Nadrealistička Umetnička Grupa "pola Mačke"

13/02/2022

Препорука за читање:
Жена у београдском надреализму, Миланка Тодић

Supruga, muza, umetnica: žena u beogradskom nadrealizmu

23/12/2021

Оптичка варка

Семјон Семјонович ставља наочаре, посматра бор и види: на грани бора седи један сељак и прети му песницом.

Семјон Семјонович скида наочаре, посматра бор и види да на грани бора нико не седи.

Семјон Семјонович ставља наочаре, посматра бор и опет види како на грани бора седи један сељак и прети му песницом.

Семјон Семјонович скида наочаре, опет види на грани бора нико не седи.

Семјон Семјонович опет ставља наочаре, посматра бор и опет види како на грани бора седи један сељак и прети му песницом.

Семјон Семјонович не жели да верује у ову појаву и сматра је оптичком варком.

Данил Хармс

1934.

17/12/2021

Nadrealna farsa kao naš način života

Dopisujući se sa Andre Bretonom, "ocem" nadrealizma, Koča Popović mu je jednom prilikom poslao narodnu pesmu "Pošla koka na pazar". Nekada smo je učili u školi kao primer narodne poezije:

Pošla koka na pazar, ukaljala nogicu.
Dođe ona jednom grmu:
Tari grme ovu nogu!
Neću!
A pričekaj jedan grme, ja ću na te kozu pozvat; neka tebe koza brsti.
I dovede jednu kozu.
Brsti kozo ovaj grm!
Neću!
A pričekaj jedna kozo, ja ću na te vuka dovest; nek te vuk kolje.
I dovede jednog vuka.
Kolji vuče ovu kozu!
Neću!
A pričekaj jedan vuče, ja ću na te selo dovest; neka tebe selo bije.
I dovede jedno selo.
Bij selo ovog vuka!
Neću!
A pričekaj jedno selo, ja ću na te vatru dovest; neka tebe vatra pali.
I dovede jednu vatru.
Pali vatro ovo selo!
Neću!
A pričekaj jedna vatro, ja ću na te vodu dovest; neka tebe voda gasi.
I dovede jednu vodu.
Gasi vodo ovu vatru!
Neću!
A pričekaj jedna vodo, ja ću na te konja dovest; neka tebe konj pije.
I dovede jednog konja.
Pij konju ovu vodu!
Neću!
A pričekaj jedan konju, ja ću na te sedlo dovest; neka tebe sedlo tare.
I dovede jedno sedlo.
Tari sedlo ovog konja!
Neću!
A pričekaj jedno sedlo, ja ću na te miša dovest; neka tebe miš gricka.
I dovede jednog miša.
Grickaj mišu ovo sedlo!
Stade miš sedlo grickat, strade sedlo konja trt, stade konj vodu pit, stade voda vatru gasit, stade vatra selo palit, stade selo vuka biti, stade vuk kozu klati, stade koza grm brstit, stade grm nogicu čistit,
Ošla koka na pazar.

Pročitavši pesmu (u prevodu), Breton je, navodno, Koči otpisao: "Pa vama Kočo, nadrealizam ne treba! Vi nadrealizam živite!"

___

Lazar Džamić: "Nadrealna farsa kao naš način života"
Ilustracija: Ekološka PU "Igralište"

05/09/2021

29/08/2021

Све моје минијатурне необичне приче, сумануте песме, манифести наднадреализма, књиге, колажи, асамблажи, снови, сећања, монтаже и сличне зајебанције - на једном месту.
Ево у овој рупи без дна:

СВЕ ШТО ИЗГЛЕДА НЕ ИЗГЛЕДА КАКО ИЗГЛЕДА

16/08/2021

Đorđe Jovanović - Jarac (Beograd, 27. oktobar 1909 — Slatine, 23. jul 1943), komunista i nadrealistički pesnik. Rođen je u oficirskoj porodici i školovao se u Beogradu. Još kao srednjoškolac, osnovao je časopise Okna i Stišavanja. Od 1928 do 1933. godine studirao je i diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tokom studija je sa Đ. Kostićem i O. Davičom izdavao časopise Tragovi i Četiri strane. 1930. godine je bio među potpisnicima manifesta nadrealističke grupe u almanahu Nemoguće–L'impossible, gde je objavio kolaže Autoportret, i oni će odgovarati, kao i crtež Koren sudbine. 1931 i 1932. bio je vlasnik i odgovorni urednik časopisa Nadrealizam danas i ovde. U to vreme, kao i većina nadrealista, postaje član Komunističke partije Jugoslavije, zbog čega je 1933. godine uhapšen i osuđen na tri godine zatvora u Sremskoj Mitrovici. Po puštanju na slobodu, radi kao književni kritičar u časopisima Stožer i Naša stvarnost. 1941. godine odlazi u partizane, gde postaje politički komesar Kosmajskog partizanskog odreda. Poginuo je u borbi sa četnicima ili nedićevcima u julu 1943. godine. Posthumno mu je objavljen roman "Plati pa nosi" (1948), koji je pisao kao ilegalac u Beogradu tokom 1942. Pored toga, objavljen je i niz kritika i eseja "Protiv obmana," "Realizam kao umetnička istina" i "Studije i kritike." Biblioteka na Studentskom trgu nosi njegovo ime.

Ova slika Đoke Jarca je, sudeći po uniformi, nastala dok je robijao u Sremskomitrovačkoj kaznioni.