CRNI KAO CRNOKALCI U CRNOM KALU

Црни Као се налази на 179 метара надморске висине, и то на координатама 44° 10′ 19" северно и 21° 02′ 09" источно. Налази се на око 5 km од Баточине, 30 km од Крагујевца и 130 km од Београда.
Кроз Црни Као пролази пут који повезује Баточину са Рачом.
На територији Црног Кала пронађени су предмети из доба неолита. Такође у селу су пронађени налази из времена када су на овим просторима владали Римља

ни.
На месту Црног Кала је некада било насеље Топола. Тополци су осигуравали царски пут као дербенџије. Крајем шеснаестог века у селу је било једанаест кућа. Не зна се тачно када се изгубила Топола и када се уместо ње појавио Црни Као.
Сигурно је да је Црни Као постојао почетком осамнаестог века. када су Аустријанци освојили ове крајеве, извршили су попис 1718. године у којем се Црни Као наводи као напуштено село. Након Другог српског устанка 1815. сматран је засеоком Баточине. Међутим већ 1820. се води као посебно село у саставу Општине Баточина.
Црни Као је био у саставу Општине Баточина до 1872. године, када је дошло до сједињења са Сипићем. Већ 1874. године Црни Као и Турчин су одлучиле да се одвоје од досадашњих општина и образују заједничку општину. То је потврђено указом 3. јуна 1875. године. Међутим 1880. поново је Црни Као пришао Баточини и са њом остао до 1898. године. Године 1898. Баточина је прешла у крагујевачки срез, па се Црни Као морао одвојити од ње и поново је пришао Сипићу.
Црни Као је своју прву школу добио 1895. године. Прве године школа је имала педесет и два ђака. Школа кроз своју историју није радила само за време Првог светског рата.
Данас у Милатовцу постоји издвојено одељење основне школе „Свети Сава" Баточина. Школа је четвороразредна и у њој предају два учитеља. У школској 2011/12 школу похађа седамнаест ученика.
Такође у Црном Калу постоји издвојено одељење дечијег вртића „Полетарац" из Баточине.