09/10/2026
🇷🇸 LEGENDA O VOJVODI DEJANU I CAREVOM STEGU 🇷🇸
U blizini Vlasotinca, pored p**a koji vodi prema Pirotu, nalazi se selo Dejane. O njegovom imenu i poreklu vekovima se prenosi jedna tužna i veličanstvena legenda.
Godine 1389, na Kosovu polju, pored kneza Lazara borio se i vojvoda Dejan, vlastelin iz Preslapa.
Kada je knez Lazar pao, a srpska vojska doživela strašnu pogibiju, teško ranjeni vojvoda Dejan ostao je među mrtvima. U tišini noći začuo je slabašan glas:
„Vode... umreću!“
Pored njega ležao je teško ranjeni srpski vitez.
Bio je to Boško Jugović, carev stegonoša.
Boško mu je, na samrti, poverio najveću svetinju:
„Brate Srbine, ja umirem. Amanet neka ti je carev steg. Uzmi ga i nosi u Srbiju. Čuvaj ga kao najveću svetinju.“
Dejan je uzeo zastavu sa dvoglavim belim orlom, poljubio sveto znamenje i sakrio ga u svoja nedra.
Teško ranjen, danju se skrivajući, a noću nastavljajući put, sedmog dana stigao je do mesta gde se danas nalazi selo Dejane.
Tu je pronašao pastirsku kolibu. Dobri čobanin ga je primio i pružio mu pomoć. Znajući da mu se bliži kraj, Dejan mu je poverio tajnu i zakleo ga da je čuva.
Iz svojih nedara izvadio je carski steg kneza Lazara i rekao:
„Čuvaj ga kao najveću svetinju. Kada Kosovo bude osvećeno, Božjom pomoći, on će se još snažnije lepršati.“
Pred zoru, vojvoda Dejan je preminuo.
Predanje kaže da se sa leve strane sela nalaze dva kamena, pored stare žalosne vrbe. Ispod manjeg počiva vojvoda Dejan, a ispod većeg — carski steg.
Nekada se, prema narodnom predanju, na dan Kosovske pogibije, kada sunce zađe, veliki kamen zatresao i pomerao prema istoku, dok bi se iznad njega u vazduhu pojavljivala zastava.
Tada bi na žalosnu vrbu dolazila kukavica, nekoliko p**a zakukala, obletela oba kamena i odletela prema Kosovu.
Kažu da su ti znaci prestali nakon oslobođenja ovih krajeva.
🇷🇸 Legenda je možda samo priča, ali amanet, čast i ljubav prema otadžbini ostaju zauvek.
Vojvoda Dejan, Boško Jugović i carski steg — priča o amanetu koji se ne zaboravlja. ❤️💙🤍
Prema zapisu „Zavičajne priče, legende, predanja...“, autor Miroslav B. Mladenović – Mirac.
