Zovem se Marija, rodjena sam 10. 06. 2008. u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj ulici u Beogradu. Ostaloj deci da bi se rodila treba 40 nedelja. Ja sam mamu delila sa bratom i požurili smo da izađemo. Rodili smo se u 27-28 oj nedelji i bili smo mnogo mali. Imali smo po 945 gr i odmah smo bili bolesni. Kad smo se rodili, imali smo cerebralno krvarenje i infekcije pa su morali da
nas reanimiraju i daju kiseonik preko aparata koji je disao umesto nas. Dobili smo novu kućicu umesto mame, inkubator. Bata je bio više bolestan nego ja, pa su ga nakon samo osam dana Anđeli poveli sa sobom. Kažu mi da me on sad čuva, da ga ne vidim ali da je uvek sa mnom. Zbog tog krvarenja u mojoj glavi, doktori su morali da me operišu, i morali su da mi stave jednu cevčicu u glavu. Da bi je ugradili, morali su da čekaju da se ugojim i da budem teška bar 1300 gr. Posle 2 meseca ja sam imala tu težinu i operisali su me. Od tada imam šant i moraću da ga nosim zauvek. To je valjda ceo život. Onda su mi rekli da imam problem i sa očima. Laserom su mi sredili krvne sudove očiju i rekli da ću da vidim... Možda... Ako sakupimo dovoljno novca za operacije. Četiri meseca sam bila u bolnici u Višegradskoj, od toga tri meseca u inkubatoru. Na Univerzitetskoj dečijoj klinici su mi operisali kilu i hemagiom. Zbog nerazvijenog centralnog nervnog sistema, moja motorika je loša, do te mere da još ne mogu da sedim, da se prevrćem na stomak, da držim moje lutkice i da se sa njima igram, još ne mogu da govorim... imam cerebralnu paralizu. Kažu mi da mi nedostaje deo mozga kojim se to radi. Da bih mogla da vidim, moram da idem na operaciju u inostranstvo. Ona puno košta. Dok ne sakupimo novac, mi idemo u Novi Sad u kliniku „Eliksir“ gde mi laserom stimulišu centar za vid da bi mi šanse za operaciju bile veće. Radim ja i vežbice da bih mogla da se igram kao i druga deca. Nekada su te vežbice u Sokobanjskoj, u Institutu za cerebralnu paralizu, jednom smo bili u banji Koviljači i kući sa mamom koja je uvek pored mene da me pazi, čuva, hrani, presvlači... ma tu je ona za sve što mi treba. Ja imam sada tri godine i šest meseci ali samo 7,5 kg. Zato što ne mogu da jedem čvrstu hranu,ne znam da žvaćem i sve povratim, nekad i više p**a dnevno. Inače, volim da me gnjave, ljube, miluju, da me šetaju kad je lepo vreme. Kišu i vetar baš ne volim mnogo. Eto, sad smo se upoznali. Ako ste zaboravili ja se zovem Marija. Molim ljude dobre volje koji su spremni da mi pomognu i omoguće dalje lečenje da upate novčana sredstva na žiro račun:
upate na racun za eure
SWIFT-BIC ERBKRSBG # # #
IBAN RS35250147000815121095
uplate na racun za dolare
SWIFT-BIC ERBKRSBG # # #
IBAN RS35250147001123121024
uplate na racun za svajcarske franke
SWIFT-BIC ERBKRSBG # # #
IBAN RS35250147001054121044
uplate na racun za funte
SWIFT-BIC ERBKRSBG # # #
IBAN RS35250147001168121070
uplate na dinarski ziro racun
iz Srbije: 250-1470015911200-28
ZA MARIJU MILUTINOV
iz Inostranstva:
MILUTINOV MARIJA
SWIFT-BIC ERBKRSBG # # #
IBAN:
RS35250147000815121095
i naravno suma koja se tom prilikom uplacuje.. HVALA SVIMA KOJI SU OSETILI POTREBU DA NAM POMOGNU U BORBI ZA NASU MARIJU
