoć celokupnog čovečanstva. Svako ko misli da nam može pomoći neka se uključi, neka nam se javi. Snimljeni su mnogi filmovi, mnogo emisija je bilo, jako mnogo članaka po novinama ispovesti majki... i muk. Imamo indicija da su naša deca prodavana po Evropi za velike pare, kao data na usvajanje preko Centara za socijalni rad. Usput se borimo i protiv države koja odlaže a i nemoćna je da taj problem reši jer banda komunistička je ovde još uveliko na vlasti preko njihove dece i unučića. Zavera je ćutanja. Srah i represija. Jedina nada je da se ova priča raširi i dobije internacionalni karakter. Da nam ljudi iz celog sveta pomognu. Da se primora država da izvrši pravične istrage a ne fol. Molimo svakog do koga je došla ova priča da je podeli dalje. Možda dodje i do UNICEFa i ostalih organizacija zaduženih za prava deteta, a koji se bave borbom protiv trgovine ljudima . MOLIMO VAS DA NAM POMOGNETE DA NADJEMO MIR
