06/04/2026
"Освалд Шпенглер запажа да је историја света историја града. Ако ту мисао мало изменимо, могли бисмо рећи: историја западне цивилизације јесте историја капитализма.
У савременом контексту тумачења нових облика владања на Западу јављају се и термини техно-феудализам (Варуфакис) и нео-феудализам. Основна разлика између корпоративног цезаризма и техно-феудализма је у томе што, првенствено, Варуфакис види техно-феудализам као грешку у капитализму, некакву мутацију која је опоганила „истински капитализам“. У самом наслову његове књиге стоји питање: шта је убило капитализам? Слично је и са термином нео-феудализам. Појмови се фокусирају на одступања од капиталистичких идеала, и самим тим, сугеришу да се капиталистички систем може „оправити“. По тумачима ових појмова, догодила се регресија, па се капитализам „вратио“ у предмодерно стање, чиме се имплицира да постоји и начин како да изађемо из таквог стања. Насупрот томе, корпоративни цезаризам је неминовност западне цивилизације, крајња органска фаза, истовремено, универзална и специфична. Универзална у смислу опадања и смрти цивилизације, и специфична као начин на који Запад доживљава своју цезаристичку фазу. Нема ту грешке, или мутације. Овде се говори, шпенглеровски, о органским фазама успона и пада. На исти начин се унутар овог термина разуме и капитализам. Капитализам је, као и корпоративни цезаризам, цикличан појам, самим тим се преображаји не могу тумачити као „грешке“. Суштински, корпоративни цезаризам је зима западне цивилизације. Њен политички, економски и друштвени касни, а и крајњи облик. Последњи чин фаустовске представе."
Освалд Шпенглер запажа да Читај даље