06/07/2026
Dr Maćuh pronašao je zanimljiv tekst objavljen u novosadskom listu Branik, 8. aprila 1886. godine.
"Народна привреда.
Мајдан угља у Восни.
Дошла нам је до руку књижица под овим именом: Das Kohlengebiet von Jablongrad in Bosnien. Von Julius Benes dipl. Bergingernieur... Budapest. Druck von Birkholz et Vayda 1885."
Како је та књижица врло ретка — нема је на продају — а ствар је врло занимљива, о којој се у њојзи приповеда: држимо, да ни најмање нећемо погрешити, ако кажемо у кратко, шта се тамо пише. Кад будемо готови били с тим, онда ћемо на то надовезати наше примедбе и наговештаје.
Јаблонград (можда Јабланград?), крај у Босни, где има угља, лежи у североисточном крају Босне, у политичним срезовима бјељинском и зворничком, 20 километара јужно од Саве, а 15 километара западно од Дрине (седам и по километара одприлике у једну миљу). То је на северном обронку динарског планинског венца, односно у североисточном крају планине Мајевице, чији је најсевероисточнији огранак наш Јабланград.
Јабланград је у главном сложен из кречног камена. Највећа вода у томе крају јесте река Јања; утиче код вароши Јање у Дрину. После реке Јање долази одма растнички поток; утиче у Јању. Овде је вредно да споменемо ово. У самом кориту тога потока а близу његовог ушћа, има топал сумпорни извор; извире из горњих слојева крединих. На томе извору истече сваки минут 20 литара воде, топла је увек 24 града R. и кад је ладније време види се то место из далека, јер се јако издиже водена пара. Гасови од сумпора водоника могу се осетити на 500 до 1000 м. и горе и доле идући поред потока, јер је до обграђен високим и стрмим дуваровима. Вода на том месту сладне, мирис јој је јак и незгодан. Говеда, овце и козе из околних села радо пију ту воду, радије, него ли што пију воду из растничког потока, која је као суза чиста.
Трећи поток је у том крају богутовски поток; утиче у реку Јању. Остали су мањи; није вредно да их спомињемо. Главно је, да у том крају има вазда добрих извора, из којих извире чиста и лепа вода за пиће.
Највише место у томе крају је 402 м., а најниже 182 метра над морем.
Клима у околпни Јабланграда је у главном јужне нарави. Преко дана је топло, кад-и-кад баш и жеже. Ноћу је пак ладније, а кад-и-кад баш и ладно. Ово је за то, што сви долови иду на север, те туда могу да допиру ладније ваздушне струје са севера. Кише има доста. Зиме су већином суве и кратке. Киша пада већином у пролеће и у јесен. Ветар је у главном са југозапада. Широки венац Мајевице планине чува овај крај од јаких ветрова и бура ; за то су ту јачи ветрови и буре врло ретке. Зато и села и салаши нису по доловима или уопште где је заклон, него по отвореним местима. Ваздух је чист и уопште слабо је влажан.
То су заиста сретне климатске прилике, за то у томе крају скоро ни по имену не знаду, да има заразних болести.
Вегетација (т. ј. биљке) у томе крају је у многом слична биљу на алпима, али у колико није тако разнолика, као на алпима, у толико је бујнија. Особито прибојска долина је скоро читаве године, као каква лепо уређена башта. Има шума, па воћњака са разноврсним воћем, и лепших ливада.
Животиње су уопште такве, какве се налазе по брдима. Коњи су средње величине и јаки ; говеда су многа и добро урањена. Дивјачи има мало, осим грабљиваца; особито има зими много курјаци, који кад-и-кад у руљама из шума излазе и марву тамане. Црних веверица има небројено много.
Сад се у овој књижици потанко описује, какве су тамо стене, какви слојеви у брдима;
но како је то чисто стручњачки изведено, т. ј. шира публика неби могла све ни разумети како ваља, онда нам ништа друго не остаје него прећи преко тога, и споменути од тога само толико, да се у тим брдима наишло на дебеле слојеве угља. И инџинир писац ове горе споменуте књпжице и други инџинири пре њега, испитивали су, колико ту може бити одприлике угља. Читаво земљиште, где има угљевитих слојева, велико је одприлике 3200 хектара. У средњу руку угљевити слој дебео је 6 метара. Узмемо ли, да је у једном кубичном метру угља 10 мцнт., значи, да на сваки хектар иде 600.000 мет. цен. Кад би се из тога мајдана вадило сваке године 5 милијуна мцнт., онда би у том угљевитом мајдану било за 400 година посла!
Што се тиче самога угља у томе крају, имаде га у две руке, једно је угљевички, а друго је пељаво-прибојски угаљ; овај други је бољи од оног првог.
Испитивањем у хемијском лабораторијуму на будапештанској техници, и у државном геолошком заводу у Бечу, о чему се потанко казује у овој књижицп, ваљаност у горењу и топлоти прибојског угља јесте за 20% већа него ли што је у угљевичког угља.
Из таблице у овој књижици, где се казује о једанајст врста угља са разних страна, каква је која та врста, види се, да је угљевички угаљ много бољи од угља, што се вади у Траунталу и у Славонији, а једнак је угљу, што се копа у Берзаски и Бароту, од шалготарјанског пак је од прилике за 10%, од печујског и анинског за 35% до 40% лошији. Прибојски пак угаљ ватром својом бољи је, као што је речено, за 20% од угљевичког.
По томе, кад би се тај мајдан отворио, прво би се вадио пељаво-прибојски угаљ, јер је тај угаљ и бољи и згодније леже угљевити слојеви, него ли што је са угљевичким угљем. За то ћемо се одсада у главном занимати са прибојским угљем.
Кад знамо какав је тај угаљ и да би се могао употребљавати као гориво, пита се, да ли би вредно било копати га, т. ј. да ли би се од тога угља могло толико годишње продавати, па да се могу подмиривати разни трошкови и да уложени капитал носи примеран интерес.
Из поузданих података саставио је инџинир писац ове књижице, колико се троши у крају прибојском годигање угља. Том крају повукао је писац ове границе: Брод на Сави, Осек, Сомбор, Суботица, Сегедин, Велика Кикинда, Темишвар, Ковин и Смедерево. Цифрама је доказао, да се у том крају троши годишње два и по милијуна центи угља. Тај се угаљ доноси са разних страна. Но да се отвори тај мајдан угља у Босни, прибојски би угаљ, ако не сасвим, а оно већином истиснуо страни угаљ у томе крају, јер би се могао јевтиније продавати, него што се продају сада тамо разне врсте страног угља.
Да се мајдан отворити може, нужно је доста новаца; тако је код сваког мајдана; мора се
унапред много шта направити, подићи и т. д. па тек онда може се угаљ вадити.
У трговачком смислу мајдан тај лежи врло згодно: близу њега је доста велика река, којом скоро читаве године лађе возе, дакле са саразмерно мало трошка угаљ би се могао предавати у трговину и промет. То је река Сава.
Да би се могао угаљ доносити до Саве, нужно би било начинити гвоздени пут дугачак 27 километара. Тај би пут ударао у Саву код села Брезовопоље, а полазио би наравно из средине самог мајдана, а то је село Јасиковац. Тај гвоздени пут не би било тешко начинити, јер би већином ишао по равници. Требало би на више места начинити ћуприја; но неби биле велике, јер су већином велики и мали потоци, преко којих би ишле.
По потанко изведеном рачуну у овој књижици, требао би један милијун Форината да се потроши, па тек онда, да се одпочне вађење угља. Ти трошкови у главном ово су:
1. За управу 128.000 Ф.а. вр.
2. Опрема за рударска окна. . 179.000 „
3. Гвозд. пут, ватр. кола и вагонп 487.000 „
4. Зграде уз гвоздени пут, куће за раденике и т. д 170.000 „
5. Депо за угаљ на Сави . . . 36.000 „
Свега 1.000000 ф. а. вр.
По даљем рачуну види се, да би лепу хасну доносио тај мајдан. Јер да се у горе споменутом крају продаје прибојски угаљ по то, пошто се сада тамо угаљ заиста продаје, и када би се годишње продавало само један милијун цената, онда би уложени капитал носио 32% т. ј. свака стотина Форината носила би тридесет два Форинта интереса. Ово је тако лепа хасна, какву само можемо желити и тражити у сваком подузећу мајданском.
Ови сви рачуни изведени су према садашњем стању; шта се у будућности крије не можемо знати; но да само може још боље бити, можемо отуд извести, што се у томе крају па и у самој Босни диже индустрија, која без угља не може живити! Осим тога саградиће се тамо још и који гвоздени пут више.' А напослетку ваљда ће се једаред и Дунав на демиркапији проширити; па кад то буде, онда би тај угаљ зацело ишао у земље на доњем Дунаву. Колико се пак данас угља годишње потроши, не можемо никако знати, јер једино Енглези продају тамо свој угаљ по ужасну цену.
Из тога излази, да би било вредно, кад би се тај мајдан отворио.
Али ко да га отвори? Свакојако треба ми да га отворимо, ми Срби, који живимо у тим крајевима. У нашем је крају угаљ; ми треба од њега хасну да беремо. Но хасна неће сама од себе доћи; ми морамо хасну заслужити. Заслужићемо је, ако дамо новаца, јер без новаца не може се ништа ни радити ни одпочети.
Дотични, чији је тај мајдан, покушавали су на више страна, да задобију наше имућније људе за то подузеће; много ваљда мисле, да је обмана; но сваки који ово прочита, а још више ту споменуту књижицу, увидиће, да је то истина, и да ту нема ни труни обмане.
Свакојако била би и гријота и срамота, а још више и грдна материјална за нас штета, ако тај мајдан оде у туђе а по најпре у чивутске руке. Немојмо то да дочекамо!
Знајући, шта је до сад око тога рађено али више приватно, и да се није дошло ни до каквог успеха — латисмо се ево пера, да јавно о томе коју рекнемо, и да наш свет разбудимо, па да се заинтересује за тај мајдан. Сетимо се старе пословице: audaces fortuna juvat! (срчанима
срећа помаже!); не оклевајмо, немојмо бити небриге где се тиче наше користи. Нико нам помоћи неће, ако ми сами себи не помогнемо.
Немојмо да дочекамо, да се догоди с тим мајданом угља у Босни оно, што се догодило са
тимочким мајданом угља у Србији! Тај је мајдан узео под аренду на педесет година чивутин Хирш из Будимпеште. Благо ли ће њему бити, јер се неће кајати : сабираће хасну са српске земље, коју није он ни једном сузом оросио, али која је заливена и заливана српском крвљу !
То никако није ни родољубиво ни мудро дело, што су наша браћа у Србији допустили, да то буде са српским мајданом!
Новинама је нашим задатак, да све износе на јавност, што иде нама у прилог ; за то смо ми изнели ову ствар на јавност, што иде нама у прилог, за то смо ми изнели ову ствар на јавност, нека се види, нека се зна, шта се ради, т. ј. шта се управо не ради, и како намера дотичних господара, чији је мајдан, никако не може да се оствари, т. ј. да се оснује српско друштво на акције, којем би био задатак, тај мајдан да отвори, и да Срби вуку од њега хасну, а не когод други.
Ми учинисмо своје. Свесним напим Србима остаје, да раде у томе правцу, како да се та српска замисао оствари али на српску корист.
На Дунаву. М."
