29/03/2026
Да ли сте знали да је један од највећих бунтовника наше књижевности, Петар Кочић, имао посебну жељу везану за Јошавку?
Све почиње када се Стево Вукмановић доселио у Јошавку да ради као трговац. Његова кћерка Милка била је вјереница тадашњег студента Петра Кочића. Управо преко породице Вукмановић, Кочић упознаје проту Пеју Иванковића и Јошавку, мјесто које ће заузети посебно мјесто у његовом срцу.
Кочић је био човјек од ријечи и снажних емоција. У једном од својих писама упућених вјереници Милки, оставио је сљедећи запис: „...ја хоћу да се женим. И то овако: да се ја и ти вјенчамо тамо у Јошавци код оног твог попа“.
Зашто баш прота Пејо? Кочић, вјечити борац против аустроугарске неправде, у проти Пеји је видио сродну душу. Прота није био само свештеник, био је човјек који је пркосио туђинским властима због ћирилице и српског имена школе, али и зато што је описмењавао народ у вријеме када су школе биле ријеткост.
За Кочића, вјенчање код „Милкиног попа“ није било само формалност, већ жеља да га у нови живот уведе човјек који је дијелио његове идеале о слободи и достојанству.
(инспирација за причу је из књиге јеромонаха Теофила Димитрића - "Један прота и једно вријеме")
