Nova planska praksa

25/08/2026

2015. je godina. Država proglašava da je OZAKONJENJE SVIH bespravno/nelegalno izgrađenih objekata javni interes - a to treba i da opravda.

20 godina kasnije, glavni krivac za bespravnu gradnju je viša sila - rat, i oni "drugi", izbeglice. Istovremeno, rok za izgradnju objekata koji se proglašavaju legalnim je 27. novembar 2015. 🤯

Dalje, "krivci" su i država (po pravilu su to prethodne vlasti), i planovi. Ni reči o špekulativnoj gradjji, luksuznim vilama, viškovima kvadrata, skupoj i sporoj proceduri...iako GUP iz 2003. sve to uredno dokumentuje.

Ali, ako nisu krivi oni koji su gradili bez dozvole i oni koji su to omogućili, već je kriv rat, država, plan - opraštanje je "javni interes". Svima, podjednako, jer odgovornost za gradnju nije na građenom.

Prethodno je Ustavni sud oborio odredbe o legalizaciji kao neustavne jer povlašćuju prekršioce. Ovim lex specialisom, Zakonom o ozakonjenju, su graditelji (i oni koji su to omogućili) žrtve, a država spašava - nakon čega procenjene brojke bespravno/nelegalno izgrađenih objekata rastu s 1 na preko 2 miliona, pa smo sad na tome i da polovina svega izgrađenog nije ni upisana u katastar.

Ipak, 20 godina kasnije, "krive su izbeglice" i svi oni "drugi", a princ na belom konju stiže u obliku lex specialisa - praksa koja nam se uvek fino pokazala 🎠🎠🎠

P.S. Citat je preuzet iz originalnog teksta Nacrta, ovako je napisano "devedesetih".

19/08/2026

Ko se sve u proteklih 16 godina vozio četvorosedom na Gobelji na Kopu i usput pomislio hm, vidi, sedim u ovoj žičari, ovde u vazduhu 🚡🚡🚡 a ona suštinski nelegalna? 🙃

Žičara je tek 5-6 godina pošto je izgrađena ušla u proces legalizacije (2014), a onda je taj proces trajao 11 godina! Kakva efikasnost administracije, kakav uspeh novih zakona i "borbe s divljom gradnjom" 🫠

Četvorosed na Gobelji je postao legalan tek 2025. godine - rešenjem o ozakonjenju, put kojim se suštinski ne proverava bezbednost izgrađenog. Srećom, ovde nam je nadležan Zakon o žičarama za transport lica (mada, možda jeste zabrinjavajući izveštaj Državne revizorske institucije da prethodnih godina nisu preduzete sve aktivnosti kako bi se obezbedili uslovi za efikasno upravljanje žičarama, no, druga tema ⛷️).

Da ne ulazimo sada u različita previranja koja su se poslednjih godina dešavala u ovim opštinama, ovde smo da se zapitamo: zašto, ali zašto, se žičara javnog preduzeća ne gradi s urednim dozvolama već se IDE NA LEGALIZACIJU TJ. OZAKONJENJE (i legalan status dobija posle 16 godina)?!

Sprovodimo veliko istraživanje o bespravnoj, nelegalnoj, kvazi-legalnoj ili kako ćemo je već nazvati gradnji, a ovaj uvid je samo jedan maaaaali detalj u moru nalaza, koji, ako ništa drugo, svedoči o tome da je ova praksa duboko sistemski ukorenjena - možda ćete se sad potapšati i reći "pa dobro jutro!", ali izjave zvaničnika su prilično često na strani toga da je odgovornost u dvorištu pojedinaca a da, sa druge strane, "država" staje na put nesavesnim graditeljima. Možda da "država" počne da gradi s urednim dozvolama? 🫠

19/08/2026

Kako smo normalizovali apsurd 🎆

Ovo je stari naslov, ali dobra ilustracija fenomena bespravne (ekstra legalne?) gradnje, koji toliko volimo zato što je slika i prilika našeg društva i njegovog funkcionisanja 💃

Jedno je da izgradiš objekat bez urednih dozvola i da ne postojiš na papiru ("koga briga za papir"), ali ključno da on može da se nesmetano koristi je - odakle struja i voda ⚡💧 ? Kako je hiljade i hiljade objekata izgrađenih nakon "poslednjeg roka, kojim je stavljena tačka na divlju gradnju" 2015. godine (Zakon o legalizaciji) dobilo infrastrukturne priključke i zato uredno funkcioniše?

Velika tema, i njeno rešavanje jeste Gordijev čvor na n-ti. Ali da se ovde osvrnemo na kolektivni matriks apsurda - lepo pokazuje ovaj naslov, tek jedan u nizu koji uredno spoji nespojivo i sasvim nam je normalan.
Jer bez toga ne bi ni bilo svega ovoga, da je svaka druga nepokretnost daleko od očiju katastra.

Vest je iz 2023. (izvor: Telegraf) kada je doneta uredba o privremenom priključenju nelegalnih stambenih objekata na elektro mrežu - o tome ćemo još.

23/07/2026

Park prijateljstva nije prazan prostor koji nema namenu. To je jedan od najvrednijih javnih zelenih prostora Beograda, važan deo identiteta grada i značajan element njegove otpornosti na klimatske promene. Više od 70 organizacija civilnog društva upozorava da je odluka Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda da ne sprovede procenu uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje „Beogradskog akvarijuma“ suprotna
javnom interesu.

https://www.bos.rs/rs/uploaded/Saop%C5%A1tenje_Akvarijum%20u%20Parku%20prijateljstva_23.%20jul.docx.pdf?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAc3J0YwZhcHBfaWQBMAABHrvseWs0h2I3qpLZ-tjhGmbMMAy0qcBOmGmIdrntMHYUDdG50SsTuSMLXcfa_aem_Pm57fHVpw1Lb19r7ea5WYw

05/07/2026

Još od 1997. godine država propisuje niz zakona i zakonskih uredbi usmerenih na legalizaciju. Broj nezakonito izgrađenih objekata dostiže 2 miliona, pa država njihovo ozakonjenje proglašava javnim interesom (Zakon o ozakonjenju, 2015). Kategorički, bez dovođenja u pitanje mnogo toga, kao npr. čemu služe ti objekti, ko ih i kako gradi, pa i porekla novca kojim su izgrađeni (!)...izjednačene su npr. kuće nastale u nuždi kao jedini krov nad glavom i zgradurine namenjene prodaji stanova.

Jedina razlika - taksa koja se plaća. O besmislu te mere govori podatak da je za komercijalne objekte PREKO 1,500 kvadrata taksa oko 25,000 evra - za koliko stančića i biznisa koji tu staju? 🫠

Ovakvim dodeljivanjem statusa javnog interesa za svih 2 miliona (broj dalje raste) nelegalno izgrađenih objekata, država:
- priznaje svoj poraz tj. ulogu u višedecenijskoj "borbi" protiv nelegalne gradnje,
- uzdiže nelegalno iznad urbanističkog planiranja, i tera planove da se povinuju i prilagode nelegalno izgrađenom - umesto obrnuto,
- dovodi u povlašćen položaj bespravne graditelje u odnosu na one koji su poštovali zakon,
- praksa bi mogla da svedoči da zapravo podstiče dalju nelegalnu gradnju,
I još, o čemu će biti reči.

Uostalom, 2013. godine Ustavni sud stavlja van snage odredbe Zakona o planiranju i izgradnji usmerene na legalizaciju jer, kako Ustavni sud tumači, spornim odredbama se nesavesni graditelji stavljaju u povoljniji položaj u odnosu na savesne graditelje, čime se posredno i bez osnova uspostavlja različit pravni položaj, što vređa jednakost.

Ipak, ozakonjenje svih nezakonito izgrađenih objekata čitavu deceniju predstavlja javni interes, da bi kada je broj neupisanih nepokretnosti dostigao jednak broj upisanima i narastao na skoro 5 miliona, država još jednom i opet popustila mere i snizila prag u "borbi s nezakonitim".

Javni interes ili ...?

04/07/2026

Rak rana ovog društva, ili njegova najvernija ilustracija, je bespravna, divlja, neplanska gradnja - ova pojava je svuda oko nas a preciznu terminologiju nemamo, baš zato što je to deo problema, o čemu ćemo tek govoriti. Ovde se, inspirisani novim zakonom koji je najavljen da konačno evo-sad-će-samo-što-nije-ovog-p**a-definitivno rešava problem divlje, ili bolje reći kvazi-legalne gradnje, osvrćemo na to šta je zapravo LEGALIZACIJA, šta OZAKONJENJE (prema zakonima koji su to "rešavali"), a šta donosi nov zakon tzv. Svoj na svome.

Kao što ćete videti na ovim slikama, a uskoro i na našem sajtu u detaljnom istraživanju, kako dolaze novi zakoni dolaze i nova popuštanja, olakšanja, rokovi - a broj nelegalnih i neupisanih objekata samo raste. U poslednjih 10 godina je sa 2 miliona porastao na skromnih 5 miliona - polovina svih izgrađenih objekata u Srbiji.

Što će reći , nije do pojedinca, do sistema je. A ove slike govore da - nešto tu ne štima. Čemu i kome služi legalizacija tj. kvazi-legalna gradnja?

29/06/2026

Činjenicu da oko 5 km rečne obale u centru Novog Beograda nije uređeno, odnosno da ne postoji prostorno funkcionalna veza novobeogradskih savskih blokova sa Ušćem i centrom grada svi prihvatamo zdravo za gotovo. Pošto nije deo našeg iskustva da tuda prolazimo, čini nam se da taj prostor i ne postoji. Nedavnom inicijativom, grupa „aktivnih“ Novobeograđana tražila je od nadležnih organa da se ovakav rečni linijski park napokon izgradi. Inicijativa je načelno prihvaćena i na javnom uvidu se trenutno nalazi urbanistički plan koji je preduslov za buduću realizaciju parka. Međutim, kako je moguće da ovako nešto nije već realizovano, već se i dalje planira?

Celokupnu analizu planske istorije ovog pravca čitajte na našem sajtu - naravno, u cilju argumentovanog i informisanog zalaganja da Beograd dobije priobalje koje ima smisla!

Link: https://novaplanskapraksa.com/linijski-park/

28/06/2026

U Ćupriji se planira industrijsko-stambena zona ogromnih razmera na najkvalitetnijem poljoprivrednom zemljištu - prostoru koji bi trebalo čuvati kao jedan od najvrednijih resursa, a ne pretvarati u građevinsko područje bez jasne strateške osnove.

Nacrt plana za „Industrijski park Dobrićevo” ne otvara samo pitanje nove privredne zone, već pitanje posledica po celu opštinu: infrastrukturu, vodne resurse, saobraćaj, životnu sredinu, javne troškove i lokalnu zajednicu.

Uz podršku Ekspertskog EU Resurs centra, Centar za razvoj Pomoravlja pripremio je primedbe koje traže da se pre ovakve prostorne transformacije javnosti stave na uvid ključne studije, planska dokumentacija i razlozi zbog kojih bi se najvrednije zemljište trajno prenamenilo.

Индустријски парк на највреднијем пољопривредном земљишту

28/06/2026

U centralnom bloku Batajnice planira se gotovo devet p**a više stanovnika nego danas, sa oko 591 na oko 5.365, ali se istovremeno ne planira dovoljno javnih sadržaja koji su potrebni za takav rast naselja.

Nacrt izmena i dopuna Plana detaljne regulacije predviđa oko 148.000 kvadratnih metara stanovanja, odnosno šest p**a više nego u postojećem stanju, dok ukupni planirani kapaciteti izgradnje u bloku dostižu oko 203.000 kvadratnih metara. Takvo povećanje ne može se posmatrati samo kao pitanje novih stanova i lokala.

Ako se u jednom delu Batajnice planira faktičko proširenje centra naselja, onda taj prostor mora da dobije i ono što centru naselja pripada: vrtiće, zdravstvenu zaštitu, sport i rekreaciju, kulturu, socijalnu zaštitu i javne zelene površine.

Uz podršku Ekspertskog EU Resurs centra, neformalna grupa građana Batajnice dobila je stručnu osnovu da na javnoj sednici argumentovano traži da se javni interes ne svede na ono što preostane posle stanogradnje.

Jer Batajnici nisu potrebni samo novi kvadrati, već uslovi za svakodnevni život.

Батајници су потребне школе, вртићи, зеленило и јавни садржаји

28/06/2026

Oko pet kilometara leve obale Save u centru Novog Beograda i dalje nema uređen, kontinuiran kej koji bi pešacima i biciklistima povezao savske blokove sa Ušćem i centrom grada — iako se takvo rešenje planira još od osamdesetih godina.

Najnovije izmene Plana generalne regulacije Beograda ponovo otvaraju pitanje ovog prostora, ali ne kao celovit javni park duž reke, već kroz podeljena i nedovoljno jasna rešenja: deo obale bi se uređivao kroz urbanistički projekat, deo kroz plan Beograda na vodi, a pravila za pojedine ključne deonice nisu precizno data.

To znači da prostor koji bi trebalo da bude jedinstven javni kej i linearni park ostaje rascepkan između različitih procedura, nadležnosti i investitorskih interesa.

Građanska inicijativa Blok 70 -Zajednička Akcija je već uspela da pitanje savskog keja vrati u plan ali sada je ključno da se taj prostor ne svede na uske, parcijalne poteze zelenila, već da se planira kao stvarna javna veza Novog Beograda sa rekom.

NPP kao Ekspertski EU Resurs centar pomaže Blok 70 -Zajednička Akcija da ideju zelenog koridora stavi na mapu 💪

Идеје за 21. век: бициклом и пешака уз Саву у центру Новог Београда