Потомци Ветерана Републике Српске

Home
Bosnia and Herzegovina
Banja Luka
Потомци Ветерана Републике Српске

ПОВЕРС - Потомци Ветерана Републике Српске
POVERS - Potomci Veterana Republike Srpske

09/10/2026

Дан ослобођења Брода - 07.10.2026. године
Потомци и Ветерани Републике Српске

08/10/2026

Ветерани и Потомци Републике Српске на обиљежавању 34. годишњице ослобођења Брода

24/09/2026

Ветерани Републике Српске и Потомци Ветерана на обиљежавању 34. године од одлучне одбране Мајевице и битке на Пањику. Осим битке на Пањику, као једне од најважнијих битака Мајевице, обиљежена је и 34. година погибије пуковника Бранка Пантелића ,,Пантера" првог команданта Гарде Пантери,капетана Стевана Лазића као и 14 бораца гарде Пантери који су погинули у одбрани Мајевице од 04.9 до 24.9.1992. године

СЛАВА ХЕРОЈИМА!
Прибој код Лопара 21.9.2026. године

20/09/2026

,,Док је рат, војник мора бранити свој ров, јер је иза рова његова земља!"

08/09/2026

Ветерани Републике Српске и Потомци ветерана на последњем испраћају нашег ђенерала.
СЛАВА МУ!

27/08/2026

,,Ми, Срби, смо се опаметили.
Нећемо више дозволити да нас раздвајају ни симболи, ни обележја, а ни циљеви, па ни било чији цртежи – мапе. Морамо чинити све да више никада у историји Србин не окрене оружје на Србина, ма шта једни о другима мислили.

Наш циљ јесте и остаје уједињење свих српских земаља, од Книна преко Бањалуке и Сарајева до Београда.
Оно што је допуштено, на примјер, немачком народу – да живи у једној држави – не може бити ускраћено српском народу.
Недопустиво је да ми Срби једним уговором будемо разбијени на три дела.

Дрина никад није била граница, нити ће бити. Дрина је наша кичма. Она протиче кроз центар српских територија. О њој треба да пјевамо бар онолико колико пјевамо о Морави.

Знате ли како је настала Дрина? Од суза српских мајки"

КУД ОН КАЖЕ ВОЈСКА ДОЂЕ
КРОЗ ЛИНИЈУ СВАКУ ПРОЂЕ
ТРЕБА РЕЋИ САМО ХВАЛА
ЗА ВОЈСКУ И ЂЕНЕРАЛА!

ВЈЕЧНА ТИ СЛАВА ЂЕНЕРАЛЕ! 🫡☦️
НЕК ЈЕ ТВОЈОЈ МАЈЦИ ХВАЛА! ❤

26/08/2026

На данашњи дан, у саобраћајној несрећи 26. августа 2017. године, на магистралном путу Добој–Тузла, код Грачанице, трагично је настрадао Југослав Јокић ,,Туршија", легенда одбране Озрена.

Од самог оснивања Војске Републике Српске налазио се на дужности командира јединице Црвених Беретки „Видре“. Учествовао је у свим биткама за одбрану Озрена и граница Републике Српске.

За изузетне заслуге у одбрани Републике Српске, поводом Видовдана 1993. године, у 23. години живота, одликован је Орденом Милоша Обилића.

Након завршетка рата демобилисан је, али са отпочињањем терористичких напада албанских екстремиста на Косову и Метохији, усмерених против цивила, војске и полиције, са групом добровољаца са Озрена одлази у Србију, где се прикључује Јединици за специјалне операције и учествује у борбама против албанских сепаратиста. Током сукоба од 1991-1999 као неко ко је прошао сва могућа ратишта, рањаван је 13 пута, што лакше то теже. Ратове и сукобе је преживио, али судбину коју је записао живот није.

Остао је запамћен као човјек који је до краја живота живио за свој Озрен. Био је истакнути друштвено-спортски радник, и неко ко је својим ентузијазмом свима уливао наду у боље сутра. У локалном фудбалском клубу, гдје је радио као тренер, сваке године њему у част се одржава меморијални турнир. Кроз све оне коjе је учио да буду бољи људи живјеће лик и дјело, сјећање на великог српског хероја и патриоту Југослава Јокића ,,Туршију"!

ПАМТИМО ХЕРОЈЕ!
#ПОВЕРС

15/08/2026

На данашњи дан рођен је Споменко Гостић, најмлађи погинули и одликовани борац Војске Републике Српске. Са непуних 14 година стао је на браник отаџбине свога народа.

Споменко је рођен 15. августа 1978. у Маглају,
а због избијања рата у БиХ није стигао да заврши ни основну школу.

Врло млад је остао без оца, а 1992. године, почетком рата, живео је са мајком Миленом у селу Јовићи код Маглаја.

“Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде”, говорио је када је добио могућност да изађе из ратног ужаса и свој дjечачки живот настави у Паризу.

Имао је 15 година када је дао живот за Републику Српску, а памтиће се његове речи:

“Имамо многе случајеве где је било тешко, али се све опет некако издржи. Имао сам случајеве да се нагази на мину, наишао сам и одбила је први точак. Ово ми је друга рана, мене је бацила детонација и ту ме је гелер окрзнуо, али опет се све савлада.

Тукли су ме мецима, али и то сам издржао. Kажем да ми je овде добро и фино, сарађујем са војском, храним се са војском, спавам... Немам оца немам мајке, остао сам само са бабом, али је она погинула баш код ове куће ту.

Не плашим се. Некад имам мало страх, али савлада се и то. Увек имам оружје. Нон стоп нападају, али неће дуго. Ја сам се добровољно јавио да помогнем свом народу да се ослободимо од непријатеља.”

На питање шта има да поручи својим саборцима одговорио је:

“Да се држе храбро,
да не бјеже од линије,
да се боре како треба!”

Погинуо је тако што је претрчавао преко ватреног положаја журећи кући да испече хљеб за војнике. Међутим, граната је била бржа...
#ПОВЕРС

04/08/2026

ИКОНЕ У ЕГЗОДУСУ - СТРАДАЊЕ СРБА КРАЈИНЕ И СЛИКЕ КОЈЕ ОСТАЈУ УРЕЗАНЕ У ВЈЕЧНОСТ

КРАЈИНА - Током августа хиљаду деветсто деведесет пете године многе хиљаде људи напустиле су своје вјековна огњишта у колонама које су путовале ка неизвјесности. Међу њима су се налазили старци, жене и дјеца, остављајући иза себе читаве животе, домаћинства, успомене, гробове предака... Свако возило, камион, трактор и приколица постали су дом и огњиште за породице које су ужурбано паковале само оно најосновније што се у том тренутку могло понијети.

Њихова лица била су као иконе у времену страдања. Министар културе Републике Српске Крајине Мићо Јелић Грновић описао је те тешке моменте кроз стихове који говоре о тузи и сметености народа. Према његовим ријечима, слика оних који су путовали у приколицама и на тракторима подсјећала је на живе иконе. Прогнани су са собом носили оно што су у општем хаосу и страдању успјеле да дограбе, а очи свих биле су пуне суза и невјерице због свега што их је задесило.

У стиховима се помиње како су људи са собом вукли најразличитије ствари, од ситне стоке и љубимаца до кућних апарата и покривача. Нико у тим тренуцима није знао зашто узима управо те предмете, али су сви дијелили исту тугу и неизвјесност. Тешке слике колоне и народног страдања остале су трајно забиљежене као свједочанство једног од најтежих периода у новијој српској историји и патње православног народа.

ПАМТИМО!
ОЛУЈА - ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ!
ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ!
Света Крајина/Илија Смиљанић 🐺
#ПОВЕРС

28/07/2026

На данашњи дан, 28.јула 1998.године бранећи Отаџбину од спољних и унутрашњих непријатеља, у области Караула Кошара, на Јуничким планинама код Жар Колибе у борби са терористичком ОВК, погинули су: потпуковник Горан Остојић, начелник штаба 63. падобранске бригаде, подофицири, старији водник Драган Душанић, водник Срђан Станчетић и војник на редовној војној служби Радош Церовић.

Командант, начелник штаба 63. падобранске бригаде, потпуковник Горан Остојић је погинуо током покушаја да извуче своје војнике из обруча ОВК-а, када га метак погађа у бок, једини део где панцир нема заштиту. Са својим командантом у том тренутку гину: водник прве класе Срђан Станчетић, резервни водник прве класе Драган Душанић и војник Радош Церовић.

Једна основна школа у Јагодини носи име бесмртног витеза потпуковника Горана Остојића.

Док год нас последњи живи, живјећете ви и приче о вашим херојским дјелима!

НЕКА ВАМ ЈЕ ПЛАВО НЕБО И ВЈЕЧНА СЛАВА БЕСМРТНИ ХЕРОЈИ СРПСКОГ НАРОДА!
#ПОВЕРС

Address

Gundulićeva 5
Banja Luka
74000

Website

http://www.veteranisrpske.org/

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Потомци Ветерана Републике Српске posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Organization

Send a message to Потомци Ветерана Републике Српске:

Want your organization to be the top-listed non profit organization in Banja Luka?