Ustanove poput muzeja koje se pretežno bave prošlošcu,po prirodi stvari imaju i svoju sopstvenu istoriju.Sakupljanje starina sa podrucja Braniceva datira jos iz prve polovine 19.veka, s obzirom da je citav požarevacki kraj bio bogat mnogim ostatcima starina. Posle višegodisnjih sakupljanja starina,prvenstveno arheoloških predmeta (numizmatike) iz Viminacijuma, pri Požarevackoj gimnaziji je 1895. u
stanovljena muzejska zbirka.Pravila Muzeja doneta su 22.januara 1896.godine. U Srbiji je do tada postojao samo Narodni muzej u Beogradu,osnovan 1844. osnivanje muzeja u Srbiji obrazložilo je Popeiciteljstvo prosveštenija u svom osnivackom aktu 10.maja 1844. godine potrebom obaveznog sakupljanja starina i to uputilo svim okruznim nacelnicima. U Požarevackom okrugu prikupljanje starina zapocelo je i mnogo pre osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu.Prikupljanje starih,vrednih i znacajnih predmeta,zapocelo je jos dvadesetih godina XIX veka, sto se sve uklapalo u sve vece interesovanje za istrazivanje kulturnih spomenika, koja su postala deo sveukupnog poleta i upornog zalaganja za dostizanje prosvecene Evrope. Velikog udela u tome imao je i knez Miloš. Upravo njegovo angazovanje i uloga u ostvarivanju ovih poduhvata bili su odlucujuci. U pocetku su se sve prijave o nalazima slivale u njegovu kancelariju i on ih je licno razmatrao. Intesantno je istaci da prvi pomen o starim iskopinama,ukrašenim mermernom plocama o kojim je izvešten knez Miloš,bio bas iz Požarevacckog okruga jos 1820. O ovom nalazu,glavni knez požarevacki, Marko Teodosijevic-Abdula, u svom izvestaju od 8. juna 1820.godine, obaveštava kneza Miloša,posed ostalog i o iskopanim novcima u Majdanu i Kučajni.
