14/06/2026
МАСЛЕША (ДРАГО) АЛЕКСАНДАР
(1976-1995)
НАЈМЛАЂИ ПОГИНУЛИ БОРАЦ ТРЕБИЊСКЕ БРИГАДЕ ВРС - ИСТИНСКИ ХЕРОЈ ДУЧИЋЕВОГ ГРАДА
Са само 16 година је ступио у Бобанску чету славног војводе Недељка Видаковића. Рањен је 27. септембра 1994. године на брду Кисеру на Борачком језеру код Коњица од гранате, а преминуо је на ВМА у Београду 16. јануара 1995. године. Од исте гранате испаљене са непријатељских положаја погинули су војвода Недељко Видаковић, капетан Драган Слијепчевић и мајор Љубиша Поповић.
Александар Маслеша рођен је 17. августа 1976. године у Дубровнику.
Дика требињског ратишта, борац без мане, био је џудиста који је иза себе имао пет појасева, велики број медаља и диплома.
Ратни сукоби на простору тадашње СФРЈ "доводе" њега и његову породицу у град подно Леотара. У Требињу уписује средњу угоститељску школу, јер је у то вријеме једино било мјеста у њој. Као дијете је показивао велико интересовање за војску.
У августу мјесецу 1993. године са само 16 година добровољно приступа Бобанској чети. Исте године лакше је рањен на Рочиштима изнад Пољица (Попово Поље).
Припадник Бобанске чете био је све до позива да се јави у Војску Републике Српске 11. октобра 1994. године у Хан Пијесак. Након позива Александар је био страшно љут и разочаран, јер је он већ неко вријеме био на првим линијама ратишта. Војвода Неђо Видаковић му је дао одсуство како би се припремио за војску и Маслеша одлази из Требиња код своје бабе на планину у Црну Гору. Тамо је преко радија чуо да је његов пријатељ и саборац Јово Колак погинуо. Пјешке силази са планине до Никшића и ауто-стопом долази Јову на сахрану. У исто вријеме Бобанска чета се спремала да иде и преузме положаје на Борцима повише Коњица. Александар им се придружује и крећу 20. септембра 1994. године.
"НЕ ИДИ ПРЕД КАСАРНУ! ИДЕМ СА ЊИМА И БИЋЕ ШТА БУДЕ."
Рекао је тада Ацо својој мајци Љубици.
Она није отишла пред касарну и не слутећи да ће то бити његов посљедњи одлазак на ратиште.
Приликом пада гранате војвода Неђо се бацио преко Аце и исти гелер је војводу усмртио, а Ацу тешко ранио. Хитно је пребачен за Подгорицу. Операцију која је трајала шест сати урадио је др Ломпар. Након 16 дана колико је био у коми Маслеша се пробудио. Операција је успјешно извршена и била је само једна у низу. Пошто је остао без ока, почетком децембра пребачен је на ВМА у Београд да би му се урадила естетска операција. На ВМА су му урађене још три операције. Након треће стање му се погоршало и након 111 дана борбе за живот по болницама од Требиња, Подгорице до Београда, Александар Маслеша је преминуо.
Његови преживјели саборци памте га по храбрости и ријешености да школску клупу, књиге и оловке замијени пушком и стане у одбрану Отаџбине и свог народа.
У спомен и знак сјећања на најмлађег погинулог борца и истинског хероја Дучићевог града, општина Требиње је у насељу Брегови у Требињу подигла споменик Александру Маслеши, а стадион малих спортова у Бреговима носи његово име. У његову част код стадиона ФКП "Полице" је урађен мурал са његовим ликом.
О Александру Маслеши снимљен је и Документарни филм аутора Небојше Колака. Филм је добио специјалну награду на фестивалу РЕСТ ФЕСТ одржаном у КЦ Чукарица у Београду.
СЛАВА ХЕРОЈУ!
У ТРЕБИЊУ ПОМИЊУ И САДА
ДИВ-ЈУНАКА ДУЧИЋЕВОГ ГРАДА,
И САД ТАМО ПРИЧА КУЋА СВАКА
ЗА МАСЛЕШУ РАТНИКА ДЈЕЧАКА.
#ПОВЕРС
