БИОС

07/10/2026

Изложба о одбрани српске ћирилице Музеја ћирилице под називом "Забране и одбране српске ћирилице" премијерно се отвара вечерас у Кући Милановића у Бањалуци. Аутори изложбе су проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду и члан Националног савета за културу и проф. др Александар Милановић, в. д. директора Музеја ћирилице, редовни професор на Катедри за српски језик Филолошког факултета у Београду и председник националног Савета за српски језик.

Изложба има за циљ да утиче на свест сваког изворног говорника српског језика како би разумео значај ћирилице као српског примарног идентитетског писма у српској култури. Поставка изложбе приказује све оно кроз шта је пролазила ћирилица од 18. до 20. века.

Видимо се вечерас у највећем граду Републике Српске.

#ћирилица #забранећирилице #изложба #исидорабјелаковић #александармилановић

07/10/2026

Изложба о забранама ћирилице Музеја ћирилице отвара се вечерас у Кући Милановића у Бањалуци. Аутори изложбе су проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду и члан Националног савета за културу и проф. др Александар Милановић, в. д. директора Музеја ћирилице, редовни професор на Катедри за српски језик Филолошког факултета у Београду и председник националног Савета за српски језик.

Никола Селаковић
Министарство Културе
Музеј Ћирилице

04/10/2026

04/10/2026

01/10/2026

28/09/2026

Да ли знате да је једна од најлепших застава из Првог српског устанка везана за овај крај и да су боје данашње заставе општине Бајина Башта идентичне као на њој? 💙❤️

Барјак војводе соколскога и архимандрита манастира Раче Хаџи Мелентија Стефановића представља прву познату заставу са територије општине Бајина Башта, а значајан је како са историјског тако и са хералдичког аспекта. Војводска застава је урађена 1807. године и представља једну од најлепших застава устаничке Србије.

Са једне стране заставе се налази икона Светога Вазнесења Христовога, што је и Крсна Слава манастира Раче. Са друге стране је грб, а сама застава се састоји из два водоравна поља. Горње поље је плаво, а доње је црвено, док је у ткању изражен цветни мотив. Оба поља су једнаке ширине, па барјак војводе Хаџи–Мелентија неодољиво подсећа на најстарију икада описану српску заставу краља Владислава из средњег века.

На грбу на застави су представљене српске земље са својим традиционалним хералдичким симболима. У четири поља на грбу представљене су Стара Србија, Босна, Рашка и Херцеговина.

Ова застава данас представља један од највреднијих експоната у ризници манастира Рача где се чува са великом пажњом.

Данашња застава општине Бајина Башта урађена је по узору на Хаџи Мелентијев војводски барјак и своје боје и распоред истих вуче из заставе из 1807. године. Док је на устаничкој застави хералдички приказано више српских земаља, на данашњој плаво- црвеној застави Бајине Баште грифон хералдички представља манастир Рачу и чувену преписивачку и књижевну школу као чуваре националног блага у облику српске писмености и ћирилице. Једно огњило на застави Бајине Баште је из националног грба на Хаџи Мелентијевом барјаку и јасна је асоцијација на државу Србију.

15/09/2026

🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸