31/05/2026
На данашњи дан 31.маја 1955.године у Земуну рођен је примаријус др Миодраг Лазић.
Основну школу завршава у Земуну а онда његов отац Драгић Лазић, који је био официр ЈНА, добија прекоманду за Ниш. Породица његовог оца је пореклом из села Придјел Доњи, општина Добој, Република Српска. У Нишу је завршио гимназију и студије медицине. Хирургију је специјализовао на Војно медицинској академији у Београду у својој тридесетој години. Након специјализације је годину дана радио у Војној болници у Нишу, а након тога се запошљава на Хируршку клинику Клиничког центра у Нишу.
Почетком рата у Крајини одлази у Книн гдје је био ратни хирург добровољац у ратним болницама у Двору на Уни, Глини и Костајници, од јуна 1991 до јула 1992 године. Операције је осим у болницама вршио и на самим линијама фронта, под шаторима, по зградама школа и другим објектима. Носио је маскирну униформу Српске војске Крајине и учествовао у пробоју Коридора живота до 10. јула када се враћа у Ниш.
Након кратког одмора др Лазић се у септембру 1992. поново као добровољац јавља у ратну болницу Републике Српске "Коран" на Палама гдје је провео мјесец дана, након чега као шеф хируршке екипе одлази у новоосновану ратну болницу "Жица" у Блажују, општина Илиџа. Разлог за оснивање ратне болнице Жица је био близина линијама фронта, што је омогућавало и олакшавало бржи пренос рањених. Болница се налазила један километар од врела Босне. У ратну болницу Жица је дошао као испомоћ на један мјесец, а остао је пуних 40 мјесеци.
Пошто је на подручју Српског Сарајева био једини хирург специјалиста за трбух и грудни кош, провео је двије године оперишући пацијенте на подручју 5 општина Сарајевско романијске регије са преко 100.000 становника.
У ратној болници Жица је обавио преко 3.500 хируршких операција под општом анестезијом и у врло тешким ратним условима. Осим операција срца, изводио је све захвате којима се бави савремена хирургија. У овом периоду до фебруара 1996. је написао 16 стручних радова и узео учешће у три велика међународна конгреса, за шта је 1994. године добио звање примаријуса. Српско Сарајево је коначно напустио у фебруару 1996. године, када је један дио града према Дејтонског споразуму припао Федерацији БиХ.
Написао је књигу "Дневник ратног хирурга”. О доктору Лазићу снимљен је и истоимени документарни филм чији је аутор Синиша Грабеж, а продукцију је радила Радио телевизија Републике Српске.
За заслуге у одбрани Републике Српске одликован је Орденом Светог Саве — од патријарха Павла, Орденом крста милосрђа — од предсједника Републике Српске и Орденом Карађорђеве звијезде првог степена.
Преминуо је 14. априла 2020. године од посљедица Корона вируса.
У Брчком, Бијељини, Зворнику, Палама, Бањалуци, Источном Сарајеву (насеље Добриња IV) и Добоју (Придјел Доњи) насликани су мурали а у Источној Илиџи подигнут је споменик вољеном доктору Лази.
