31/05/2026
Поводом константне најаве обиљежавања дана бијелих трака од стране освједочених манипулатора бошњака, ратни Командант 3. батаљона 43. бригаде и предсједник скупштине удружења бораца 43. ПМТБР, Драшко Вујић се огласио...
Већ неколико пута сам се раније изјашњавао по питању пропаганде муслимана из Приједора, па чак и у Хагу као свједок, и овај пут желим да кажем да су бијеле траке континуирана лаж, дезинформација свјетске јавности, велика обмана и манипулација становништва.
Никакве бијеле траке на надлактицама муслимана нису постојале, нити им је то неко наредио... стотину пута смо демаскирали те њихове лажи, али они настављају провоцирати својим окупљањем и дјеловањем на тај дан. Везивање бијелих трака по оградама мостова, стубовима уличне расвјете, дрвећу у пјешачкој зони, па чак и на бисти доктора Младена Стојановића испред Градске управе је недопустиво понашање.
Градске власти и полиција то требају забранити, јер је то измишљотина која је осмишљена 6-7 година након рата... до тада нико није спомињао бијеле траке, а онда је неко то осмислио и пласирао у пропагандне сврхе.
Шта год они радили и шта год фалсификовали, не могу порећи чињенице да су они били итекако организовани и наоружани чак од марта мјесеца 1991. године, да су полагали заклетве патриотској лиги и СДА странци по свим мјесним заједницама гдје живе муслимани, да су они ти који су напали војну колону на магистралном путу код Козарца, да су они извршили напад на касарну Жарко Згоњанин, да су мучки убили српског полицајца Раденка Ђапу, да су из засједе побили и тешко ранили младе војнике српске и хрватске националности у аутомобилу под Хамбаринама, да су из Пухарске детаљно планирали напад на Урије, напад на Чиркин Поље и преко српских села пробој до Козарца, а на крају су 30. маја 1992. године заиста и извели напад на Приједор из више праваца са добро познатим циљевима и већ изабраним људима за најважније функције у граду Приједор.
Још једна потврда да је то био дуг и детаљан план, с обзиром да знамо да су били добро организовани и наоружани у Козарцу, да их је било спремно за напад преко 500 у Куреву...
Е када им то није успјело, на нашу срећу, јер смо брзо организовали и извели одбрану и онемогућили их у њиховом настојању да понове 1941. и 1942. год. у Приједору, онда су кренули са својим измишљотинама и глумом жртве.
Наша обавеза је да стално говоримо истину о дешавањима у Приједору те 1992. године, како њихова 100 пута изговорена лаж неби имала никаквог значаја у јавности.