Све до фебруара 1942. године сви четнички устаници и припадници партизанског покрета били су заједно, иако је било међусобног ривалитета.
Процес сарадње снага ЈвУО на тлу НДХ током Другог свестког рата обухвата усмене и писмене договоре и уговоре о лојалности четничких формација потписане са органима власти НДХ. Из тих уговора, насталих након разлаза партизана и четника на тлу НДХ, четнички одред
и обавезују се на сарадњу са органима НДХ. Карактеристични су по томе што се практично врши легализација четничких одреда на тај начин што органи НДХ признају четницима право организовања у замену за потписивање лојалности и престанак сукоба четника са домобранима и усташама. Уговори су потписани са четничким вођама: Урошем Дреновићем (Мркоњић Град, 27. април 1942), Вукашином Марчетићем (Бања Лука, 15. мај 1942), Цвијетином Тодићем (Липац, 22. мај 1942.), Лазаром Тешановићем (Бања Лука, 23. мај 1942.), Радивојем Керовићем (Лопаре, 30. мај 1942) и Радетом Радићем (Бања Лука, 9. јун 1942).
Ти уговори стандарно обухватају следеће:
Признање НДХ од стране четника
Обавезивање четника на лојалност Анте Павелићу и НДХ
Признавање од стране НДХ четницима права на организовање
Признавање права четницима од стране НДХ за ношење оружја
Заједничку борбу против НОВЈ
Снабдевање оружјем, муницијом, храном и лековима четника од стране НДХ
У неким случајевима, НДХ је четницима гарантовала и плате и пензије, као и "бонусе" за убијене или заробљене припаднике НОВЈ. Практично, на тај начин четници су постали помоћне снаге НДХ у борби против партизана.
Током пролећа 1942. главнина четничких одреда у делу НДХ под немачком окупацијом склопила је споразуме о примирју, сарадњи и снабдевању са властима војним и цивилним НДХ. Ови уговори склопљени су услед опасности коју су за обе стране представљали партизане, а у циљу ефикасније борбе против њих. Уговори су одобрени од стране немачких власти. С обзиром да су снаге НДХ биле под тактичком командом немачких надлежних штабова, овим споразумима четнички одреди интегрисали су се у немачки окупациони систем.
Овим одредима заштићено је становништво на територији лојалних одреда од усташких покоља. Међутим, политика сарадње омогућила је концентрацију снага НДХ и немачких снага на другим подручјима, па је током маја, јуна и јула дошло до масовних покоља и депортација српског становништва на Кордуну, Банији и на Козари.
У спровођењу споразума долазило је до повремене затегнутости и до инцидената, али је расућа опасност од НОВЈ условила да се без обзира на то уговори непрекидно обнављају. Након средине 1943. наступила је ситуација присуства бројчано јаких немачких снага на територији НДХ. У тој ситуацији посредовање органа НДХ изгубило је на значају, па је успостављена непосредња сарадња између четника и јединица НДХ.
