06/08/2026
🌡️ DA LI VELIKE VRUĆINE MENJAJU PRAVILA LOVA?☀️🥵
Ko je ovih dana bio u lovištu, zna da se divljač ponaša drugačije čim temperatura ozbiljno poraste. Preko dana je manje kretanja, više zadržavanja u gustišu i hladovini, a voda/pojilišta, kaljužišta i vlažna mesta postaju još važniji nego inače.
Posebno je zanimljivo što najveće letnje vrućine padaju baš u vreme parenja srneće divljači. Parenje uglavnom traje od sredine jula do sredine avgusta. Srndaći tada mnogo više obilaze teren, prate srne, ulaze u gonjenje i često manje vremena provode u potrazi za hranom. Vrućina ne prekida parenje, ali može da promeni deo dana u kojem ćemo videti najviše aktivnosti. Srneća divljač je i inače najaktivnija u zoru i predveče, a tokom toplih dana još više koristi hladnije sate, gustu vegetaciju i mesta blizu vode i hlada. Nekoliko studija pokazuje da temperature iznad 35 stepeni koje traju nekoliko dana u kontinuitetu mogu poremetiti sposobnost srneće, ali i druge divljači da detektuje opasnost i pravovremeno reaguje.
To znači da srndać kojeg tokom parenja izvučemo vabljenjem iz gustiša po najvećoj vrućini već može iza sebe imati dovoljno kretanja i aktivnosti za ovaj period koje su ga dodatno iscrpele pored visokih temperatura. Ovde vabljenje i nema toliko smisla, jer treba proceniti konkretan dan. Jedno je toplo letnje jutro, a drugo nekoliko dana sa temperaturama oko 35 ili 38 stepeni, toplim noćima i sve manjim brojem dostupnih pojilišta. Ovde lovac neretko tera divljač u beg, ona se dodatno uznemirava i troši energiju, podižu telesnu temperaturu koja je već visoka zbog spoljne temperature i primorava divljač da traži vodu odvraćajući je od trenutne primarne aktivnosti, odnosno parenja. Dakle, srndać se manje kreće tokom parenja i štedi energiju, velike vrućine ga teraju da energiju troši u potrazi za hladom i vodom, a na sve to dolazi lovac i vabilica.
Prirodne šume pružaju znatno bolju zaštitu od vrućine i stabilniju mikroklimu u poređenju sa živicama ili visokim usevima (poput kukuruza, gde je temperatura u najtoplijem delu dana u proseku za 3 °C viša nego u šumi).
Kod divlje svinje je sve ovo još očiglednije. Svinje se ne znoje efikasno kao čovek i neke druge životinje, pa su kaljuganje i boravak u vodi važan deo rashlađivanja i termoregulacije. Jedno istraživanje procenilo je da je letnja termoneutralna zona divlje svinje približno između 6 i 24°C. Kada temperatura ode mnogo iznad toga, kaljužišta nisu samo mesta na kojem ćemo lakše pronaći divljač, već mesto koje joj je potrebno da bi se rashladila i opstala.
Zato se po velikoj vrućini lov ne planira isto kao po normalnom vremenu. Više smisla ima izaći rano ujutru ili predveče, skratiti nepotrebno kretanje kroz lovište i ne praviti dodatni pritisak oko retkih izvora vode i tu uznemiravati divljač. Treba računati i na teže uslove za pse, sporije i napornije praćenje.
Propisi određuju šta je dozvoljeno ne pominjući visoke temperature, ali dobar lovac uvek gleda i šta tog dana ima smisla. U vreme parenja srndaća prilika može biti dobra, ali procena mora biti još bolja. Nekada je najispravnija odluka izaći ranije, promeniti mesto ili jednostavno sačekati da vrućina popusti.
Vreme se menja. Divljač se prilagođava. Dobar lovac takođe.
Kako je vaše viđenje? Dobar pogled!
📚Izvori: https://www.linkslist.app/7Di3Pbn
