28/08/2026
Posle deset izdanja, došlo je vreme da stavimo tačku na ovu priču.
Sve je počelo dosta spontano.
Secamo se prve godine, kada smo pogledali niz ulicu i videli koliko je kola parkirano oko parka. Mislim da smo već tada svi shvatili da smo napravili nešto mogo vece nego što smo ocekivali.
Posle toga se Sica menjala, rasla, dodavali smo nove stvari, ali razlog zbog kog smo je pravili je uvek ostao isti - da napravimo nešto zdravo, nešto naše i da okupimo ljude.
Bez politike, bez nekih skrivenih interesa i bez priče da cemo mi nešto da izvučemo iz svega toga. Radili smo jer smo to voleli i jer smo hteli da napravimo nešto u mestu u kojem smo odrasli.
Naravno, nije sve uvek bilo idealno. Bilo je grešaka, nerviranja, umora, improvizacije i milion situacija kada smo se pitali: „Sta nam je ovo trebalo?" Ali kad prode malo vremena, opet sednemo, krenemo da pričamo o sledećoj godini.
I tako deset p**a.
Mozda nam je danas najjace kada vidimo ljude koji su bili klinci kada smo počeli, a sada idu na fakultete. Ili ljude koji su prvi put došli sa strane zbog basketa, odbojke ili festivala, a danas su nam prijatelji.
Lepo je videti i ljude koji su tada bili deo organizacije, a danas su roditelji i porodichi judi. Vreme je proslo, svi smo se promenili, ali neke veze i uspomene su ostale iste.
Hvala svima koji su za ovih deset izdanja bili deo Šice na bilo koji način - igrali, navijali, pomagali, volontirali, puštali muziku, sponzorisali, nosili stari, resavali probleme ili jednostavno dolazili svake godine.
Mozda su nasi koraci nekome mali. Za nas su bili galop.
Deseto izdanje je bilo poslednje.
Ponosni smo na ono što smo napravili, ali još više na ljude sa kojima smo sve ovo prošli.
