04/06/2026
OVOG VIKENDA: SESTRE SEĆANJA
U beogradskom prostoru „Sreda obitavanja“ (Šafarikova 6; https://maps.app.goo.gl/aHospvWQ2BXLJEd2A), predstojeći vikend, počevši od sutra, posvećen je istorijskom sećanju — na 37 žena jugoslovenskog porekla, represiranih tokom Velikog terora u SSSR-u.
Od petka do kraja nedelje moći ćete da se upoznate sa rezultatima rada volonterske memorijske laboratorije „Sestre sećanja“, čije su učesnice za dva meseca proučile mnoštvo izvora i rekonstruisale stvarnost u kojoj je živelo ovih 37 heroina. Videćete istorijske fotografije i razglednice, saznaćete čime su se ove žene zanimale, šta su nosile i gde su radile, na koje su filmove žurile u bioskop, kakve su poklone poklanjale voljenima... Očekuje vas i nekoliko pravih istorijskih otkrića!
Izložba se ne ograničava samo na tekstove i ilustracije: moći ćete da poslušate narodne pesme zabeležene tih godina širom Jugoslavije, vidite kadrove filmskih hronika i čujete audio-rekonstrukcije dnevničkih zapisa posvećenih ovim heroinama.
Pripremljen je i poseban filmski program (projekcije i razgovori o dva najpoznatija nema filma iz 1920-ih i 1930-ih godina snimljena u Beogradu — „Sa verom u Boga“ i „Grešnica bez greha“), kao i dva predavanja. U subotu popodne, umetnica kolaža Daša Lednova održaće u izložbenom prostoru radionicu kolaža — vizuelizovaćemo priče heroina ove laboratorije i pretvaraćemo ih u umetničke objekte.
Detaljan program izložbe i priče o pratećim događajima nalaze se na slikama: sačuvajte ih, odaberite ono što vam je najbliskije i najzanimljivije — i dođite! Sve eksplikacije na izložbi biće predstavljene na dva jezika — ruskom i srpskom. Već sada se sa kratkim verzijama priča o 37 heroina možete upoznati na sajtu https://oktobar29.rs/fem/
Organizatorke memorijske laboratorije veruju da je za Ruse koji su se preselili u Srbiju važno ne samo da se upoznaju sa istorijom i jezikom zemlje koja im je postala novi dom, već i da posvete posebnu pažnju tačkama preseka istorijskih trajektorija Srbije i Rusije. Mnoge od ovih tačaka ruska propaganda aktivno eksploatiše, promovišući narativ o „bratskim narodima“, „zajedničkim neprijateljima“ i podršci u ratovima, dok pritom teži isključivo pragmatičnim političkim ciljevima. Mi se zalažemo za drugačiji pristup — za fem-optiku nasuprot militarističkom pristupu, za pažnju posvećenu sudbinama običnih ljudi, za otpor totalitarnoj državi, za priznavanje odgovornosti za zločine protiv ljudskog prava na život i dostojanstvo: kako danas, tako i pre sto godina. Zato smatramo da je neophodno govoriti o zločinima tajnih službi SSSR-a protiv žena rođenih u Jugoslaviji i vraćati sećanje na njih.
