Азања је село у Србији, у општини Смедеревска Паланка Подунавског округа. Налази се на пространом брдовитом платоу (надморска висина 160m), на развођу сливова река Језаве и Јасенице. Структуирана је по шумадијском типу зракастог села, са чаршијом („село“) у центру. У центру села налази се Храм посвећен Св. бесребреницима Козми и Дамјану, подигнут 1884-1885.
Назив Азања је из турског доба, а веров
атно потиче од арапске речи hazain/hazna са значењем житнице, кошеви, магазе. Од 1887. до 1950. године важи за највеће српско село. 1950. године, када је број становника био 12.500, село је подељено на три насеља: Влашки До, Грчац и Азању. Због бројности становништа Азања је била проглашена варошицом 1922. године, а седиште истоимене општине било је у периоду 1945-64.
Постоје три споменика културе на територији Азање:
1)зграда Земљорадничке задруге, изграђена 1920. године, утврђена за споменик 1982.
2)кућа Николајевића са апотеком, грађена 1928/29. год., утврђена за споменик 1997.
3)храм Св. Козме и Дамјана, грађен 1884/85., а утврђен за споменик 2000.
Земљорадничка задруга у Азањи је основана 1894. године, као друга задруга у Србији. У селу постоји једна основна школа - „Радомир Лазић", Аматерско позориште Азања, као и КУД „Азања". Крајем 2005. године У Месној заједници отворен је огранак Народне библиотеке из Смедеревске Паланке. У Азањи постоји један фудбалски клуб - „Шумадија",који је основан 1932. године.
Према подацима пописа из 2002. , Азања је имала 4717 становника. У последња три пописа примећен је пад у броју становника. У насељу Азања живи 3809 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (41,0 код мушкараца и 44,4 код жена). Историјски посматрано, 1784. године Азања је имала 14 хришћанских домаћинстава, 1924. — 1308, а 2002. 1408 домаћинстава. Просечан број чланова по домаћинству (2002) је 3,35. Према проценама организације World Gazetteer, Азања 2007. године има 4.531 становника.
