20/04/2026
Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine je ipak radilo za vikend, i na naš formalni dopis odgovorilo saopštenjem za medije u kome naše djelovanje naziva "zlonamjernim". Smatramo da javnost zaslužuje da vidi zašto ministarsko obrazloženje ne drži vodu, i zašto ćemo nastaviti da ga osporavamo.
🔴 Prvo, što se tiče argumenta “ma ljudi samo imaju istog poslodavca”:
Ministarstvo tvrdi da vanredna profesorka Šišović i asistentkinja Dukanac nijesu zaposlene "kod" dekana Lojanice, nego zajedno s njim kod istog poslodavca - Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovo u prvi mah zvuči kao da možda ima smisla, ali promašuje samu svrhu pravila o kojima ovdje govorimo.
Pitanje nije da li je prof. Lojanica bio lično pristrasan. Možda jeste, možda nije, mi to ne znamo i ne tvrdimo. Pitanje je potpuno drugo: da li je situacija bila takva da je mogla stvoriti pristrasan ishod? Apsolutno jeste. Upravo iz tog razloga postoje pravila o sukobu interesa: da spriječe i samu mogućnost da dođe do nepravilnosti. Statut Arhitektonskog fakulteta u Beogradu propisuje da dekan zaključuje ugovore u ime Fakulteta (član 22) i da predsjedava tijelom koje odlučuje o izboru i napredovanju zaposlenih (član 45). Dekan je rukovodilac na fakultetu, sa direktnim uticajem na radni status i karijerni razvoj zaposlenih. Pored toga, javno dostupna akademska dokumentacija Arhitektonskog fakulteta u Beogradu potvrđuje da je prof. Lojanica bio mentor doktorske disertacije Dalije Dukanac, odbranjene 2023. godine, kao i da Lojanica rukovodi istraživačkom laboratorijom u kojoj Dukanac radi. Kada se neko nalazi u takvom odnosu prema nekom od učesnika konkursa, stvoreni su uslovi koji kompromituju načelo jednakosti i nepristrasnosti konkursa.
Tačka 2.3 Raspisa, koju je Ministarstvo samo napisalo, zabranjuje učešće lica “u radnom odnosu sa članovima žirija” upravo da bi se ovakve situacije unaprijed spriječile. Standard koji je Ministarstvo sebi propisalo nije ispunjen, i to je problem koji ostaje bez obzira na to kako se formuliše odnos između dekana i zaposlenih fakulteta, a naročito između mentora i doktoranda.
🔴Drugo: dogodilo se i u Hrvatskoj, u decembru 2025! Samo što je u tom slučaju žiri odmah reagovao; nije čekao da stručna javnost sama utvrdi činjenice.
Evo, znači, slučaja sa kojim ovo možemo direktno da uporedimo. Na arhitektonskom konkursu za proširenje gradskog groblja u Rovinju, žiri je - po otvaranju koverti - sam uočio da su nagrađeni timovi zaposleni na istom fakultetu kao i članovi žirija, i diskvalifikovao ih. Pogođeni tim se žalio, ali je Hrvatska Državna komisija za kontrolu postupaka javne nabave odbila tu žalbu u februaru 2026. i potvrdila diskvalifikaciju. U obrazloženju stoji da su zaposleni u istom kabinetu unutar iste katedre “toliko usko povezani u svome radu” da bi njihovo učešće “narušilo ravnopravnost ili neovisno odlučivanje ocjenjivačkog suda.”
Dakle, argument kojim se Ministarstvo brani u crnogorskom slučaju - da “nijesu zaposleni kod njega, nego sa njim, kod istog poslodavca” - isti je kao argument koji je u hrvatskom slučaju odbačen, jer je nadležni organ ocijenio da čak i kolegijalna bliskost narušava načelo ravnopravnosti. Šta bi tek rekli da je član žirija nagrađenima bio nadređeni, ili mentor, kao u našem slučaju?
🔴Treće: Pobjednici konkursa za prvi blok na Veljem brdu ne bi mogli učestvovati na ovakvom konkursu u sopstvenoj zemlji, jer etički principi o kojima mi ovdje govorimo važe i u Srbiji, a njihov konkursni pravilnik ovakvu situaciju prepoznaje kao sukob interesa.
Naime, srpski Pravilnik o urbanističko-arhitektonskom konkursu iz 2015. godine u članu 31 navodi da učesnik ne može biti lice koje neposredno sarađuje s licima angažovanim na sprovođenju konkursa, posebno - tačno ovako piše - “stalni neposredni saradnici i pretpostavljeni.” Dekan je pretpostavljeni zaposlenih na svom fakultetu. Po pravilima iz Pravilnika koji zaposleni Arhitektonskog fakulteta u Beogradu sigurno znaju i moraju da poštuju kada se prijavljuju na konkurse u Srbiji, arhitektice Šišović i Dukanac ne bi imale pravo učešća na ovom konkursu. Ali eto, u Crnoj Gori se primjenjuju neka druga etička načela.
Naravno, mi ćemo sve ovo proslijediti nadležnim organima koji su ovlašćeni da ispitaju regularnost postupka i usklađenost sa najboljim praksama i stvarnim namjerama ovako postavljenog Raspisa. Pa neka Ministarstvo njima objasni ko je zlonamjeran.
✔️E da, na kraju, o “radovanju” Ministarstva:
Ministarstvo svoje saopštenje zaključuje konstatacijom da ih “raduje” što smo “sa pozicije da je riječ o političkom marketingu i prevari građana prešli na poziciju komentarisanja procesa realizacije ovog velikog projekta.” Samo da pojasnimo da i dalje smatramo, gledajući sve raspoložive dokaze, da je “Velje Brdo” prevara, fatamorgana i čardak ni na nebu ni na zemlji. Ne zato što imamo nešto protiv Vlade, nego zato što vam, Vlado, projekat nema tehničkih, infrastrukturnih, ekonomskih ni institucionalnih preduslova za realizaciju, što bezuspješno pokušavate da pokrijete faličnim planskim dokumentima, loše organizovanim konkursima, i omalovažavanjem svih koji se usude da kažu kako jeste. Za sve to vrijeme, ovaj skupi politički marketing naplaćujete iz našeg, javnog budžeta. Zato ćemo nastaviti da vam brojimo i bilježimo greške, kojih će sigurno biti još mnogo, jer projekat koji je od početka ovako loše postavljen ne može da izađe na dobro.
////
Linkovi za obimnu dokumentaciju koja potvrđuje sve što smo ovdje rekli: u komentarima!
