Kolona BB Ugljevik

17/06/2026

Vol. 3

17/06/2026

Vol. 2

17/06/2026

16. jun - vatra vol. 1

17/06/2026

Povodom 16. juna - Dana komune i oslobođenja Ugljevika u Drugom svjetskom ratu položeni su vijenci na spomenik i spomen-kosturnicu u parku.

Vijence su položile delegacije Opštine Ugljevik, odbori SUBNOR-a Bijeljina, Lopare, Brčko i Ugljevik i naše udruženje.

Prigodan program pripremili su Centar za kulturu "Filip Višnjić" i učenici Srednje škole "Mihailo Petrović Alas".

Organizaciju skupa pomogla je Opština Ugljevik.

16/06/2026

14/06/2026

16. jun - Dan komune

18h - polaganje vijenaca na Spomenik borcima NOR-a i ŽFT u parku
20h - logorska vatra, izletiše Kolone BB

Vidimo se.

10/06/2026

📽️ФИЛМ „СОЛАРИС“ (1972), АНДРЕЈ ТАРКОВСКИ
📅ЧЕТВРТАК, 11. ЈУН У 19.00 Ч, ПЛАВА САЛА⏰

Поштована публико,
Вријеме је да почнемо са приказивањем остварења у режији Андреја Тарковског. Кинотека Републике Српске нам је доставила његову комплетну филмографију, укупно осам наслова. Прво ћемо приказати научнофантастични „Соларис“. Пројекција је у четвртак, 11. јуна у 19.00 сати. (Нисмо заборавили Кобајашијев „Харакири“, којег ћемо приказати 18. јуна, а након тога опет ћете гласањем распоредити три понуђена филма)

Соларис (1972), СССР, 165 мин, режија: Андреј Тарковски, сценарио: А. Тарковски, Фридрих Горенштајн, према роману Станислава Лема, директор фотографије: Вадим Јусов, музика: Едуард Артемјев, улоге: Донатас Банионис (Келвин), Наталија Бондарчук (Хари), Јуриј Јервет (др Снаут), Анатолиј Солоњицин (др Сарторијус), Владислав Дворжецки (Бертон), Сос Саргсјан (др Гибариан).

Психолог Крис Келвин послат је на свемирску станицу која кружи око планете Соларис како би за владу анализирао тамошње чудне догађаје. Прије одласка посјећује га бивши астронаут Бертон, који се својевремено тамо лично суочио с бизарним преображајима океана којим је читава планета покривена. Дошавши на станицу, Келвин проналази своју преминулу супругу Хари, која је починила самоубиство. Он сазнаје да је та особа тек реплика његове супруге, идентична другим таквим репликама које је Соларис створио из подсвијести људи на станици, а као реакцију на њихово истраживање планете помоћу радиокативних зрака.

Филм је сматран одговором Тарковскога на филм “2001: Одисеја у свемиру”. Готово хипнотичке визуалности, с честим ауторовим мотивом воде и његовим омиљеним наративним моделом путовања, које се остварује као физичко и духовно кретање – како кроз материјалну стварност, тако и кроз менталне представе, односно кроз непрестано суочавање с нужношћу тумачења доживљеног и виђеног, филм је рефлексија о помирењу с властитом подсвијешћу и узнемирујући приказ човјекове деструктивне интеракције са својом околином. У том смислу, главна препрека досезању истине, која се увијек показује недохватљивом, није технолошке природе, већ је садржана у страху од непознатог и склоности према забораву, односно у немогућности суочавања с грешкама из прошлости, осјећањем кривице и жаљења те у границама које човјек себи поставља, а што је средишњи интерес и ауторова другог, песимистичнијег, научнофантастичног филма Сталкер (1979), у којему улогу планете преузима тајанствена зона на земљи у чијем је средишту могуће остварење најдубљих несвјесних жеља. На фестивалу у Кану филм је награђен специјалном наградом, а Стивен Содерберг снимио је 2002. истоимени амерички римејк.

Извор: Филмски лексикон

08/06/2026

Sjećanje na prerano preminulog kapitena Rudara i velike dane kluba.

Luka Modrić u dresu Zrinjskog u duelu sa Mladenom Žižovićem, u dresu našeg kluba.

Mostar, prve godine 2000-ih.

Hvala Lj. na fotografiji.

04/06/2026

Večeras

„СВЕ О МОЈОЈ МАЈЦИ“ (1999)
ФИЛМ ПЕДРА АЛМОДОВАРА
📆ЧЕТВРТАК (4. ЈУН) У 19.00 Ч⏰
ПЛАВА САЛА ЦЗК

Године 2000. награђена Оскаром и Златним глобусом у категорији најбољег филма с неенглеског говорног подручја те исте године у истој категорији овјенчана и наградом БАФТА, маестрална мелодрама за коју је сценариста и редитељ Педро Алмодовар на фестивалу у Кану награђен као најбољи редитељ, док је филм освојио и награду Екуменског жирија, најемотивније је и најинтимистичкије остварење у дотадашњој ауторовој каријери. Дјело које је Алмодовара представило у прилично другачијем, знатно смиренијем, зрелијем и промишљенијем издању, очекивано одликују (пре)наглашена емоционалност, стилска и колористичка раскош, “кемп” естетика те галерија сликовитих ликова и њихових помјерених међуодноса, али аутор више не инсистира на провокацији, поготово оној која би била самој себи сврха.

Луцидно се поигравајући метафилмским елементима, судбинама сензибилних жена и мушкараца који се осјећају таквима, жанровским одредницама психолошке (мело)драме и телевизијске сапунице, као и очекивањима и осјећањима гледалаца, Алмодовар је насловом “Све о мојој мајци” исписао ефектну посвету Вилијамсовој драми и Казанову филму “Трамвај зван жеља”, те ремек-дјелу “Све о Еви” Џозефа Л. Манкијевича. Изврсна Сесилија Рот предводи глумачку поставу у којој су и редитељеве сталне глумице Мариса Паредес и Пенелопе Круз.

Средовјечна Мануела је жена у потпуности посвећена подизању свог сина Естебана. У једној болници у Мадриду она ради као медицинска сестра, координатор за трансплантацију органа, и самохрана је мајка која од Естебана крије истину о његову оцу, транссексуалцу имена Лола. Тинејџер Естебан је о Мануели написао филмски сценарио насловљен са “Све о мојој мајци”, а кад младић наврши седамнаест година, на његов рођендан он и мајка одлазе у позориште да погледају представу “Трамвај зван жеља” према комаду Тенесија Вилијамса. Након представе, Естебан на улици покушава да добије аутограм од главне глумице Хуме Ројо, а у насталој гужви младића пред мајчиним очима прегази аутомобил те он погине. Не успијевајући да настави дотадашњи живот, тугом схрвана Мануела одлучује да се врати у Барселону, град у којем су некада живјели, те да потражи Естебановог оца, који никад није ни дознао да има сина. У Барселони Мануела среће своју стару пријатељицу Аградо, транссексуалну проститутку коју је Лола недавно оставила, а у трагању за Лолом објема ће помоћи пожртвовна Роса, часна сестра специјализована за помоћ проституткама у невољи.

01/06/2026

POZOVIMO 1412 - ZA TEODORU IZ UGLJEVIKA