21/02/2026
https://www.facebook.com/share/p/1Dj2nUWaej/
Шеста санска пешадијска бригада ВРС је наставила традицију 6. крајишке народноослободилачке ударне бригаде.
На основу наредбе команданта Бањалучког корпуса, генерала Момира Талића, 17. 9. 1991. године извршена је мобилизација бригаде у рејону Оштре Луке, Копривне, Џевара, Брдара и Старог Мајдана.
Након два-три дана бригада је кренула на извршење свог првог борбеног задатка, помоћи браћи Србима у Хрватској, у рејону Коренице и Плитвичких језера.
Почетком октобра 1991. године бригада је упућена на територију Козарске Дубице, на Просару, са циљем ослобођења Јасеновца, једног од највећих стратишта српског народа од стране НДХ у Другом свјетском рату.
У садејству са 11. дубичком бригадом и Територијалном одбраном Дубице, извршено је ослобађање Јасеновца. Ту је остала до априла 1992. године.
Како се рат ширио у БиХ, бригада се пребацује на територију санске општине 2/3. априла 1992. године с циљем да спријечи међунационалне сукобе. До првог септембра 1992. године успјешно је одржавала контролу на терену и разоружала паравојне јединице, спријечивши веће сукобе.
Улогу и учешће у одбрани српског народа почела је одбраном сусједних општина, Крупа, Кључ, Приједор и Котор Варош да би са операцијом „Коридор”, кренула у мисију опстанка, стварања и одбране српске земље западно од Дрине.
Заједно са другим јединицама ВРС успјешно је извршила ослобођење Модриче, Оџака, Брода и Јајца.
У наредном периоду, бригада је извршавала борбене задатке на многим ратиштима дуж Републике Српске: градачачком, добојском, дзренском, вогошћанском, бихаћком, новиградском, гламочком и сарајевском.
Крајем 1994. године, 5. Корпус тзв. АрБиХ је извршио офанзиву на јединице 2. КК и заузео велику српску територију. Да би се зауставило даље напредовање непријатеља покренута је контраофанзива ВРС на бихаћком ратишту чија ударна снага је била 6. санска, из чијег састава је формирана 1. српска бригада која је ојачана јединицама из 1. КК и батаљонима из зворничке и мајевичке бригаде.
И овај борбени задатак извршен је успјешно. Изгубљени положаји јединица 2. КК су поново запосједнути а непријатељ је враћен у бихаћку енклаву. За изврсно руковођење и командовање током контраофанзиве награђено је неколико старјешина, међу којима командант 1. батаљона капетан Ранко Колар, унапријеђен у виши чин, а командант 2. батаљона капетан Мирко Марчета одликован Орденом Карађорђеве звијезде.
Борци првог и другог санског батаљона, борци батаљона „Вукови са Дрине“ под командом Милана Јоловића „Легенде“ и батаљона из 1. мајевичке бригаде под командом Владе Тодоровића, као и борци чете из 43. приједорске мтбр под командом Триве Гороњића и борци милиције, били су сложни и та операција се може сматрати најславнијом послије операције „Коридор“.
У току 1995, године познатих војних и политичких мешетарења западних сила, бригада је водила тешке борбе на многим ратиштима. Од сарајевског до новиградског.
Тако су у јесен 1995. године, јединице 6. санске бригаде биле распарчане по Републици Српској.
Након 4 године борби и страдања у одбрани српских села и градова, борци и народ Подгрмеча су се у јесен 1995. године нашли у позицији борбе за опстанак.
Када су здружене муслиманско - хрватске јединице, помогнуте снагама и оружјем западног пакта, као звијери напали српску Крајину, од Гламоча до Грмеча, борци 6. санске бригаде су били на другим положајима, само не тамо где им је најпрече, на положајима одбране свога завичаја, својих огњишта.
Када је непријатељ стигао до Грмеча и почео злочиначки пир у санским селима, јединице бригаде су премјештане са других ратишта и изморене од презходних борби, улазиле директно у борбу са непријатељем.
Какве су то борбе биле и колику храброст и спремност на жртву су показали борци, доказ су подаци о броју погинулих, рањених и заробљених.
У борбама за одбрану Санског Моста а затим на положајима одбране Приједора и Бањалуке, само за мјесец дана погинуло је 155 бораца, рањено дупло толико, а заробљено 50 бораца.
Али, ни то није било довољно да се одбране огњишта, светиње и територија општине Сански Мост, јер се у овом периоду рата, поред војничких окршаја, умијешала политика, која је огромну вијековну територију српског народа од Грахова до Санскога Моста, предала у руке наших непријатеља, јер је по нечијим замислима "проклету авлију" требало поделити у омјеру 51-49!
Борци 6. санске бригаде су јуначки бранили Сански Мост на Грмечу, али су јединице непријатеља преко небрањене територије из правца Кључа и Санице, 10. 10. 1995. године ушле без борбе и окупирале град.
Како су се осјећали јунаци када су чули да је без обзира што они и даље гину у Грмечу, њихов град пао у руке непријатеља!
Без обзира што су борци 6. санске бригаде били спремни да крену у напад на непријатеља и ослобађање свога града, што су стигле у помоћ и јединице из Приједора, Бањалуке, Добоја... стигла је наредба -,,ПОВЛАЧЕЊЕ"!
Резултат ангажовања и страдања бораца бригаде током рата:
- 6610 ангажованих бораца у бригади
- од тога броја 473 су погинули борци
- Близу 2000 бораца је израњавано, док је судбина 34 борца непозната!
У ове жртве није додати страдање цивилног српског становништва и посебна жртва- губитак завичаја!
Српски роде, читај, памти, поштуј! Народ Грмеча и општине Сански Мост и хероји 6. санске бригаде, то заслужују.
Слава им и хвала!
