Srpska logopedska asocijacija

26/03/2026

𝐒𝐢𝐧𝐚𝐩𝐬𝐚 𝐞𝐝𝐢𝐜𝐢𝐣𝐞 𝐬𝐥𝐚𝐯𝐢 𝐫𝐨đ𝐞𝐧𝐝𝐚𝐧! 🎉

Sa radošću Vas pozivamo na 𝐃𝐚𝐧 𝐨𝐭𝐯𝐨𝐫𝐞𝐧𝐢𝐡 𝐯𝐫𝐚𝐭𝐚, koji će se održati u 𝐩𝐞𝐭𝐚𝐤 𝟐𝟕.𝟎𝟑.𝟐𝟎𝟐𝟔., 𝐨𝐝 𝟗 𝐝𝐨 𝟏𝟕𝐡, na adresi 𝐊𝐨𝐩𝐞𝐫𝐧𝐢𝐤𝐨𝐯𝐚 𝟔, 𝐁𝐞𝐨𝐠𝐫𝐚𝐝, a povodom obeležavanja 𝟏𝟑 𝐠𝐨𝐝𝐢𝐧𝐚 𝐩𝐨𝐬𝐯𝐞ć𝐞𝐧𝐨𝐠 𝐫𝐚𝐝𝐚.

Dođite da zajedno proslavimo još jednu godinu u kojoj smo vredno radili na objavljivanju novih knjiga, realizaciji stručnih edukacija i pripremi novih dijagnostičkih instrumenata.

Uz kafu, čaj i lepo druženje, pripremili smo i 𝟑𝟎% 𝐩𝐨𝐩𝐮𝐬𝐭𝐚 𝐧𝐚 𝐩𝐬𝐢𝐡𝐨𝐥𝐨š𝐤𝐮 𝐥𝐢𝐭𝐞𝐫𝐚𝐭𝐮𝐫𝐮 𝐢𝐳 𝐧𝐚š𝐞𝐠 𝐚𝐬𝐨𝐫𝐭𝐢𝐦𝐚𝐧𝐚!

Ukoliko niste u mogućnosti da nas posetite u petak, svoje porudžbine možete poslati i putem 𝐦𝐞𝐣𝐥𝐚 ([email protected]), 𝐬𝐚𝐣𝐭𝐚 (www.sinapsaedicije.rs) ili nas pozvati na 𝐭𝐞𝐥𝐞𝐟𝐨𝐧 (+381 11 3291173).

𝐍𝐚𝐩𝐨𝐦𝐞𝐧𝐚: 𝐒𝐥𝐚𝐯𝐥𝐣𝐞𝐧𝐢č𝐤𝐚 𝐚𝐤𝐜𝐢𝐣𝐚 𝐬𝐚 𝐩𝐨𝐩𝐮𝐬𝐭𝐨𝐦 𝐯𝐚ž𝐢 𝐬𝐚𝐦𝐨 𝟐𝟕.𝟎𝟑.𝟐𝟎𝟐𝟔. 🎂📚

22/03/2026

Povodom inicijative za donošenje zajedničkog zakona koji bi regulisao delatnost logopeda i defektologa, smatramo da je od ključne važnosti da se javno postavi pitanje: ko zaista zastupa interese logopedske profesije u Republici Srbiji?

U tom kontekstu izražavamo zabrinutost zbog činjenice da je drugo udruženje – Udruženje logopeda Srbije (ULS), najstarije udruženje logopeda, dalo saglasnost na predlog interresornog zakona koji bi obuhvatio i logopede i defektologe, čime je ovoj inicijativi dat legitimitet da se dalje razvija. U svom saopštenju, Upravni odbor ULS poziva da se „stručnoj javnosti pruži širi i tačan KONTEKST“. Kao obrazloženje navodi se da takav zakon „obezbeđuje stručnu autonomiju, formalno razdvajanje profesija i mogućnost naknadnog priznavanja logopeda kao zdravstvenih radnika“, uz tvrdnju da su „dosledni u stavu da se u okviru tog zakona logopedska profesija definiše kao regulisana i samostalna, jasno i normativno odvojena od defektološke, ali uređena u okviru zajedničkog zakona zbog zajedničkog istorijskog, obrazovnog i institucionalnog okvira.“
Međutim, takav model zakona ne postoji nigde u svetu. I zašto bi Srbija spajala ono što je svuda u svetu jasno razdvojeno?

Postavlja se suštinsko pitanje: da li je ova odluka doneta uz konsultaciju članstva Udruženja logopeda Srbije?
Koji broj članova zapravo čini ovo udruženje i ko ima pravo glasa u radu njegove Skupštine kao najvišeg organa upravljanja pravnom formom Udruženja, imajući u vidu da statut nije javno dostupan? Da li je Skupština dala legitimitet da se ispred strukovnog udruženja iznose lični stavovi i da se u tom pravcu dodeljuju plakete? Da li je najstarije logopedsko udruženje pitalo svoje osnivače šta misle o ovom pitanju – i gde su danas osnivači ULS? Gde su oni koji su izrađivali predloge Zakona o logopedskoj delatnosti? Gde je članstvo?
Da li je najstarije Udruženje logopeda nečije – ili je Udruženje profesije?

Posebno zabrinjava činjenica da ovakav predlog nema podršku drugih predstavnika struke. O ovoj inicijativi izjašnjavali su se predstavnici svih katedri za logopediju i sva udruženja logopeda i jasno i prećutno i demantima. Dodatno, čak 720 logopeda – potpisnika do danas – izrazilo je protivljenje ovakvom modelu regulacije profesije.

Zabrinjavaju i lični stavovi predstavnika ULS da nije poželjno da u budućnosti privatnu logopedsku praksu uređuje Ministarstvo zdravlja, pozivajući se na iskustva kolega iz Hrvatske, uz tendenciju ka minimalnom ili nepostojećem nadzoru. Istovremeno se zagovara uređenje logopedije po modelu Litvanije, bez jasne analize i informisanosti o tome kako taj model zaista izgleda. Ako pogledamo u budućnost, ukoliko bi ovakva inicijativa bila prihvaćena, privatne logopedske ustanove bi morale biti obrazovne, pa se postavlja pitanje da li ćemo umesto dijagnoza davati diplome, umesto zdravstvenog kartona pisati dnevnike a na kraju završene terapije davati ocene od 1 do 5? Krajnji korisnik, onaj zbog kog i postojimo, nikada ne bi bio u mogućnosti da ostvari svoja prava… skoro isto kao što je i danas.

Ovakvi stavovi otvaraju ozbiljna pitanja:
• Da li se lični stavovi predstavljaju kao zvanični stavovi struke?
• Zašto mi kao profesija da udaljavamo logopediju od zdravstvenog sistema kojem suštinski pripada?
• Ko sme u ime logopeda da pristaje na nejasne regulative sa nejasnim standardima i modelima koji ne postoje nigde u svetu?

Podsećamo da je Srpska logopedska asocijacija još 2023. godine, tokom predstavljanja Inicijative predloga Zakona o logopedskoj delatnosti u Narodnoj skupštini RS, uputila poziv tadašnjoj predsednici ULS da zajednički nastupe pred državnim institucijama. Taj poziv je prihvaćen, ali je nakon toga ona prestala da bude predsednica tog udruženja. Time je postalo jasno da drugo udruženje ne želi dijalog, razmenu mišljenja niti saradnju po pitanju logopedske profesije.

Uprkos tome, uoči sastanka održanog 2. februara 2026. godine, predsednica ULS bila je pozvana i zamoljena da se o ovoj inicijativi ne iznose konačni stavovi pre šire konsultacije svih relevantnih aktera. Na sastanak su, u ime logopeda, bili pozvani predstavnici svih katedri za logopediju u Republici Srbiji i sva udruženja logopeda. Ipak, već na samom početku sastanka, zamenica predsednice UO ULS – iako nije bila zvanično pozvana – iznela je stav da ULS podržava inicijativu i da će u njoj učestvovati uz svoje modifikacije. U tom trenutku, uz dopis inicijative, imali smo doslovno preveden Zakon o specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji Republike Hrvatske, države u kojoj istovremeno postoji i Zakon o logopedskoj delatnosti.

Srpska logopedska asocijacija okuplja logopede koji su se opredelili da rade u interesu profesije, a ne pojedinaca. Stoga smo sve odluke donosili u skladu sa stavovima članstva. Podsećamo i da smo celokupnu logopedsku javnost obavestili i pokrenuli anketu u kojoj se danas nalazi 720 potpisa protiv zajedničkog zakona logopeda i defektologa. Cilj je jasan: da logopedija bude sistemski uređena kao samostalna delatnost, uz jasne standarde, odgovornost i institucionalni nadzor – u skladu sa regulativom kakva postoji u celoj Evropskoj uniji. To nisu želje pojedinaca – to su činjenice.

SLA je svojom punopravnom participacijom u Evropskoj asocijaciji logopeda stekla uvid u to kako su se kolege iz drugih država izborile za status koji danas imaju: status ostalih zdravstvenih radnika i postojanje posebnog zakona o logopedskoj delatnosti, sa ciljem zaštite krajnjih korisnika i omogućavanja da oni ostvare svoja prava u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite.

Na globalnom nivou jasno je definisano ko su specijalni edukatori i rehabilitatori (defektolozi), a ko su logopedi i koja je njihova delatnost. Čemu, onda, spajanje oblasti koje su po svojim funkcijama i nadležnostima suštinski različite?
Uz dužno poštovanje kolega defektologa, smatramo da njihovu oblast treba da uređuju oni sami, u resoru za koji veruju da najjasnije može da obezbedi nadzor nad njihovim radom.

Zato još jednom pitamo: ko ima pravo da govori u ime logopeda – i u čijem interesu?
Pozivamo na transparentan i stručan dijalog svih relevantnih aktera. Odluke koje određuju budućnost profesije ne mogu se donositi bez jasnog mandata struke koju predstavljaju.

19/03/2026

Defektologija kao naučna disciplina razvija se sredinom 19. veka, sa korenima na francuskom i ruskom govornom području. Sam termin „defektolog“ istorijski je označavao stručnjaka koji radi sa osobama sa određenim smetnjama ili odstupanjima u razvoju – određenim defektom.
U tom kontekstu, i logopedija je u prošlosti bila deo defektologije, budući da se bavila govornim „defektima“. Međutim, razvojem humanijeg i savremenijeg pristupa, došlo je do preciznijeg definisanja profesije, uz napuštanje terminologije koja naglašava „nedostatke“.
Tako se logopedija u većem delu sveta izdvojila iz okvira defektologije i profilisala kao zdravstvena, a ne pedagoška disciplina (sa izuzetkom određenih sistema, poput ruskog). U Srbiji se ovaj proces izdvajanja formalno završava tek 2015. godine.
S druge strane, promena terminologije u oblasti defektologije započinje ranije. Defektološki fakultet 2005. godine menja naziv u Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Ipak, uprkos toj promeni, naziv izlaznog stručnog zvanja ostaje nepromenjen.
Danas se u oblasti defektologije školuje 8 različitih profila među kojima više nije logoped a to su:
1. tiflolog (smetnje i poremećaji vida po novom)
2. somatoped (motoričke smetnje i poremećaji po novom)
3. surdolog (smetnje i poremećaji sluha po novom),
4. višestruka ometenost,
5. inkluzovno obrazovanje,
6. senzomotoričke smetnje i poremećaji (novo),
7. specijalni pedagog (prevencija i tretman poremećaja ponašanja po novom)
Potom imamo i defektologe koji nisu u naučnoj oblasti defektologija već su „nekako“ zasebno a to je:
8. oligofrenolog (specijalni edukator i rehabilitator osoba sa smetnjama u intelektualnom razvoju).
Dakle 8 različitih studijskih programa sa zapravo samo jednim izlaznim stručnim nazivom – DEFEKTOLOG prema Pravilniku o listi stručnih, akademskih i naučnih naziva.
Postavlja se pitanje: da li je došlo vreme da se i ova oblast sistemski uredi i terminološki uskladi sa savremenim pristupima i međunarodnom praksom?

Jedno od mogućih rešenja jeste jasnije definisanje stručnih naziva u skladu sa usmerenjem (npr. specijalni edukator, specijalni pedagog, rehabilitator), čime bi se preciznije odrazile kompetencije i oblast rada stručnjaka. Alternativno, moguće je razmotriti modele koji su već široko prihvaćeni u međunarodnoj praksi.
Zahvaljujući razvoju logopedije kao naučne oblasti, ali i radu naših starijih kolega, ova oblast je među prvima napravila značajan zaokret. Danas je logoped jasno definisano i profilisano zanimanje, sa precizno određenim kompetencijama i delokrugom rada.
Logoped sarađuje sa velikim brojem različitih stručnjaka, pri čemu ne zadire u njihovo polje rada.
Danas logoped ima šifru zanimanja 2266.02 koja je nalazi u oblasti ostalih zdravstvenih stručnjaka. Srpska logopedska asocijacije čini sve da logoped taj status dobije i formalno.
Zanimanje defektolog, vaspitač defektolog, specijalni pedagog, surdopedagog, tiflolog i nastavnici različitog usmerenja, usklađeno sa Međunarodnom klasifikacijom zanimanja nalazi se u nekoliko kategorija u oblasti obrazovanja u Šifarniku zanimanja RS.
Stoga, logoped i njegova delatnost moraju biti uređeni samostalno kroz Zakon o logopedskoj delatnosti jer je to jedini način da se zaštiti krajnji korisnik logopedskih usluga i da bude u mogućnosti da ostvari svoja prava iz oblasti zdravstva i socijalne zaštite kao i da jedna jasno definisana profesija dobije svoj nadzor koji nikako ne može biti u prosveti.

https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-o-listi-strucnih-akademskih-naucnih-naziva.html

15/03/2026

U prethodnom periodu pojavila se inicijativa da se delatnost logopeda i defektologa reguliše zajedničkim zakonom pod nadležnošću Ministarstva prosvete. Inicijativa dolazi od Udruženja zajednice škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, koje čine direktori 48 specijalnih škola u Srbiji.

ℹ️Smatramo da je važno da svi logopedi budu jasno informisani o mogućim posledicama ovakvog rešenja.

Logopedija je zdravstvena profesija koja se bavi prevencijom, dijagnostikom i terapijom poremećaja komunikacije, govora, jezika, glasa i gutanja. Upravo zbog dijagnostičke i terapijske uloge, u većini zemalja Evropske unije logopedi su deo zdravstvenog sistema.

U evropskoj praksi ne postoji zakon koji zajedno uređuje logopediju i druge profesije, poput defektologije, psihologije ili pedagogije.

Stavljanje logopedije pod jedinstveni zakon u nadležnosti Ministarstva prosvete moglo bi dovesti do:
• neprepoznavanja zdravstvene prirode logopedskog rada - logoped ne bi mogao da daje dijagnoze
• neusklađenosti sa evropskom praksom
• ograničavanja prava korisnika logopedskih usluga - klijenti ne bi mogli da ostvare svoja prava zdravstvene i socijalne zaštite

SLA smatra da je potrebno:
1️⃣ urediti logopedsku delatnost i kroz Zakon o zdravstvenoj zaštiti
2️⃣ doneti poseban Zakon o logopedskoj delatnosti

Logopedi mogu raditi u zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti, ali moraju imati mogućnost da obavljaju dijagnostiku i terapiju u skladu sa standardima profesije.

Pozivamo sve kolege logopede da se informišu i uključe u stručnu raspravu o budućem pravnom okviru naše profesije.

Molimo vas da kompletno pojašnjenje pročitate na: https://sla.org.rs/ko-zastupa-interese-logopeda-u-srbiji/

👉Molimo vas da se aktivno uključite jer ovo nije pitanje pojedinca - ovo je pitanje svih logopeda u Srbiji, bez obzira na sektor u kojem rade.

05/03/2026

Srećan dan logopeda - svim logopedima!
Ove godine Evropski dan logopeda posvećen je tome kako veštačka inteligencija oblikuje budućnost logopedije.
Širom Evrope, logopedi istražuju na koje načine nove tehnologije mogu da unaprede procenu, intervenciju i dostupnost usluga, uz očuvanje ljudske povezanosti koja je u samoj srži naše profesije.
Veštačka inteligencija ima potencijal da unapredi kliničku praksu, podstakne inovacije i proširi dostupnost usluga osobama sa komunikacijskim i gutanjem povezanim teškoćama. Istovremeno, otvara važna pitanja o etici, profesionalnoj odgovornosti i ulozi terapeuta u digitalnom okruženju koje se brzo menja.
Na Evropski dan logopeda slavimo stručnost logopeda i promišljamo o tome kako nove tehnologije mogu da rade rame uz rame sa našim znanjem, saosećanjem i kliničkom procenom, jačajući budućnost profesije.
Srpska logopedska asocijacija (SLA), kao punopravni član Evropske logopedske asocijacije (ESLA), pridružuje se obeležavanju Evropskog dana logopedije, koji je ove godine posvećen temi „Kako veštačka inteligencija oblikuje budućnost logopedije“. Ovaj datum za nas ima i dodatnu simboliku: SLA danas obeležava pet godina od svog osnivanja, pet godina posvećenog rada na unapređenju profesije, standardizaciji prakse i zaštiti prava svih osoba koja je potrebna logopedska pomoć.
„U vremenu kada je logopedija u izuzetno osetljivom i zahtevnom periodom, ponosni smo što smo za samo pet godina zajedničkim radom ostvarili značajne pomake, stoga našim članovima i svim logopedima koji podržavaju naš rad upućujemo najdublju zahvalnost za poverenje, podršku i posvećenost koja nam daje snagu da istrajemo i gradimo još snažniju budućnost profesije.“
Idemo dalje.
Srpska logopedska asocijacija – Evropska logopedska asocijacija

04/03/2026

Pozivamo logopede i ustanove da prijave kolege za nagradu u šest kategorija:
1. Nagrada za životno delo – dodeljuje se istaknutom logopedu ili istraživaču za dugogodišnji doprinos razvoju logopedije.
2. Nagrada za naučni doprinos – za objavljene naučne radove, monografije ili projekte od značaja za unapređenje teorije i istraživanja u logopediji.
3. Nagrada za stručni i klinički doprinos – dodeljuje se logopedima i praktičarima koji su unapredili logopedsku struku kroz uvođenje novih programa, razvoj institucija, standardizaciju postupaka, razvoj inovativnih metoda dijagnostike ili terapije, uvođenje profesionalnih standarda ili mentorski doprinos razvoju mladih stručnjaka.
4. Nagrada za doprinos obrazovanju i popularizaciji logopedije – dodeljuje se nastavnicima, autorima udžbenika, edukatorima i promoterima logopedije u društvu.
5. Institucionalna nagrada – dodeljuje se ustanovama koje su dale značajan doprinos razvoju logopedske prakse i obrazovanju stručnjaka.
6. Nagrada mladom logopedu / istraživaču – namenjena logopedima do 35 godina starosti sa zapaženim rezultatima u praksi ili naučnom radu.
Prijavni obrazac nalazi se na sajtu:
https://sla.org.rs/nagrada-prof-dr-spasenija-vladisavljevic/

01/03/2026

👉Logoped u obrazovnom sistemu ima licencu za rad i Pravilnik koji uređuje njegov rad kao stručnog saradnika.

👉Logoped u sistemu socijalne zaštite ima licencu za rad i Pravilnik koji uređuje njegov rad kao stručnog saradnika.

👉Logoped u sistemu zdravstvene zaštite nema licencu i ima Zakon koju uređuje rad zdravstvenih saradnika. Novi šifarnik zanimanja definiše logopeda kao zdravstvenog radnika. Ukoliko se promeni Zakon o zdravstvenoj zaštiti logoped će moći i u ovom sektoru da ima licencu.

👉Logoped u privatnoj praksi nema licencu i niko ne nadzire i ne uređuje njegov rad. Najveći broj država u EU uređuje privatnu praksu kroz Zakon o zdravstvenoj zaštiti a neki i kroz Zakon o logopedskoj delatnosti.

✋Ne postoje interresorni Zakoni!!!

Postoje resori koji uređuju rad logopeda kroz pravilnike i zakone ne ugrožavajući rad logopeda u bilo kom sektoru rada.

Ne postoje „udruženi“ zakoni koji uređuju rad logopeda sa istorijski povezanim profesijama.

01/03/2026

Insistiramo na poštovanju evropskog pravnog uređenja i važećih standarda logopedske profesije. Neprihvatljivo je da se u pravni okvir uvode rešenja i „novine“ koje ne postoje nigde u svetu, a koje nemaju utemeljenje ni u praksi ni u regulativi razvijenih sistema.
Svi koji se bave pitanjima logopedske profesije dužni su da postupaju odgovorno, stručno i u najboljem interesu same profesije. Nažalost, svedoci smo postupaka koji predstavljaju elementarno nepoštovanje struke, vođenih isključivo ličnim interesima.
Posebno ističemo da nećemo dozvoliti da bilo ko – pa makar to bio i pojedinac iz same profesije – kontinuirano narušava ugled logopedske profesije i pokušava da kroz zakonske inicijative promoviše rešenja koja ne postoje u uporednoj evropskoj i svetskoj praksi, a sve u cilju sopstvenih dogovora sa nadležnima u ustanovama u kojima radi.

Logopedi koji svoju profesiju ozbiljno i odgovorno uređuju su jasno i nedvosmisleno rekli: NE.
„Da li je opravdano da pedagozi, psiholozi, andragozi i filozofi budu obuhvaćeni zajedničkim zakonom? Da li bi takvo „krovno“ zakonsko rešenje bilo logično i prihvatljivo u praksi?“
Ovo nije pitanja šta pojedinci žele!

👉Logoped u obrazovnom sistemu ima licencu za rad i Pravilnik koji uređuje njegov rad kao stručnog saradnika.

👉Logoped u sistemu socijalne zaštite ima licencu za rad i Pravilnik koji uređuje njegov rad kao stručnog saradnika.

👉Logoped u sistemu zdravstvene zaštite nema licencu i ima Zakon koju uređuje rad zdravstvenih saradnika. Novi šifarnik zanimanja definiše logopeda kao zdravstvenog radnika. Ukoliko se promeni Zakon o zdravstvenoj zaštiti logoped će moći i u ovom sektoru da ima licencu.

👉Logoped u privatnoj praksi nema licencu i niko ne nadzire i ne uređuje njegov rad. Najveći broj država u EU uređuje privatnu praksu kroz Zakon o zdravstvenoj zaštiti a neki i kroz Zakon o logopedskoj delatnosti.

✋Ne postoje interresorni Zakoni!!!

Postoje resori koji uređuju rad logopeda kroz pravilnike i zakone ne ugrožavajući rad logopeda u bilo kom sektoru rada.

Ne postoje „udruženi“ zakoni koji uređuju rad logopeda sa istorijski povezanim profesijama.


Svojim propisom i integritetom jasno protiv Zakona o specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji koji bi obuhvatio logopeda/Krovni zakon defektologa i logopeda

Prof. dr Neda Milošević Dedakin
Prof. dr Mile Vuković
Prof. dr Slavica Golubović, osnivač Udruženja logopeda Srbije
Prof. dr Nada Dobrota Davidović
Doc. dr Dragan Čauševac
Doc. dr Jovana Janjić
Doc. dr Jadranka Otašević
dr Nataša Čabarkapa
Nenad Novaković
Danijela Rodić
Darinka Šoster
Mirna Zelić, doktorand
Jelena Milisavljević, doktorand
Lana Jerkić, doktorand
Anja Kažić, doktorand
Marina Aleksić
Danijela Krunić
Dragana Dženopoljac
i još 400 logopeda
Srpska logopedska asocijacija i Evropsko udruženje logopeda - ESLA

SAOPŠTENJE Stav Srpske logopedske asocijacije o predlogu regulisanja logopedske delatnosti u Zakonu o delatnosti specijalne edukacije i rehabilitacije Srpska logopedska asocijacija (SLA) obraća se javnosti, kolegama i nadležnim institucijama povodom predloga Zakona o delatnosti...

27/02/2026

Poštovane kolege logopedi,
Molimo vas da pogledate zvanično saopštenje Srpske logopedske asocijacije (SLA) i stav o inicijativi za izradu Zakona o specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji / Zakona o logopedima i defektolozima.
Ukoliko se slažete sa stavom SLA, vaš glas u anketi biće veoma značajan u našoj borbi za očuvanje integriteta profesije logopeda.
Vaše učešće i podrška su ključni za zajednički cilj – da logopedija ostane samostalna profesija i u skladu sa medjunarodnim pravnim standardima i uređenjem.
Hvala vam unapred na angažovanju i odgovornom pristupu.

Link u opisu bio:
https://sla.org.rs/saopstenje/

23/01/2026

Pozivamo sve kolege iz srodnih oblasti da poštuju našu profesiju, da ne prisvajaju okvire naše delatnosti i da ne dovode javnost u zabludu. Kao i do sada, uvek ćemo reagovati na svako pogrešno tumačenje ili narušavanje profesionalnih granica.

Smatramo da svaka profesija svoja pitanja i profesionalne okvire treba da rešava unutar sopstvenih stručnih udruženja i asocijacija koje se tim pitanjima bave.

Smatramo i da je neophodno da sve kolege, kako logopedi tako i defektolozi, prate promene u stručnim zvanjima i kvalifikacijama koje se primenjuju od 2005. godine. Nakon gotovo dvadeset godina, profesionalna je obaveza svakog stručnjaka da zna ko je po zvanju, koji su tačno okviri njegovog rada i kako se njegovo zanimanje zvanično naziva.

Ujedno, zahvaljujemo svim kolegama koji su naše obaveštenje u potpunosti razumeli i podržali.

P.S. Samo onaj ko u potpunosti razume – može i druge naučiti razumevanju.

21/01/2026

Povodom obraćanja velikog broja kolega koje ukazuju na video koji se pojavio na društvenim mrežama a tiče se „granica“ posla koji obavljaju logopedi a po tumačenju mladog defektologa, smatramo da zahteva objašnjenje jer može dodatno zbuniti roditelje i javnost.
Tvrdnja da „kod defektologa idu deca koja ne razumeju govor, a kod logopeda tek kada počnu da
razumeju govor“ nije tačna i predstavlja ozbiljno pojednostavljivanje koje može dovesti do pogrešnog upućivanja dece i kašnjenja u tretmanu.
Logoped je stručnjak za procenu i tretman komunikacije, razumevanja i produkcije govora i jezika. U njegovu nadležnost spada rad sa:
• decom sa poremećajem verbalne i nevebalne komunikacije
• decom koja ne razumeju govor (poremećaji razumevanja jezika)
• decom koja kasne u razvoju govora
• decom koja ne govore ili govore veoma malo
• decom sa autizmom, razvojnim poremećajima i drugim teškoćama, teškoćama hranjenja itd.
Drugim rečima, nerazumevanje govora je jedan od osnovnih razloga za upućivanje deteta kod logopeda, a ne kod defektologa.
Defektolog je po svojoj osnovnoj profesiji nastavnik specijalnog obrazovanja i rehabilitacije, čiji je primarni domen u zavisnosti od defektološkog usmerenja rad sa decom sa teškoćama vida, sluha, motorike, intelektualnih teškoća u smislu njihove edukacije i učenja veština samopomoći.
Za razliku od toga, jezik i govor su primarni domen logopedije, bez obzira na to da li dete razume govor ili ne.
U interesu dece i njihovih porodica, važno je da se informacije zasnivaju na stručnim standardima i jasno definisanim kompetencijama profesija, a ne na ličnim interpretacijama ili
pojednostavljenim prikazima na društvenim mrežama.

Stoga, pozivamo mlade kolege defektologe da vode računa o tome šta izgovaraju u javnom
prostoru. Razumemo da je potreba za poslom velika i da se mnogi trude da se istaknu, ali širenje
netačnih informacija o kompetencijama profesija nije prihvatljivo i može naneti štetu deci,
porodicama i celokupnoj stručnoj zajednici. Profesionalna odgovornost mora biti iznad lične promocije.
Srpska logopedska asocijacija zastupa prava i interese svih logopeda u Srbiji i aktivno radi na
zaštiti profesije logopeda, kao i na unapređenju stručne prakse u skladu sa međunarodnim standardima. Tačna, odgovorna i stručno utemeljena informacija je ključna za dobrobit dece, porodica i zajednice.

27/12/2025

Tokom 2025. godine Srpska logopedska asocijacija (SLA) ostvarila je niz značajnih aktivnosti i rezultata koji su doprineli unapređenju profesije, jačanju profesionalnih standarda i međunarodnom pozicioniranju srpske logopedije.

1. SLT Day u Francuskom parlamentu i Skupština ESLA

Proslavili smo Međunarodni dan logopedije (SLT Day) u Francuskom parlamentu, gde je istovremeno održana i Skupština Evropske asocijacije logopeda (ESLA), čime je potvrđena snažna pozicija SLA na evropskoj sceni.

2. Aktivnosti u cilju zaštite struke

Pokrenuli smo kampanju za zaštitu logopedske profesije i izdali više javnih saopštenja sa ciljem očuvanja standarda i kvaliteta logopedskih usluga.

3. Stručni doprinos članova

Koleginica Mirna Zelić napisala je autorski članak za ESLA o ličnim i profesionalnim iskustvima u radu sa osobama sa afazijom, čime je dodatno promovisala stručno delovanje logopeda iz Srbije.

4. Dostupnost ESLA vebinara

Članovima SLA tokom godine bilo je dostupno više vebinara koje je organizovala ESLA, što je doprinelo kontinuiranom profesionalnom usavršavanju.

5. II Međunarodni kongres „Logopedija danas“

Naš II Međunarodni kongres Logopedija danas bio je jedan od najposećenijih kongresa u istoriji logopedije u Srbiji. Kongres je obeležio i važan jubilej — 50 godina od osnivanja logopedije u Republici Srbiji.

6. Časopis Logopedija danas

Objavili smo drugi broj naučno-stručnog časopisa Logopedija danas, koji nastavlja da bude važna platforma za razmenu znanja i istraživanja.

7. Članovi SLA u ekspertskim grupama ESLA

Članice predsedništva SLA izabrane su u ekspertske grupe ESLA:

Prof. dr Neda Milošević Dedakin — Ekspertska grupa ESLA za razvojne jezičke poremećaje kod odraslih
Doc. dr Jovana Janjić — Ekspertska grupa ESLA za višejezičnost u logopediji

Ovaj izbor predstavlja veliko priznanje za srpsku logopediju.

8. Registar logopeda Srbije

Kreirali smo nacionalni Registar logopeda Srbije, u koji je do sada upisano preko 400 logopeda iz cele zemlje. Upis je i dalje u toku.

9. Pravilnik o dodeli nagrade „Prof. dr Spasenija Vladisavljević“

Izradili smo Pravilnik o ustanovljenju nagrade posvećene istaknutoj profesorki Spaseniji Vladisavljević, čime se podstiče profesionalna izvrsnost.

10. Novi sajt i unapređeno informisanje članova

Pokrenuli smo novi zvanični sajt SLA i unapredili sistem redovnog informisanja članova.

11. Rast članstva

Broj aktivnih članova SLA u 2025. godini premašio je 250, što predstavlja važan pokazatelj rasta i poverenja u rad Asocijacije.

12. Prevod pravnih akata EU

Preveli smo relevantna pravna akta Evropske unije iz oblasti logopedije, identifikovali modele primenljive u Srbiji i predstavili ih nadležnim državnim organima.

13. Pravilnik o savetodavno-terapijskim uslugama

Sastavili smo Pravilnik o savetodavno-terapijskim uslugama logopeda i zvanično ga predali Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

14. Predlog Pravilnika o klasifikaciji nauke – Dali smo mišljenje na predlog Pravilnika o klasifikaciji nauke, prema kojem se logopedija nalazi u polju medicinskih nauka i nauka o javnom zdravlju.

15. Ustanovili Kodeks profesionalne etike logopeda

16. Koleginica Darinka Šoster i Prof. dr Mile Vuković postali su počasni članovi Bugarskog društva kliničkih logopeda

17. Zahvalnost članovima

Svakoga dana zahvalni smo našim članovima koji podržavaju rad Udruženja, kontinuirano daju predloge i inicijative za unapređenje logopedske profesije u Srbiji.

https://sla.org.rs/izvestaj-srpske-logopedske-asocijacije-za-2025-godinu/