12/05/2026
С дубоком тугом опраштамо се од нашег пријатеља, сарадника и саборца Шемсудина Златка Сердаревића, човјека који је својим знањем, преданошћу и љубављу према Мостару оставио неизбрисив траг у културном и јавном животу града на Неретви.
Одласком Златка Сердаревића СПКД „Просвјета“ Градски одбор Мостар изгубио је једног од својих најоданијих и најважнијих чланова, човјека који је у најтежим временима имао храбрости да стане уз наше Друштво. Када су у послијератном Мостару многи зазирали да на улици поздраве Србина, Златко је без страха, тихо и достојанствено, учествовао у обнови рада СПКД „Просвјета“ и дао немјерљив допринос њеном опстанку и развоју.
Био је истински господин старог мостарског кова, космополита и човјек широког духа. Цијелог живота настојао је сачувати истинску мултиетничку душу Мостара, вјерујући да овај град може живјети само ако сачува своје различитости, своје људе и своје памћење. Многи су му замјерали што одлази на догађаје и окупљања „на оној другој страни“, али Златко није имао стране. Његов је био цијели Мостар. Волио је сваки његов камен, сваку улицу, сваки мост и сваког добронамјерног човјека. Није дијелио људе по вјери, нацији или имену, него по доброти и људскости.
Био је члан Управног и Надзорног одбора СПКД ''Просвјета'' Градски одбор Мостар, организатор десетина књижевних вечери, промоција књига, изложби и културних програма који су враћали дух Мостара и чували његово памћење. Иза њега остаје велики број публикација, записа и текстова о Мостару, Херцеговини, Алекси Шантићу и српској заједници у овом граду.
Посебно је значајан његов допринос пројектима везаним за Алексу Шантића и „Шантићеве вечери поезије“. Учествовао је у припреми монографије „100 Шантићевих вечери поезије“, капиталног дјела СПКД „Просвјета“, припремио је изложбу документарне грађе „100 Шантићевих вечери поезије“, учествовао у припреми каталога и изложбе „Алекса Шантић и мостарски књижевни круг“, као и бројних других програма којима је чувао успомену на највећег мостарског пјесника и културну историју града. Био је незаобилазан сарадник у документовању мостарске културне баштине, учесник документарних филмова, хроничар који је знао сваки камен, сваку улицу, сваку причу Мостара.
Златко није био само публициста и новинар. Био је жива енциклопедија Мостара. Мало је људи који су толико вољели овај град. Говорио је да Мостар и Алексу Шантића воли више од рођене мајке, и то није била само реченица – то је био његов живот.
Прије само тринаест дана посјетили смо га у његовом дому. Био је то, нажалост, посљедњи дан када је био потпуно свјестан. Већ 1. маја отишао је у болницу из које се није вратио. Тога дана уручили смо му захвалницу СПКД „Просвјета“ ГО Мостар за обнову и изузетан допринос раду Друштва. Плакао је. Љубио је Шантићеву слику са захвалнице, стезао је у рукама као највећу светињу. Позвао нас је да преузмемо и сачувамо документарну грађу коју је деценијама брижно скупљао о Српској православној цркви и српској заједници у Мостару, желећи да остане сачувана за будуће генерације.
Такви људи не одлазе заувијек. Они остају у граду који су вољели, у књигама које су оставили, у фотографијама, документима, успоменама и причама које ће се још дуго причати.
Мостар је данас сиромашнији за једног од својих посљедњих истинских хроничара и чувара душе града.
Иза Златка су остале његова супруга Јагода, његове три кћерке на које је био неизмијерно поносан, као и унучад коју је бескрајно волио. Њима, његовој породици, пријатељима и свима који су га поштовали и вољели, упућујемо најискреније саучешће.
Драги наш Златко, хвала Ти за сваку ријеч, сваки запис, сваку сачувану успомену и за љубав коју си несебично давао Мостару, Шантићу и „Просвјети“.
Путуј, добри наш Мимаре.
Путуј међу оне које си цијелог живота чувао од заборава.
Остаћеш у сваком камену овога града, у свакој причи о Мостару, у стиховима Алексе Шантића и у сјећањима свих који су те познавали.
А Мостар, онај истински, господски и људски Мостар који си толико волио, памтиће те док тече Неретва и док се над градом буде дизало сунце.
Нека Ти је вјечна слава, драги наш Златко.
