Sačuvajmo Rosulje

16/06/2026

✅️ Rosulje - priča o uspješnom urbanom aktivizmu 👥️💪📢🏡

✅️ Nedavne odluke Gradske uprave i Skupštine grada Banjaluka da povuku regulacioni plan o investitorskoj gradnji 16 višespratnica u centru Rosulja pokazala je da odlučna zajednička akcija građana može dovesti do željenih rezultata.

✅️ Mještani Rosulja su masovnim udruživanjem i upornim angažmanom protiv štetnog prostornog plana za centar naselja ostvarili jedan od najznačajnijih uspjeha urbanog aktivizma u Banjaluci.

🏙 Prema dostupnim informacijama, ovo je prvi slučaj da je Grad Banjaluka pod pritiskom mještana i javnosti odustao od zacrtane investitorske gradnje cijelog stambenog bloka zgrada.

🏗 Naime, gradske vlasti su proteklih godina i decenija vrlo rijetko izlazile u susret zahtjevima mještana za obuzdavanje nekontrolisane stambene izgradnje i njenog kačenja na postojeću iscrpljenu infrastrukturu.

❌️ Velika većina parcijalnih regulacionih planova je, po pravilu, prolazila po prvobitnoj zamisli građevinskih investitora ili uz sitne korekcije horizontalnih i vertikalnih gabarita stambenih objekata.

🏢 Aktuelna i prethodne gradske administracije, suočene sa negodovanjem mještana i javnosti, su u nekoliko navrata odustajale od planova gradnje manjeg obima, uglavnom jednog nebodera, zgrade ili nestambenog objekta. I to je, do sada, nažalost, bio maksimum „ustupaka“ prema mještanima.

🌳 U Rosuljama je, takođe, prije 13 godina zbog masovnog nezadovoljstva građana oboren prostorni plan širokog obuhvata, ali se mahom ticao javnih površina (ulica, drvoreda, trotoara...).

💶 U aktuelnom slučaju, izazov obaranja Nacrta izmjene dijela RP „Malta 1“ bio je daleko veći, jer je interes u visokoprofitabilnom projektu kvadrat-urbanizma vidio „biznis klub“ građevinskih investitora, uticajnih vlasnika pojedinih parcela i sa njima povezanih funkcionera.

❌️ U svojoj neumjerenosti su u srcu Rosulja, u slijepoj zatvorenoj ulici u neposrednoj blizini škole, željeli podići veliki stambeno-poslovni kompleks sa 13 lamela plus tri odvojene zgrade do 6 spratova.

🗣 Nakon organizovane, masovne i odlučne pobune mještana koji su tokom javnog uvida podnijeli 637 primjedbi na pogubnost ucrtanog rješenja i višemjesečnog upornog insistiranja na ispunjenju zahtjeva ostvarili su cilj - povlačenje plana koji bi trajno narušio kvalitet života u ovom mirnom naselju.

📢 Pozitivna činjenica je da su građani u borbi za spas starog jezgra Rosulja imali podršku medija, nevladinog sektora, brojnih aktivista i sugrađana, kao i pojedinih odgovornih zvaničnika (iz različitih političkih opcija), što je omogućilo snažan sinergetski efekat javnog pritiska.

🏛 Grešku gradske administracije je na kraju priznao i prvi čovjek Banjaluke, koji je formalno i predložio povlačenje regulacionih izmjena, što su odbornici Skupštine Grada 10. juna jednoglasno prihvatili.
„Mještani Rosulja, komšije, hvala vam što ste sugerisali, hvala što ste iznijeli svoj stav. Spremni smo uvijek na korekciju. U narednom periodu razmotrićemo mogućnost izrade plana manjeg obuhvata za konkretne slučajeve, u skladu sa primjedbama i sugestijama koje su nam uputili mještani“, izjavio je gradonačelnik.

🔎 Građani Rosulja će pažljivo pratiti najavljenu „izradu plana manjeg obuhvata za konkretne slučajeve“.

✅️ Nadamo se da će Grad ubuduće, prije kreiranja bilo kakvih novih prostornih planova i zahvata, prvo saslušati mišljenje mještana i uvažiti njihove opravdane stavove i potrebe.

🤝 Samo međusobnom saradnjom možemo graditi povjerenje i bolju budućnost.

10/06/2026

💪‼️Građani Rosulja sačuvali svoje naselje ‼️

✅️ Skupština grada Banjaluka danas je jednoglasno donijela Odluku o prestanku važenja Odluke o izmjeni dijela Regulacionog plana „Malta 1“ u Rosuljama.

✅️ Time je zvanično povučen plan o izgradnji 16 zgrada u blizini OŠ „Aleksa Šantić“ protiv kojeg su ustali građani Rosulja jer bi se njime nepovratno narušio kvalitet života u ovom mirnom porodičnom dijelu naselja.

✅️ Ovom odlukom je usvojen osnovni zahtjev mještana Rosulja za potpuno i cjelovito povlačenje Nacrta izmjene dijela RP "Malta 1".

✅️ Građani Rosulja su svojim javnim, masovnim, odlučnim i upornim stavom protiv planirane betonizacije centra naselja prinudili gradsku administraciju da odustane od neracionalnih prostornih zamisli protivnih volji i interesima stanovnika.

✅️ Zahvaljujemo mještanima našeg naselja, aktivistima, angažovanim pojedincima i grupama građana, Savjetu MZ Rosulje i onim gradskim odbornicima koji su od početka podržali naše zahtjeve za obustavu štetnog plana.

✅️ Zahvaljujemo, takođe, Centar za životnu sredinu / Center for Environment, građanskoj inicijativi Za Plan, sugrađanima iz drugih naselja (Obilićevo Ni metar igrališta, Starčevica...) i brojnim medijima sa kojima zajedno tražimo i želimo bolju urbanističku politiku u našem gradu.

✅️ Zahvaljujemo i Gradskoj upravi i nadležnom Odjeljenju za prostorno uređenje, jer su, bez namjere, mnogima otvorili oči i podstakli građane da aktivnije promišljaju i djeluju u zaštiti svog životnog prostora.

📢 Poručujemo da aktivnost grupe Sačuvajmo Rosulje sa ovom dobijenom bitkom neće stati.

🧐 Ostajemo budni za odbranu naselja od svih odluka koje su protivne javnom interesu i potrebama mještana.

➡️ Ne treba biti naivan da će investitorski biznis klub i povezani interesni lobiji trajno skloniti šapu sa našeg naselja.

➡️ Nesumnjivo će u budućnosti biti novih pokušaja, možda u drugačijoj formi i obliku, na istoj ili susjednoj lokaciji, da se nastavi prekomjerna stanogradnja na štetu mještana.

➡️ Nastavićemo insistirati na zaključku Zbora građana Rosulja da se usvoji krovni Urbanistički plan Banjaluke u kojem bi se naše naselje definisalo kao zona humanog porodičnog stanovanja maksimalne spratnosti P+2.

🫡 Ostajemo aktivni u službi Rosulja i bolje Banjaluke❗️

10/06/2026

‼️ Skupština grada Banjaluka danas će razmatrati odluku o povlačenju Nacrta izmjene dijela Regulacionog plana "Malta 1"

‼️ Odluka jednoglasno uvrštena kao dopuna dnevnog reda sjednice Skupštine sa koje očekujemo pozitivne vijesti

📢 Čim se sjednica završi obavjestićemo građane Rosulja i javnost o svim detaljima.

07/06/2026

🤠 Zanimljive stare priče sa Malte u našim Rosuljama (ukrštanje današnjih ulica Mladena Stojanovića i Trive Amelice).

➡️ Malta je bila naplatna rampa za ulaz u Bojića han, red trgovačkih radnji prema centru grada.

📉 Po Malti je dobio naziv i Regulacioni plan za ovaj dio Rosulja protiv čijih izmjena se borimo.

Бањалучки Дивљи запад: Како су старе биртије на Малти варале државну царину кроз задњи прозор?

Данас су тамо кружни ток, парк и мирна престижна насеља, али некада је Малта била бањалучки дивљи запад.

Старе биртије на Малти су заправо биле прве "бањалучке царинарнице" и центри жустрог друштвеног живота са специфичним локалним правилима, а ова прича објашњава дух и настанак једног од најпознатијих бањалучких насеља.

Назив Малта потиче од рампе на којој се све до 1945. године наплаћивала "малтарина" - градска такса за улазак стоке, робе и кола у Бању Луку. Како се у град није могло ући прије него што се плати порез, сељаци, трговци и накупци из Лијевча и Поткозарја данима су чекали у редовима испред рампе. Сналажљиве бањалучке газде су одмах препознале прилику и тик уз рампу подигле прве крчме и биртије.

Ове биртије су биле класичне друмске кафане. Испред њих су постојали велики укопани дрвени стубови са алкама за које су се везали коњи и волови док домаћини унутра убијају вријеме и троше новац. Ту су се склапали "послови вијека". Трговци из града су излазили на Малту да пресретну сељаке и откупе суво месо, жито или ракију по нижој цијени прије него што роба уђе на градску пијацу и добије пуну таксу.

У овим крчмама се пила жестока домаћа ракија, јело се масно печење, а неријетко су избијале масовне туче. Постоје урбане легенде да су у тим кафанама гости знали да ставе кафанске столове на главу као штит када крене општа туча и летење флаша и кригли - и то није било ништа необично ни седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека, када се група локалних мангупа са Малте прозвала витезовима малтешког реда и заводила своја кафанска правила, када то заиста није смио свако.

Прича о шверцу робе кроз старе биртије на Малти је чист бањалучки "шпагети вестерн" који је укључивао довитљивост локалног човјека, варање државе, кафански амбијент и сукоб периферије са градском влашћу.

Највећа предност биртија на Малти била је њихова позиција. Мудрe кафанџије су градилe објекте буквално на самој граничној линији. Предњи улаз кафане и шанк налазили су се унутар градске територије (гдје се контролисала роба), док су задње собе, магацини и прозори гледали ка пашњацима и путевима који воде из Лијевче поља и Поткозарја. У тим "двоглавим кафанама" одвијала се операција "прозор" - Сељаци који нису хтјели да плате скупу "малтарину" долазили би ноћу са задње стране кафане. Кроз прозоре бирцуза су убацивали вреће пасуља, балоне ракије, суво месо и сир. Роба би преноћила у кафанском магацину, а сутрадан би је кафанџија, као своју и већ опорезовану, легално износио на предња врата и продавао бањалучкој господи.

Најтеже је било шверцовати живу стоку (свиње, овце, краве) јер су биле бучне и уочљиве. Ту су биртије служиле као логистички центри - договор о куповини стоке падао је за кафанским столом, а примопредаја се вршила иза кафане, у мрклом мраку. Након што би градски трговац исплатио сељака, он би стоку заобилазним, тајним путевима кроз Росуље и пашњаке уводио у град мимо главне рампе.

Људи који су радили на рампи и наплаћивали порез звали су се малтари. Били су то строги државни службеници који су имали право да претресу свака кола, па чак и личне торбе путујућих грађана. Кафане су имале своје "стражаре" - локалне просијаке или дјечаке којима би кафанџија дао који динар да сједе испред и јаве када наилази строжа инспекција или жандармерија.

Када би шверц запео, ствар се рјешавала у биртији. Малтари су често затварали очи на једно око након што би им кафанџија припремио бесплатан врео гулаш, литар најбоље шљивовице или килограм печења "под астал" (свака сличност са данашњим цариницима нити је случајна нити ненамјерна).

Кафански мени и имена биртија на Малти су савршена слика "сукоба" сирове периферије и варошке господе. На Малту се из центра града није ишло на бечке шницле и ликере, већ на калоричну храну која крије занатске тајне и жестока пића која "пале" грло после шверцерског ноћног рада.

Кафана "Малта" (касније СУР "Малта") била је прва станица тик уз рампу. Ово мјесто је деценијама било синоним за кафански збор возара, накупаца и љевчанских сељака који су ту "прали грло" од прашине са пута.

Друмске биртије "Мрки понедељак" и "Прљави врат" су се налазиле мало даље на излазу из града према периферији и дијелиле исти "манглупски" ген. Важиле су за мјеста са тешким фрајерлуком, музиком и пјеваљкама, гдје су избијале највеће туче, а ломило се и стакло и столови.

Мени тих кафана, сем незаобилазних ћевапа, укључивао је печење "на деке", возарски гулаш (густ, презачињен и мастан кувани оброк), сир и суво месо.

05/06/2026

🌳 Građani i stručna javnost trebaju imati stvarnu priliku da učestvuju u odlučivanju o uređenju parkova, igrališta, drvoreda, trgova, obale Vrbasa i drugih javnih prostora u našem gradu.

🚧 Za važne projekte saznamo tek kada su već završeni ili kada radovi počnu.

📈 Kada se uređuje javni prostor, ne odlučuje se samo o izgledu grada. Odlučuje se o tome kako ćemo živjeti, kretati se, družiti i koristiti zajedničke sadržaje.

🤝 Javni prostor mora biti rezultat dijaloga građana, struke i institucija.

02/06/2026

🏛 Na narednoj sjednici Skupštine grada Banjaluka, zakazanoj za 10. jun, naći će se 54 tačke dnevnog reda, od kojih se čak 13 odnosi na regulacione planove, uključujući i one koji se mjesecima vraćaju pred odbornike.

📈 Među tačkama su i Prijedlog izmjene dijela RP za prostor Regionalnog centra (velika površina iza Ulice Dragana Bubića, na granici Rosulja i Lazareva).

🌳 Na sjednicu se ponovo vraća i Prijedlog odluke o izradi RP „Park“, ovaj put bez obuhvata parka "Mladen Stojanović" u Rosuljama, već samo u i oko novog parka kod "Delte".

Na narednoj sjednici Skupštine grada Banjaluka, zakazanoj za 10. jun, naći će se 54 tačke dnevnog reda, od kojih se čak 13 odnosi na regulacione planove, uključujući i one koji se mjesecima

28/05/2026

‼️️ Šest mjeseci borbe protiv urbicida Rosulja

✊ ️Prije tačno šest mjeseci započela je borba mještana Rosulja za očuvanje svog naselja od planiranog urbicida u režiji gradskih urbanističkih alhemičara.

🏢 Odjeljenje za prostorno uređenje Gradske uprave je 28.11.2025. godine objavilo Nacrt izmjene dijela Regulacionog plana "Malta 1" koji, po rješenju Građevinskog instituta Banjaluka (bivši CPK), predviđa izgradnju 16 zgrada u blizini OŠ "Aleksa Šantić".

🤝 Građani Rosulja su se odmah organizovali kroz viber zajednicu „Sačuvajmo Rosulje“ i 09.12.2025. održali prvi skup, a sedmicu kasnije, uz punu podršku Savjeta Mjesne zajednice, organizovali Zbor MZ Rosulje.
Tada su jednoglasno zatražili povlačenje Nacrta RP iz procedure i usvajanje Urbanističkog plana Banjaluke koji bi ovo naselje tretirao kao zonu humanog porodičnog stanovanja sa maksimalnom visinom gradnje do tri nadzemne etaže (P+2).

💼💰Mještani su ocijenili da su se regulacione izmjene očigledno kreirale u uskom interesnom krugu investitora, zvaničnika i drugih povlaštenih pojedinaca, bez sagledavanja javnog interesa i potreba stanovnika naselja, jer predviđaju podizanje betonskog bloka zgrada koje se kače na postojeću iscrpljenu primarnu saobraćajnu, komunalnu i svaku drugu javnu infrastrukturu.

📝 U toku javnog uvida koji je trajao do 28.12.2025. god. čak 637 građana Rosulja je podnijelo pojedinačne pisane primjedbe na izmjenu RP koje su se uglavnom odnosile na:

❌ ️Objektivnu nemogućnost priliva više stotina novih vozila u već zakrčene ulice pored osnovne škole

❌️ Neminovni kolaps zbog manjka parking mjesta i posljedični haos na saobraćajnicama, trotoarima i svim slobodnim površinama

❌️ Preopterećenost vodovodne, kanalizacione, toplovodne i druge komunalne mreže

❌ ️Neodrživ pritisak na iscrpljene kapacitete jedine osnovne škole, javnog vrtića i porodične ambulante u naselju

❌️ Neprihvatljivo smanjenje zelenih površina uz porast temperature, zagađenja i buke..

🗣 Na javnoj raspravi koja je održana 28.01.2026. god. u sali Skupštine Grada, prisutni mještani su ukazali da su se planirane zgrade crtale i preko kuća i parcela porodica koje se izričito protive prodaji imanja i kolektivnoj stanogradnji, te istakli da predlagači samo stvaraju nove i gomilaju postojeće probleme u naselju, umjesto da su pristupili njihovom otklanjanju.

🏛 Nadležni iz Odjeljenja za prostorno uređenje su tom prilikom najavili značajnu korekciju plana, te organizovanje ponovnog javnog uvida i javne rasprave.

📩 Građevinski institut BL je, pak, imao obavezu da svim građanima koji su uložili primjedbe dostavi zvanične pisane odgovore na iste, ali to ni nakon pet mjeseci nije učinio.

❗️Građani Rosulja pomno prate buduće korake gradske administracije.

❗️Građani Rosulja neće odustati od osnovnog zahtjeva da se štetne izmjene regulacionog plana povuku iz procedure, te su odlučni da se odupru potencijalnim pokušajima kozmetičkih korekcija plana i kvazi kompromisima.

❗️Hiljade porodica, prijatelja, komšija i naših sugrađana u Rosuljama nisu dužni da svoju budućnost i kvalitet života u naselju podrede ekstraprofitu pojedinaca.

❗️Rosulje još jednom poručuju da neće dozvoliti da postanu novi neuspjeli eksperiment urbanističkih alhemičara Banjaluke.

27/05/2026

✊️ U Banjaluci su protesti zbog urbanističkog haosa postali svakodnevnica (Centar I i II, Obilićevo, Starčevica, Rosulje…), a gradske vlasti teško odustaju od svojih projekcija koje su često na štetu građana.

🪵 Građani nisu sigurni kada legnu spavati, da li će se ujutro probuditi bez svoga igrališta, aleje, bez vrba na obalama Vrbasa…

🗣 Ovakvo ponašanje lokalne vlasti probudilo je građane, koji se pokušavaju organizovati i spriječiti da se tek tako mijenja izgled njihovih naselja i ulica.

🎙Intervju Tijane Grujić iz građanske inicijative Za Plan za portal Odgovorno.ba

➡️ "Ljudi su počeli primjećivati da se o njihovim dvorištima i parkovima odlučuje u zatvorenim kancelarijama, bez da ih iko išta pita.
Kap koja je prelila čašu bila je spoznaja da se više ne radi o jednom drvetu ili trotoaru, već o tome da nam se oduzima pravo na normalan život.
Shvatili smo da Banjaluka polako postaje nečija privatna prćija, a, podsjećamo sve, od investitora do Gradske uprave, da ovaj grad pripada građanima, a ne političkim elitama..."

➡️ "Što se tiče urbanističkog plana, citiraću profesora Ivana Raškovića: On je za grad ono što je ustav za državu.
Bez njega imamo ovaj haos gdje se planovi mijenjaju „preko koljena“ kako kome zatreba. Upravo ta praznina omogućava improvizaciju kojom se pogoduje privatnim interesima na štetu svih nas..."

➡️ "Mislim da je prelomni trenutak bio kada su ljudi počeli da vide da se isti obrazac ponavlja u različitim dijelovima grada.
Danas je to park ili igralište u jednom naselju, sutra drvored u drugom, a prekosutra obala Vrbasa. Građani su shvatili da problem nije izolovan, nego sistemski..."

➡️ "Mislim da je najveći uspjeh to što su građani prestali da misle da ništa ne mogu promijeniti. Danas ljudi mnogo pažljivije prate šta se dešava u njihovim naseljima i spremniji su da reaguju. To je ogromna promjena...
Naravno, ovo je dug proces i niko nema iluziju da će se stvari promijeniti preko noći. Ali svaki put kada građani pokažu da nisu pasivni posmatrači, to je važan korak..."

➡️ "Posljedice svi vidimo i osjećamo, naročito zimi kada su parametri zagađenosti vazduha često iznad dozvoljenih granica. Veliki problem imamo i ljeti zbog sve više i većih betonskih površina.
Umjesto da dobijemo više zelenih oaza i drvoreda, mi trenutno svjedočimo betonizaciji obale Vrbasa!"

➡️ "Nijedna vlast ne bi trebalo da potcjenjuje osjećaj ljudi prema gradu u kojem žive. Građani možda ne reaguju odmah, ali vrlo dobro pamte trenutke kada se uništava nešto što smatraju dijelom svog identiteta i svakodnevnog života. Nama se Vrbas, aleje, parkovi i javni prostori predstavljaju kao pitanje estetike. Ali, to je mnogo više od toga i mnogo važnije od toga..."

➡️ "Ono što mi tražimo nije ništa radikalno. Samo tražimo da se poštuju struka, procedure i javni interes. To bi trebalo da bude minimum u svakom demokratskom društvu."

U Banjaluci su protesti zbog urbanističkog haosa i samovolje pojedinaca iz Gradske uprave postali svakodnevnica, a gradske vlasti teško odustaju od svojih projekcija koje su često na štetu građana. Građani nisu sigurni kada legnu spavati, da li će se ujutro probuditi bez svoga igrališta, ale...

25/05/2026

🏙 Mještani Borika ogorčeni zbog predviđene izgradnje nebodera i visokih zgrada na dvije obližnje lokacije u tom naselju.

🏢 Agresivni kvadrat-urbanizam i dehumanizacija užeg gradskog jezgra pod plaštom modernizacije i urbanog razvoja poprimili su zabrinjavajuće razmjere.

🏗️ Borik bi prema planu budala koje su odobrile izmjenu RP trebao dobiti nove nebodere između postojećih lamela i veliki stambeni kompleks na prostoru bivše Fruktone.
Planirane su zgrade prema prvobotnim planovima od čak po 14 i 15 spratova kod male pijace, dok je na prostoru Fruktone predviđeno više lamela čak i do 10 spratova.
Građani su godinama upozoravali na manjak parkinga, gužve i gubitak zelenila, dok drugi budale iz Gradskih vlasti tvrde da naselju treba modernizacija i novi sadržaji.
Jedni vide razvoj naselja, drugi strahuju od betonizacije i gužvi... 🌳🚧
🌳🏢🚗

Šta vi mislite trebaju li nove stambene zgrade i neboderi u naselju?

21/05/2026

✅️ Neformalna grupa građana Za Plan organizovala je u Banjaluci fokus grupu sa predstavnicima stručne javnosti, univerzitetskim profesorima, organizacijama civilnog društva i građanima, s ciljem pokretanja šire rasprave o transparentnijem i stručnijem pristupu uređenju zelenih i drugih javnih površina u gradu.

🏡🌊 Razgovaralo se o načinu planiranja i uređenja javnih prostora, uključujući i područje uz obale Vrbasa, te o potrebi većeg uključivanja građana i stručnjaka u donošenje odluka koje dugoročno utiču na izgled grada i kvalitet života.

📝 Kao jedan od mogućih modela za unapređenje postojećih procedura predložena je dopuna Odluke o uređenju gradskog građevinskog zemljišta grada Banjaluka.

🌳 Cilj je da se prilikom budućeg uređenja, rekonstrukcije i izgradnje zelenih i drugih javnih površina obavezno raspisuju javni konkursi za idejna rješenja, uz uključivanje stručne javnosti u izbor najboljih prijedloga.

Neformalna grupa građana „Za Plan“ organizovala je u Banjaluci fokus grupu sa predstavnicima stručne javnosti, univerzitetskim profesorima, organizacijama civilnog društva i građanima, s