Центар за културну обнову - Археофутура

10/05/2026

Миломир Степић: "Свет се толико узбуркао и постао анархичан да ћемо пре него што се успостави нека врста поретка присуствовати геополитичком хаосу. У крајњем, ако узмем слободу да предвиђам, САД ће се временом повући на америчко копно, али ће имати векторе ка базама које може да сачува. А њих сада има преко 900 у целом свету, плус још неколико стотина војних инсталација мањих размера. У популарној геополитици се често користи карикатура као упечатљиво визуелно средство. Тако је на једној приказана карта Ирана и около начичкане америчке војне базе. Карикатуру прати амерички коментар: „Иран жели рат! Погледајте само како су близу америчких база поставили своју земљу.“"

https://www.arheofutura.rs/clanci/milomir-stepic-srbija-civilizacijski-ne-pripada-eu/

26/04/2026

"Обема странама је, опет, заједничко и то што не желе да признају право на независно становиште, нити његову аутентичност. Оно се представља као недовршено, неконсистентно, неискрено, јер је онтолошки и етички немогуће, премда то гледиште у овом тренутку вероватно да има већину у бирачком телу Србије.

Међутим, управо је „неутралност“ – са својом здраворазумском скепсом, с доследном критичношћу и с оданошћу темељним вредностима – оно искрено и аутентично становиште, најчешће ослобођено ма какве личне или политичке прорачунатости. Штавише, с јасном је свешћу да ће на крају, која год страна да превагне, управо оно бити највише стигматизовано и санкционисано. То је његова готово извесна корделијанска судбина."

У судару „режима“ и Читај даље

23/04/2026

Док сам читао, почео сам да схватам не само да нисам усамљен у незадовољству савременим градом, већ и да није нужно пристајати на лудило. Осећао сам да много тога није у реду, али нисам умео да то доведем до идеје. Сви видимо ружноћу и непријатност градских средина, али нам теорија помаже да угледамо неуралгичне тачке. И више од тога, теорија нам показује да то нису пуке датости. Није град сам од себе постао овакав. Напротив, на томе се предано радило. Савремени град је последица вектора који већином потичу из опсесије новцем, стицањем, брзином, доступношћу.
Књига показује да у том лудилу има методе. На врху је капитал чије су оличење „мултинационалне компаније, инвеститори, политичка и економска „елита““ који у средњем слоју имају „помоћ и подршку техничке интелигенције, чије поступање не диктирају знање, образовање, закон, етика и морал.“ А на дну – на дну је класа понижених и увређених: њено представник је радник који „нема право на простор, нема право ни на одмор. Његово кретање је само продужетак његовог рада: убрзано, фрагментирано, несигурно.“

На самом почетку Аутостоперског Читај даље

19/04/2026

Снимак са промоције зборника "Омладина и попкултурни утицаји" која се недавно одржала у Матици српској.

2 likes. "Разговор о зборнику "Омладина и попкултурни утицаји" у Матици српској"

18/04/2026

У Матици српској је у четвртак, 16. априла, одржана промоција зборника „Омладина и попкултурни утицаји”. О зборнику, који је уредио Александар Гајић, говорили су рецензент проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, председник Центра за културну обнову Археофутура мср Никола Павловић и председник Омладинског одбора Матице српске др Милена Кулић.

У Матици српској је у четвртак, 16. априла, одржана промоција зборника „Омладина и попкултурни утицаји”. О зборнику, који је уредио Александар Гајић, говорили су рец...

12/04/2026

09/04/2026

👉Археофутура у Матици српској

"Омладински одбор Матице српске вас срдачно позива на представљање зборника „Омладина и попкултурни утицаји“.

О зборнику ће говорити:
проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске
мср Никола Павловић, председник Центра за културну обнову Археофутура
др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске

📅 Четвртак, 16. април 2026. године, у 12 часова
📍 Сала за седнице Матице српске"

07/04/2026

За Археофутуру пише: Тодор Вулић

"У делу Са штитом или на њему, Тодоровић предвиђа да ће опстанак Срба у 21. веку зависити од преласка из пасивног отпора у активну идентитетску офанзиву. Демографски пад није само економско питање, већ последица метафизичког „губитка смисла”. Повратак заветној свести он види као једини истински покретач биолошке обнове – јер народ који верује у своју надвременску мисију има и вољу за рађањем. Етнос ће преживети само ако се прихвати „штита” који већ поседује. То подразумева ослонац на породицу и традиционалне вредности као механизме заједништва. Користећи Гумиљовљеве концепте, Тодоровић упозорава да се српски етнос налази у фази великих искушења, али да – како би се могло рећи, сагласно Гумиљовљевим концептима – ипак поседује и „скривене резерве пасионарности”. Те резерве се активирају преко културе сећања, али и кроз институционалну подршку. Он будућност види у споју најсавременијих сазнања (попут популационе генетике и дигиталних архива) и древног наслеђа."

  Традиција није обожавање Читај даље

06/04/2026

"Освалд Шпенглер запажа да је историја света историја града. Ако ту мисао мало изменимо, могли бисмо рећи: историја западне цивилизације јесте историја капитализма.
У савременом контексту тумачења нових облика владања на Западу јављају се и термини техно-феудализам (Варуфакис) и нео-феудализам. Основна разлика између корпоративног цезаризма и техно-феудализма је у томе што, првенствено, Варуфакис види техно-феудализам као грешку у капитализму, некакву мутацију која је опоганила „истински капитализам“. У самом наслову његове књиге стоји питање: шта је убило капитализам? Слично је и са термином нео-феудализам. Појмови се фокусирају на одступања од капиталистичких идеала, и самим тим, сугеришу да се капиталистички систем може „оправити“. По тумачима ових појмова, догодила се регресија, па се капитализам „вратио“ у предмодерно стање, чиме се имплицира да постоји и начин како да изађемо из таквог стања. Насупрот томе, корпоративни цезаризам је неминовност западне цивилизације, крајња органска фаза, истовремено, универзална и специфична. Универзална у смислу опадања и смрти цивилизације, и специфична као начин на који Запад доживљава своју цезаристичку фазу. Нема ту грешке, или мутације. Овде се говори, шпенглеровски, о органским фазама успона и пада. На исти начин се унутар овог термина разуме и капитализам. Капитализам је, као и корпоративни цезаризам, цикличан појам, самим тим се преображаји не могу тумачити као „грешке“. Суштински, корпоративни цезаризам је зима западне цивилизације. Њен политички, економски и друштвени касни, а и крајњи облик. Последњи чин фаустовске представе."

Освалд Шпенглер запажа да Читај даље

30/03/2026

"Док су дело Ернста Јингера обележили ватрени, тријумфални прогласи о паду буржоаског друштва и успостављању једног универзалног техничког поретка заснованог на типификацији [1], Фридрих Георг је исте увиде представио на карактеристично трезвен, прецизан начин. Где је Ернст Јингер видео појаву новог типа у лику Радника, Фридрих Георг је уочио духовну измученост аутоматизованог човека. Типификација, уместо да буде ослобођење од испразне слободе буржоаског модела, води ка даљем поробљавању кроз технички условљену аутоматизацију."

Чини се да живот Читај даље

27/03/2026

На данашњи дан оборен F-117А, понос америчке империје.