Polekol - Politička ekologija

26/02/2026

🐸 Da li ćeš ti biti „kuvana žaba” ekološke i klimatske politike u Srbiji? Ili ćeš postaviti pitanje na vreme?🔥

Spremi svoj odgovor i dođi na četvrti javni čas Škole političke ekologije organizacije Polekol:
„Urgencija na tihoj vatri – klimatske i druge ekološke politike“.

🗓️ Utorak, 3. mart u 16:30
📍Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Kraljice Natalije 45, IV sprat
🔗 Link za registraciju: https://polekol.civicatalyst.org/civicrm/event/register?id=5&reset=1

Kako danas izgleda ekološka politika Srbije na papiru, a kako u praksi? Gde smo u klimatskoj krizi i koje su realne mogućnosti za mitigaciju i adaptaciju? O ovim pitanjima razgovaramo kroz tri predavanja i zajedničku diskusiju.

Program otvaramo pregledom ekološke politike Srbije kroz izlaganje Žakline Živković, koja će ukazati na principe, nadležnosti i jaz između strateških ciljeva i sprovođenja. Milica Tošić doneće uvod u nauku klimatskih promena, sa aktuelnim podacima i fokusom na Srbiju, dok će Nemanja Milović govoriti o razvoju globalnih i lokalnih klimatskih politika, ključnim institucijama i sporazumima relevantnim za naš kontekst.

Javni čas je otvoren za sve koji žele da razumeju više i učestvuju u razgovoru.

Vidimo se.🐸

27/12/2025

🌍⚔️ Konflikti, militarizacija i životna sredina bili su tema drugog javnog časa Polekolove Škole političke ekologije, održanog 3. decembra na Zoomu.

Istraživači dr Džuli Klinger i dr Aleksandar Matković govorili su o tome kako ratovi, geopolitičke tenzije i intenzivna militarizacija oblikuju prirodu, ekonomije i društva – od rudarstva i kritičnih sirovina, do klimatske krize i javne bezbednosti.

👉 Dr Džuli Klinger je u predavanju „Konflikti, militarizacija i litijum“ pokazala razmere potrošnje mineralnih sirovina u vojnoj industriji SAD, kao i sistemsku netransparentnost podataka o toj potrošnji. Posebno je ukazala na ubrzano otvaranje rudnika za potrebe vojske i upozorila da ne postoje mehanizmi koji garantuju da se sirovine iskopane „za energetsku tranziciju“ zaista koriste u te svrhe. Kao realnu alternativu, istakla je reciklažu postojećeg rudarskog otpada i smanjenje razorne potražnje – jer mir znači manje rudnika.

👉 Dr Aleksandar Matković je govorio o Srbiji kao polju sudara evropske i kineske industrijske politike. Strane investicije u rudarstvo porasle su 600% (2017–2022), dok je otpad u 2022. skočio za gotovo 150%, od čega je 94% rudarski. Militarizacija EU, Clean Industrial Deal i izuzimanje vojne industrije iz ekoloških propisa dovode do potpune netransparentnosti, dok se poslovni interesi Istoka i Zapada prepliću – na štetu ljudi i prirode. „Izabrali smo najgore od oba sveta“, zaključio je Matković.

💬 Kako je istakla moderatorka i programska direktorka Polekola Iva Marković, osim vidljivog razaranja, vojna industrija ima i „nevidljive“ ali ogromne klimatske i društvene posledice, kroz ekstraktivizam i preusmeravanje čitavih ekonomija ka ratu.

🎥 Javni čas pratilo je više od 50 učesnica i učesnika, uz simultani prevod na srpski.
📌 Kompletan izveštaj kao i snimak celog predavanja dostupan je na linku:

Konflikti, militarizacija i životna sredina bili su tema drugog javnog časa Škola političke ekologije na koju su 3. decembra govorili istraživači dr Džuli Klinger i dr Aleksandar Matković.Predavanja i prateća diskusija bavili su se time kako oružani konflikti, geopolitičke tenzije i aktue...

17/12/2025

📣 Reagovanje Polekola na novi set mera Evropske unije koje, pod izgovorom „pojednostavljivanja“, slabe standarde zaštite životne sredine i javnog zdravlja i otvaraju prostor za ubrzanu eksploataciju prirodnih dobara.

🔔 Kako se ekološki standardi pretvaraju u prepreku, a priroda u resurs? O ovoj logici rasta, profita i ekstraktivizma razgovaramo večeras na Trećem javnom času Škole političke ekologije „Ekstraktivizam i renesansa“, u 19h, u Češkom domu u Beogradu (Svetozara Markovića 79).

🙌🏼 Vidimo se.

06/12/2025

🔥 Kako militarizacija menja prirodu i društvo, i zašto je to jedna od najvažnijih tema današnjice?
Pozivamo vas na javno predavanje Škole političke ekologije!

📅 Sreda, 03. decembar
🕕 18:00
💻 Zoom

Pridružite nam se na predavanju „Konflikti, militarizacija i životna sredina“, gde ćemo zajedno razmotriti kako savremeni oružani sukobi, geopolitičke tenzije i ubrzana militarizacija oblikuju prirodu, društvo i budućnost zelene tranzicije.

🎙 Predavači:
• dr Džuli Klinger (Julie Klinger) - vanredna profesorka Nelson instituta za studije životne sredine, Univerzitet Viskonsin–Medison. Bavi se globalnim granicama resursa, svemirskim tehnologijama i uticajem konflikata na korišćenje zemljišta, životnu sredinu i mineralne resurse.
• dr Aleksandar Matković - naučni saradnik Instituta za ekonomske nauke u Beogradu i saradnik Transnacionalnog instituta (TNI). Istražuje kako strane, a posebno kineske investicije, oblikuju Balkan u kontekstu globalne zelene tranzicije.

✨ Na predavanju ćemo otvoriti pitanja bezbednosti, geopolitike i ekologije, kao i načine na koje prirodna dobra i klimatske promene postaju deo savremenih sukoba - direktno ili kroz pritiske na eksploataciju kritičnih sirovina.

🌐 Jezik: Predavanje je na engleskom, a obezbeđen je simultani prevod na srpski putem posebnog Zoom kanala.

🔗 Pristup predavanju:
https://us02web.zoom.us/j/81336677103?pwd=4g8fJQaNwhfHWCeIbysV1GsjhKDunI.1

09/11/2025

Počeli smo upravo ono za šta smo godinama gradili znanje, iskustvo i zajednicu! ❤️‍🔥 U sredu, 5. novembra, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ održali smo prvi javni čas Škole političke ekologije, Organizacije za političku ekologiju – Polekol.

U pokretu za zaštitu životne sredine u Srbiji već postoji ogromno znanje. Toliko, da bi mnoge aktivistkinje i aktivisti s razlogom mogli da dobiju počasne diplome iz prava, urbanizma, planiranja prostora ili biologije. Svaka pobeda za prirodu dobijena je zahvaljujući toj kombinaciji volje, upornosti i znanja. A da bismo odbranili ono što volimo – i izgradili pravednije uređenje za ljude i prirodu – potrebno nam je još više toga.

Prvi javni čas održan je kroz dva dinamična bloka, uz pitanja iz publike i živu diskusiju. Ovim je zvanično otpočeo prvi od tri trimestra Škole, koji se nastavlja zatvorenim onlajn predavanjima za četrdesetak polaznika i završava se u decembru novim javnim događajima.

🔗 Više o Školi političke ekologije čitajte na polekol.org

06/11/2025

U julu ove godine, Međunarodni sud pravde (MSP) doneo je savetodavno mišljenje koje po
mnogo čemu prevazilazi prethodne okvire njegovog rada. U pitanju je mišljenje o obavezama država u vezi sa klimatskim promenama, koje potvrđuje i dalje razvija postojeća pravna načela u oblasti zaštite životne sredine, ljudskih prava i međunarodne odgovornosti država.

U svetu u kojem klimatska kriza ruši granice i pogađa najranjivije, važno je razumeti ovu vest i šta se zapravo menja na globalnom nivou, te gde je prostor za male, ali ključne pomake.

Baš o tome pišu Iva Marković i Strahinja Macić iz Polekola u svom autorskom tekstu „Male pobede u svetu velike klimatske nepravde“.

Njihova analiza vodi nas od učionica na Pacifiku, gde su mladi pokrenuli pitanje klimatske pravde, do sudnica u Hagu, gde se danas postavljaju temelji odgovornosti država za klimatske posledice. A potom i nazad u naš region, gde posledice postaju sve vidljivije, a institucionalni odgovor sve slabiji.

Ovaj tekst ne nudi utopiju. Nudi realnost, ali i putanju: kako pravo, međunarodne institucije i pritisak građana mogu zajedno da postanu alat za promenu.

Žestoka borba za klimatsku pravdu nam tek predstoji, a njeni najodlučniji nosioci još uvek nisu u pravosuđu, već u učionicama širom sveta.

Ako želiš da saznaš šta se zaista krije iza jednog od najvažnijih mišljenja Međunarodnog suda pravde, i šta to znači za nas ovde, pročitaj autorski tekst Ive Marković i Strahinje Macića na ⁦ovom linku: https://polekol.org/2025/10/30/male-pobede-u-svetu-velike-klimatske-nepravde/

03/11/2025

📢 Dobro došli na prvi javni čas Škole političke ekologije!

Na uvodnom javnom času govoriće:

Dr Mladen Domazet (Institut za političku ekologiju; Institut za filozofiju, Zagreb) – o osnovama političke ekologije, razvoju ove oblasti, ključnim teorijskim raspravama i njenoj ulozi u borbi protiv klimatske i socijalne nepravde.

Dr Božo Drašković (Institut ekonomskih nauka; Univerzitet Union; Univerzitet Singidunum) – o političkoj ekonomiji životne sredine, načinu na koji ekonomske strukture oblikuju ekološke krize - na primeru litijuma.

Iva Marković i Žaklina Živković (Polekol – organizacija za političku ekologiju) – o razlikama između ekološke politike i političke ekologije i zašto su obe perspektive neophodne za održivost u Srbiji.

🗓 Sreda, 5. novembar 2025.
🕕 18:00
📍 Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Kalemegdan, Beograd
🎟 Ulaz slobodan

Polekol je pokrenuo Školu političke ekologije sa ciljem da poveže teoriju, aktivizam i zajedničko promišljanje društveno-ekološke transformacije. Ovaj program nastaje kao prostor u kojem se uče, preispituju i razvijaju ideje koje nas mogu voditi ka pravednijem i održivijem društvu.

📚 Pridružite nam se na razgovoru o političkoj ekologiji – o idejama i praksama koje menjaju svet na bolje!

30/10/2025

📢 Dobrodošli na prvi javni čas Škole političke ekologije!

🗓 Sreda, 5. novembar 2025. 🕕 18:00
📍Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Kalemegdan, Beograd 🎟 Ulaz slobodan

Polekol pokreće Školu političke ekologije kao prvi edukativni program u Srbiji koji spaja teoriju, aktivizam i zajedničko promišljanje društveno-ekološke tranformacije ka održivom i pravednom sistemu.

Na prvom javnom času govoriće:

Dr Mladen Domazet (Institut za političku ekologiju, Institut za filozofiju, Zagreb) o teroiji političke ekologije, razvoju i kritičkim debatama ove interdisciplinarne oblasti i njenu ulogu u borbi protiv klimatske i socijalne nepravde.

Dr Božo Drašković (Institut ekonomskih nauka, Univerzitet Union, Univerzitet Singidunum) o političkoj ekonomiji životne sredine, kako ekonomske strukture oblikuju ekološke krize i kako promene paradigme u ekonomiji mogu doprineti pravednijem i održivijem društvu.

Iva Marković i Žaklina Živković (Polekol - organizacija za političku ekologiju) o razumevanju razlika između pojmova ekološke politike i političke ekologije i zašto su nam za održivost u Srbiji potrebna oba.

📚 Dobrodošli na razgovor o političkoj ekologiji - o idejama i praksama koje menjaju svet na bolje!

05/10/2025

📣 Organizacija za političku ekologiju Polekol raspisuje poziv za prijave za prvu generaciju polaznika i polaznica Škole političke ekologije, 🌱 inovativnog jednogodišnjeg obrazovnog programa koji počinje krajem oktobra 2025. godine.

👉 Više informacija o školi i prijavni formular pronađite ovde: https://polekol.org/2025/10/05/poziv-za-prijave-skola-politicke-ekologije/

Zašto ova škola❓

U trenutku kada Srbija i region prolaze kroz duboku ekološku i društvenu krizu, 🌍 od zagađenja i privatizacije prirodnih dobara, preko pogrešno koncipirane energetske tranzicije, do urušavanja demokratskih procesa, javlja se snažna potreba za novim znanjem, kritičkim analizama i hrabrim idejama.

Otpor stanovništva sve je snažniji, 💪 a ekološki pokret u Srbiji nikada nije imao veću energiju i podršku. Da bismo tu snagu dodatno osnažili i povezali, pokrećemo Školu političke ekologije kao prostor u kome ćemo zajedno razvijati znanja, alate i strategije potrebne za razumevanje globalnih i lokalnih veza ekoloških problema i njihovu jasnu političku artikulaciju.

🌿 Cilj nam je da podržimo novu generaciju aktivista, istraživača i stručnjaka da se suoče sa savremenim izazovima i kreiraju pravedne, demokratske i ekološki održive alternative.

Polekol raspisuje poziv za prijave za prvu generaciju polaznika i polaznica Škole političke ekologije, jednogodišnjeg obrazovnog programa koji počinje krajem oktobra 2025. godine.

01/10/2025

Dole potpisane organizacije civilnog društva upućuje javnosti i institucijama Srbije pozicioni dokument o najavljenim izmenama Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o maloletnim učiniocima. Potpisnice upozoravaju da, u uslovima duboke političke i društvene krize, Vlada nema legitimitet da sprovodi sveobuhvatne izmene ključnih krivičnih propisa, naročito uz minimalni rok od 20 dana i netransparentan format konsultacija (slanje komentara mejlom bez javne prezentacije predloga).

„Ovaj postupak otvara prostor za dalju represiju, gušenje slobode izražavanja, slabljenje zaštite žrtava i urušavanje poverenja u institucije. Tražimo da Ministarstvo pravde povuče predloge zakona dok ne budu obezbeđeni stvarna transparentnost, institucionalni legitimitet i poverenje javnosti, uslovi mogući tek nakon slobodnih i demokratskih izbora“, navodi se u dokumentu.
„Pozivamo i Evropsku uniju da ne dozvoli da se ovakav proces koristi kao puko ‘čekiranje’ obaveza u okviru Razvojne agende.“

Predložene izmene Krivičnog zakonika opasno šire krivičnu represiju: kriminalizuju tipične protestne taktike poput blokade puteva i time ugrožavaju pravo na mirno okupljanje; uvode neprecizno krivično delo objavljivanja materijala koje se lako može proizvoljno primeniti na novinare, aktiviste i građane; rizikuju da ozbiljna dela silovanja budu prekvalifikovana u blažu kategoriju „polnog odnosa bez pristanka“, suprotno duhu Istanbulske konvencije i na štetu žrtava; a definicijom „zlonamernog računarskog programa“ napuštaju objektivne kriterijume i uvode dokazivanje subjektivne namere, narušavajući pravnu sigurnost.

Istovremeno, izmene Zakonika o krivičnom postupku obuhvataju više od 200 članova, što uz kratak rok onemogućava ozbiljnu procenu uticaja na već dostignuti nivo prava. Rešenja vraćaju teret informisanja na žrtvu, relativizuju status posebno osetljivog svedoka, šire tajni nadzor iz izuzetka ka pravilu, proširuju odloženo gonjenje i ukidaju mogućnost istrage protiv nepoznatog učinioca. Nacrt Zakona o maloletnim učiniocima dodatno snižava ranije dostignut nivo zaštite dece sužavanjem obavezne nadležnosti posebno obučenih nosilaca pravosudnih funkcija i ukidanjem obaveznog punomoćnika po službenoj dužnosti za maloletne žrtve, pritom je neusklađen sa Direktivom 2012/29/EU i obavezama iz Akcionog plana za Poglavlje 23.

Zahtevamo:

- Hitno povlačenje predloga iz procedure.

- Organizovanje stvarne javne rasprave, javne prezentacije uz dovoljno vremena, uključivanje struke ali i svih ostalih zainteresovanih zajednica i pojedinaca, kao i pisani izveštaj koji po propisima ove zemlje mora biti objavljen nakon svake javne rasprave, u skladu sa standardima i praksom EU.

- Uvažavanje stavova Nacionalnog konventa o EU.

- Odbacivanje rešenja koja šire prostor za represiju, potkopavaju zaštitu žrtava i narušavaju pravnu sigurnost.

Kompletan pozicioni dokument dostupan je na ovom linku:https://nuns.rs/media/2025/10/Position_Paper_of_the_Serbian_Civil_Society_on_the_proposed_amendments_to_criminal_legislation_in_Serbia-5_85744845-ade8-48e3-bcaf-831d5db4c2cb.pdf

Organizacije potpisnice

Autonomni ženski centar (AŽC)

Baza aktivističke zajednice „Sviće“

BeFem – feministički kulturni centar

Beogradski centar za ljudska prava

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)

Građanske inicijative

Civil Rights Defenders (CRD)

Evropski pokret u Srbiji

FemPlatz

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)

Ministarstvo prostora

Novosadska novinarska škola (NSSŠ)

Partneri Srbija

Polekol

SHARE fondacija

Fondacija „Slavko Ćuruvija“

Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR)

11/06/2025

Da li vam je neko ispričao šta je to Arhuska konvencija?

Učešće građana u zaštiti životne sredine i donošenju odluka koje utiču na prirodu i zdravlje ljudi jedno je od osnovnih prava u demokratskom društvu. Time se bavi Arhuska konvencija, koja kao međunarodni pravni okvir garantuje ta prava, obavezuje države potpisnice da obezbede pristup informacijama, javno učešće i pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.

U Republici Srbiji i dalje postoje brojni problemi u sprovođenju ovih principa, zbog čega je izrada Strategije za primenu Arhuske konvencije ključni korak ka jačanju sistema zaštite životne sredine. Organizacija Polekol, kao član Radne grupe za izradu ovog dokumenta, dala je konkretne predloge i ukazala na važne nedostatke koje je neophodno otkloniti.

Više o predlozima Polekola ovde: https://polekol.org/2025/06/11/arhuska-basna-i-naravoucenije/

Napomena: Iako je radnu grupu Polekol napustio zbog pogoršavanja stanja demokratije i osnovnih prava, Polekol će nastaviti da zastupa interese građana i životne sredine i nastojati da utiče na organe javne uprave da kroz doradu Strategije uključe jasne i primenjive mehanizme za monitoring i evaluaciju, uključe zainteresovanu javnost u sve faze odlučivanja i stvore uslove za jačanje institucionalnih kapaciteta. Samo sveobuhvatnim i doslednim pristupom možemo osigurati očuvanje prirodnih resursa, unapređenje prava građana i ispunjenje ciljeva Arhuske konvencije u Republici Srbiji.

Gradjanske Inicijative Zajedno za aktivno građansko društvo - ACT

24/03/2025

Da li je priroda za stolom kad se odlučuje o dobrobiti? 🌿

Kako možemo da zaštitimo biodiverzitet, osnažimo lokalne zajednice, oblikujemo bolje ekološke politike i budemo glas prirode? O tim i mnogim drugim pitanjima razgovaraćemo na Green Horizons Academy 2025 – mestu susreta aktivista, stručnjaka i svih koji žele da doprinesu održivijoj budućnosti.

📅 28. mart 2025. u 17 časova
📍 Kulturni centar Grad, Braće Krsmanović 4, Beograd

Ovogodišnja tema “Good for Nature” fokusira se na konkretne korake ka jačanju zaštite prirode i uključivanju građana u ovaj poduhvat. U petak ćemo u okviru dva panela razgovarati o:

🌿 Budućnosti EU Strategije zaštite biodiverziteta do 2030.
🏛 Uticaju korporativnog lobiranja na ekološke zakone
⛏ Lokalnim borbama protiv eksploatacionih industrija
🤝 Kako ojačati ekološke pokrete i demokratsko učešće građana

Ako želite da učite, povežete se sa ljudima iz regiona i budete deo pozitivnih promena, pridružite nam se u KC Gradu! 💚

GEF - Green European Foundation