06/01/2026
110 година Мојковачке битке
Мојковачка битка је вођена 6. и 7. јануара 1916. године,(БАДЊИ ДАН И БОЖИЋ) у околини Мојковца и њом је командовао сердар Јанко Вукотић. То је била и последња војна операција Војске Краљевине Црне Горе, која 1918. године улази у састав Краљевине СХС.
Мојковачка битка је завршна фаза једне веће војне операције, а односи се на дејство црногорске Санџачке војске, која је бранила фронт од Вишеграда до Мојковца од октобра 1915. до јануара 1916. године.
У почетку није било већих окршаја, али када је Аустроугарска схватила да српска војска има намеру да се повлачи преко територије Краљевине Црне Горе, схватила је да би пресецањем тог повлачења у потпуности уништила српску војску, а истовремено истовремено заузела и Црну Гору.
Тада аустроугарска војска сва расположива средства шаље у том правцу. Главни део аустроугарске војске, 20.000 војника са око 70 топова, налазио се на линији Рожаје – Сјеница – Бијело Поље.
Други део је нападао из правца Пљеваља према Прибоју и даље према Мојковцу и Бијелом Пољу. У Боки су биле концентрисане јаке трупе са више од 200 топова усмерених ка Ловћену.
Стање у црногорској војсци било је веома тешко. Војници су били слабо обучени, посебно за зимске услове. Носили су оно што су од куће понели.
Укупан број војника у црногорској Санџачкој војсци на Мојковцу био је око 6.500, а предводио их је сердар Јанко Вукотић.
Аустроугарска војска је ангажовала две дивизије: 53. генерала Понграца и 62. генерала Калзера. Укупно је било 14.000 добро наоружаних и обучених бораца, уз резерву и логистичку подршку. Снаге које су обезбеђивале крила овим двема дивизијама чинило је 20.000 војника под командом генерала Рајнера, уперених ка Мојковцу и Тари.
Војска је била опремљена пушкама, „маузерке“, затим са 45 топова и на десетине митраљеза и огромном муницијом која се није штедела.
До главног окршаја дошло је у околини Мојковца. На Бадњи дан, 6. јануара,
