28/11/2025
НИКОЛА СПАСИЋ (Београд, 2. новембар 1838 — Крф, 28. новембар 1916) је био српски велетрговац, добротвор и велики задужбинар. Био је председник Београдске берзе, председник Саобраћајне банке и члан Управног одбора Народне банке Краљевине Србије. Николу је отац уписао у Лицеј, али измењене породичне прилике веома брзо су присилиле Николу да одмах по завршетку првог разреда напусти Лицеј и почне да учи занат. Године 1865, са почетним капиталом од 200 дуката и позајмицом од 500 дуката, Никола Спасић је у Васиној улици отворио кожарску радњу која је остваривала добру зараду. Никола је у чаршији уживао углед не само богатог већ и честитог и мудрог човека, чије се мишљење о многим стварима тражило, а савети прихватали. Успео је да стекне огромно богатство и сагради породичну кућу у Кнез Михаиловој улици бр. 33. У Првом српско-турском рату 1876. године учествовао је као редов-коњаник. У Другом српско-турском рату није учествовао, јер га је држава ослободила као војног лиферанта. Тада је први и једини пут радио са државом. Направио је и излиферовао војсци око 25.000 пари опанака. Деведесетих година деветнестог века, када се српска влада, пошто није могла да добије зајам од иностраних банака, окренула изворима домаћег капитала, Никола Спасић откупљује део српског иностраног дуга. Једна од првих добротворних активности Николе Спасића везана је за Друштво дечјих склоништа почетком двадесетог века. На почетку Првог светског рата супруга Нака Николи предлаже да помогне унесрећеним српским војницима. Тако је Никола Спасић основао своју прву задужбину - предао је своје имање као свој прилог Српском народном инвалидском фонду Свети Ђорђе. Нераскидиво везујући своју судбину са судбином српског народа, Спасић је крајем 1915. године напустио отаџбину и као већ веома стар и оболео повлачио се преко Ниша и Солуна за Атину и даље на Крф где је и умро. Супруга Нака га је 1923. године пренела у Србију и сахранила у цркви на Топчидерском гробљу, коју је као своју задужбину подигао још много пре почетка балканских ратова. Пре оснивања Задужбине Никола је 9. фебруара 1912. године написао тестамент и предао га на чување Народној банци.
NIKOLA SPASIĆ (Belgrade, 2 November 1838 - Corfu, 28 November 1916) was a Serbian merchant, philanthropist and a great benefactor. He was president of the Belgrade Stock Exchange, president of the Traffic Bank and board member of the National Bank of the Kingdom of Serbia. Nikola's father enrolled him in the Lyceum, but soon the family circumstances forced Nikola to leave the Lyceum immediately after the end of first grade and begin to learn crafts. In 1865, with an initial capital of 200 ducats and a loan of 500 ducats, Nikola Spasic opened a leather goods store in Vasina Street in Belgrade, and the store brought him good profits. Nikola enjoyed a good reputation in the city, not only as a rich, but also as an honest and wise man, whose opinion on many things and advice was widely accepted. With years, he managed to acquire enormous wealth and build a family home in 33 Knez Mihailova Street, Belgrade. In the First Serbian-Turkish war in 1876, he participated as a private-horseman. In the Second Serbian-Turkish war he didn't participate because he was chosen to be a military supplier for the state. This was the first and only time that he worked with the state. He also made and equipped the Serbian army with about 25,000 pairs of Serbian traditional shoes (opanci). During the nineties of the nineteenth century, when the Serbian government turned to sources of domestic capital, as it was unable to obtain a loan from a foreign bank, Nikola Spasic bought a part of the Serbian foreign debt. At the beginning of the First World War, Nikola's wife Naka proposed him to help the injured Serbian soldiers. So Nikola Spasić founded his first endowment - he gave his estate as his contribution to the Serbian National Disability Fund of St. George. By linking his own fate with the fate of the Serbian people, Spasić left the homeland at the end of 1915 and as an already very old and ill man he retreated through Niš and Thessaloniki to Athens and then to Corfu where he died. His wife Naka transferred his body to Serbia in 1923 and buried him in the church on the Topčider cemetery, built by Nikola Spasić as his endowment long before the start of the Balkan wars.
-----------------------
НИКОЛА СПАСИЋ (Београд, 2. новембар 1838 — Крф, 28. новембар 1916) је био српски велетрговац, добротвор и велики задужбинар. Био је председник Београдске берзе, председник Саобраћајне банке и члан Управног одбора Народне банке Краљевине Србије. Николу је отац уписао у Лицеј, али измењене породичне прилике веома брзо су присилиле Николу да одмах по завршетку првог разреда напусти Лицеј и почне да учи занат. Године 1865, са почетним капиталом од 200 дуката и позајмицом од 500 дуката, Никола Спасић је у Васиној улици отворио кожарску радњу која је остваривала добру зараду. Никола је у чаршији уживао углед не само богатог већ и честитог и мудрог човека, чије се мишљење о многим стварима тражило, а савети прихватали. Успео је да стекне огромно богатство и сагради породичну кућу у Кнез Михаиловој улици бр. 33. У Првом српско-турском рату 1876. године учествовао је као редов-коњаник. У Другом српско-турском рату није учествовао, јер га је држава ослободила као војног лиферанта. Тада је први и једини пут радио са државом. Направио је и излиферовао војсци око 25.000 пари опанака. Деведесетих година деветнестог века, када се српска влада, пошто није могла да добије зајам од иностраних банака, окренула изворима домаћег капитала, Никола Спасић откупљује део српског иностраног дуга. Једна од првих добротворних активности Николе Спасића везана је за Друштво дечјих склоништа почетком двадесетог века. На почетку Првог светског рата супруга Нака Николи предлаже да помогне унесрећеним српским војницима. Тако је Никола Спасић основао своју прву задужбину - предао је своје имање као свој прилог Српском народном инвалидском фонду Свети Ђорђе. Нераскидиво везујући своју судбину са судбином српског народа, Спасић је крајем 1915. године напустио отаџбину и као већ веома стар и оболео повлачио се преко Ниша и Солуна за Атину и даље на Крф где је и умро. Супруга Нака га је 1923. године пренела у Србију и сахранила у цркви на Топчидерском гробљу, коју је као своју задужбину подигао још много пре почетка балканских ратова. Пре оснивања Задужбине Никола је 9. фебруара 1912. године написао тестамент и предао га на чување Народној банци.
Прочитајте више о Николи Спасићу: http://bit.ly/1ty4itF (Википедија)
