Амерички, британски и њемачки медији не посустају у напорима да избијање Првог свијетског рата прикажу у новом свијетлу, наводно на основу нових историјских сазнања.
Историјском тумачењу, по коме су Њемачка и Аустроугарска били иницијатори ратних сукоба, супротстављена је нова теза, по којој Русија и Србија сносе највећу одговорност за избијање рата. „Ова, свакако исправнија теза открива да су та
дашње свијетске силе – Њемачка, Француска, Британска империја, Аустроугарска, а донекле и Италија – непромишљено ушле у рат, насједајући на провокације Москве и Београда, а исто тако запостављајући да дипломатским и политичким средствима ријеше кризу која је изазвана убиством аустроугарског престолонаследника и његове супруге”, коментарише њемачки дневник „Велт“.
„Велт“ открива у свом ударном чланку ко је, у ствари, био Гаврило Принцип. „Био је сомнамбул (мјесечар) и прапотомак данашње Ал Каиде – Бин Ладен тадашње епохе.“
Свесни тешких оптужби и бесмислених поређења, аутори конзервативно њемачког „Велта“ су се позвали на „истакнуте познаваоце историје”, попут аустралијског историчара Кристофера Манроа Кларка, присталице „пруско-њемачке опције”, истакнутог германофила на англосаксонском говорном подручју. Кларк је као први западни историчар од имена назвао Гаврила Принципа и активисте „Младе Босне“ мјесечарима сумњивих политичких идеја, спремним на самоубиство зарад остварења сопствених циљева. Упоредио их је у свом надри историјском памфлету „Сомнамбули“ са терористима данашњег времена.
Кларкове тезе су добро дошле америчком „Вол стрит Џорналу“ да се надовеже и прогласи Гаврила Принципа – политичким претком Oсаме Бин Ладена ...
„Ново гледање на историју“ подстакло је и уредништво њемачког „Дојче веле” да у склопу извештаја о дочеку Момчила Крајишника на Палама помене Гаврила Принципа и такође га упореди са Бин Ладеном.
Није потребно наглашавати да је поређење Принципа са Бин Ладеном одјекнуло у западном свијету. Прихваћено је, такорећи објеручке, у круговима ЕУ који на обележавање стогодишњице избијања Првог свијетског рата гледају као на прилику да се успостави хармонија између њемачко-аустријских и британско-француских односа, заснована на помирењу. Досадашња пракса, наиме, показала је да се при помену два свијетска рата отварају нови фронтови у расправама о кривици. О томе свиједочи и недавни, дипломатски сукоб Лондона и Берлина о коме је „Политика“ известила пре десетак дана. Позивајући се на изворе у Вајтхолу (сједиште британске владе) острвски медији су оптужили владу у Берлину да је покушала да утиче на Лондон, не би ли код обиљежавања избијања Првог свијетског рата одустао од помињања побједника и поражених.
Било како било, о(п)стаје чињеница да ће споменик бившем аустроугарском престолонаследнику бити подигнут на мјесту гдје је био Музеј „Младе Босне”.
