Музејско друштво Србије - МДС

21/06/2026

СТАВ ИО МДС ПОВОДОМ ПРОЈЕКТА „ИЗЛОЖБЕНИ ПАРК ВОЈНЕ ОПРЕМЕ” НА ПРОСТОРУ МЕМОРИЈАЛНОГ КОМПЛЕКСА СЛОБОДИШТЕ У КРУШЕВЦУ

Извршни одбор Музејског друштва Србије је, поводом пројекта "Изложбени парк војне опреме" на парцелама које директно задиру у простор и заштићену околину Меморијалног комплекса Слободиште (комплекса у саставу Народног музеја Крушевац), чија реализација би нарушила основне струковне музеолошке принципе, на основу пристиглих иницијатива, 17. јуна 2026. одржао електронску седницу и донео одлукда се подрже основни закључци изнети од стране Центра за истраживање и валоризацију градитељског наслеђа ВАМ, као матичне групе стручњака за стваралаштво Богдана Богдановића, на основу чијег ауторског пројекта је реализован МК Слободиште.

Реализација пројекта "Изложбени парк војне опреме" на планираној локацији неприхватљива је, са становишта савремене музеологије и историје уметности, из следећих разлога:

1. Методолошки и музеолошки конфликт два супротстављена наратива

Професор Богдановић је „Слободиште“ конципирао као јединство меморијалног, просторног и пејзажног концепта, постављајући нову „формулу југословенске споменичке уметности“. Основна порука меморијала је хуманистичка – слављење живота, слободе, достојанства и мира, уз доследно избегавање излагања материјалних артефаката и идејних асоцијација рата. Уношењем тешке ратне механизације и савременог наоружања у овај простор врши се насилна промена уметничког концепта и наратива. Унутар истог простора на отвореном ствара се неодржив конфликт: са једне стране имамо врхунски уметнички израз који комеморира жртве кроз метафору мира и оде животу, а са друге стране излагање војне опреме ). Замишљени концепт парка војне опреме поништио би едукативну и меморијалну функцију самог локалитета.

2. Деградација концепта „Споменика у пејзажу“ и land-аrt-а

МК Слободиште се у светској историји уметности изучава као један од најранијих и најчистијих примера land-art-а, где су сама земља, рељеф и зеленило примарни музејски експонати. Простор по свом ауторском концепту искључује статичне, агресивне и технократске интервенције. Увођење масивних бетонских постоља за тешку војну опрему на површинама које су изворно пројектоване као заштићене зоне озелењавања представља грубу физичку и естетску деградацију овог јединственог амбијента, категорисаног још 1983. године, и проглашеног културним добром од великог значаја за Републику Србију 1991. године. Додатно, сваки елемент на Слободишту функционише у корелацији са слободним визурама и природним пејзажом. Постављање војног парка у видокруг ових елемената трајно девалвира естетску вредност Богдановићевог ремек-дела.

3. Угрожавање међународног музеолошког статуса и UNESCO номинације за Листу светске баштине

Наглашавамо и да је започет процес за уврштавање целокупног опуса Богдана Богдановића на UNESCO листу светске баштине. Према смерницама Конвенције о светској баштини кључни критеријуми за евалуацију су интегритет и аутентичност добра. Уколико se дозволи, због Изложбеног парка војне опреме, овакву драстичнa и неадекватнa изменa „Слободишта“, Србија ризикује дисквалификацију из овог важног међународног процеса. То би нанело огромну штету угледу српске музеологије и заштите културног наслеђа у целини.

Изложбама војне опреме и историјског наоружања свакако има и треба да буде места у музејској пракси Републике Србије, али у оквиру специјализованих војних музеја или на локацијама чију историју и контекст неће угрозити својим садржајем и наративом. Слободиште, као простор вајан за мир и слављење живота, музеолошки не може да апсорбује такву врсту експоната. На територији града Крушевца постоји више одговарајућих локација на којима се може поставити Изложбени парк војне опреме, а који нису под заштитом и немају сукоб у домену културе сећања.

Став ИО МДС је да се мора одустати од свих неадекватних радова на Слободишту, а да план о изложбеном парку војне опреме, који ван овог контекста може бити музеолошки занимљив, треба допунити замисли о другој локацији на којој би поменути парк могао бити посматран у виду самосталног ауторског пројекта, а не као неадекватан додатак који би трајно нарушио већ постојећи комплекс са својом изворном идејом и поруком.

07/06/2026

Публикација " Признање за унапређење приступачне комуникације
у музејима у 2025. години" чији су издавачи Музејско друштво Србије и Каритас Србије. Аутори публикације су др Љубиша Васиљевић и Маја Гојковић.

06/06/2026

Поштоване колеге,

на линку испод можете преузети публикацију " Признање за унапређење приступачне комуникације
у музејима у 2025. години" чији су издавачи Музејско друштво Србије и Каритас Србије. Аутори публикације су др Љубиша Васиљевић и Маја Гојковић. Музејско друштво Србије и Каритас Србије покренули су иницијативу за
доделу Признања за унапређење приступачне комуникације у музејима са
циљем да подстакну развој инклузивних музејских пракси и промовишу
значај приступачне комуникације у области културе.
Позив је био намењен музејима са територије Републике Србије који су током
2025. године реализовали иницијативе усмерене ка унапређењу
приступачности комуникације за особе са инвалидитетом, али и за ширу
публику.
Под појмом иницијатива подразумевају се различити облици комуникације са
публиком — изложбе, музејске поставке, дигитална решења, публикације,
едукативни програми, радионице, кампање и други садржаји који доприносе
јаснијем, разумљивијем и доступнијем представљању културног наслеђа.
Посебан акценат стављен је на развој приступачне интерпретације музејског
садржаја, примену иновативних комуникацијских решења, укључивање
различитих група корисника и подстицање размене добрих пракси међу
музејима.
Пријављене иницијативе оцењивала је стручна комисија састављена од
представника Музејског друштва Србије, Каритаса Србије и Савеза за
приступачност Србије.
Кроз ово признање организатори настоје да допринесу ширењу стандарда
приступачне комуникације у култури и подстакну музеје да културно наслеђе
учине доступнијим и ближим свим грађанима.

05/06/2026

Музеји доступни свима – искуства Музеја града Беча представљена у Београду

Како музеји могу постати приступачнији и отворенији за све посетиоце била је тема предавања одржаног 26. маја у Етнографском музеју у Београду.

О искуствима и добрим праксама говорила је Џени Карвил Шеленбахер, аустријска стручњакиња за приступачност и инклузију у култури. Кроз пример Музеја града Беча, у чијој је трансформацији активно учествовала, представила је начине на које музеји могу да препознају и уклоне бројне препреке које често остају невидљиве, али многим људима отежавају или онемогућавају пуно учешће у културном животу.

Предавање је окупило представнике музеја и организација заинтересованих за унапређење приступачности, а учесници су имали прилику да се упознају са конкретним решењима и примерима из праксе који доприносе стварању инклузивнијег културног окружења.

Предавање су организовали Каритас Србије и Музејско друштво Србије у оквиру пројекта „ACTIVE – Приступачна комуникација у циљу инклузије рањивих група на Западном Балкану“ који спроводи Каритас Србије. Организатори су захвалили Џени Карвил Шеленбахер на подељеном знању и инспиративним примерима, као и Етнографском музеју на гостопримству и подршци реализацији овог догађаја.

Култура припада свима, а заједничка је одговорност институција и друштва да обезбеде да буде доступна сваком појединцу.

28/05/2026

ДОДЕЉЕНА ПРИЗНАЊА ЗА ПРИСТУПАЧНУ КОМУНИКАЦИЈУ У МУЗЕЈИМА СРБИЈЕ

У Музеју савремене уметности у Београду, 27. маја 2026. године, одржана је свечана додела Признања за унапређење приступачне комуникације у музејима за 2025. годину. Организатори, Музејско друштво Србије и Каритас Србије, наградили су дванаест музеја који су, током 2025. године, демонстрирали да су стандарди приступачности достижни, оствариви и пре свега неопходни.
Догађај су уводним обраћањима отворили Дарко Тот, извршни директор Каритаса Србије, др Љубиша Васиљевић, председник Музејског друштва Србије и Лиоба Бамер, директорка Аустријског културног форума.
Затим су се учесницима обратили Мануел Аигнер, аташе за социјална питања Аустријске амбасаде, Јабланка Табаш, вршилац дужности помоћника Заштитника грађана, Милан Антонијевић, Повереник за заштиту равноправности и Љупка Михајловска, председница Савеза за приступачност Србије.

Порука са говорнице била је да позитиван пример музеја мора наћи одјека и у другим секторима – правосуђу, здравству и социјалној заштити који, према речима говорника, у много већој мери треба да поведу рачуна о приступачности, како физичкој, тако и комуникацијској.
Догађају су присуствовали и представници организација цивилног друштва и музејске струке.

Значај приступачне комуникације у музејима

Физичка приступачност (рампе, лифтови, несметано кретање) дуго је била једини мерљив стандард инклузије у култури. Додела која је данас уприличена полази од другачијег полазишта – да човек који може да уђе у зграду, али не може да разуме или доживи поставку, пролази пустом путањом.
„Музеји су ризнице знања, чувари памћења сваке заједнице”, рекао је Дарко Тот, извршни директор Каритаса Србије.
„Ако то знање није доступно свима – особама с инвалидитетом, старијима, људима који слабије разумеју језик или људима с нижим нивоом образовања, онда те ризнице служе само одабранима”.
Господин Тот је нагласио да награђене установе нису само испуниле стандард, већ су показале да „инклузивност и приступачност нису додатни терет који се подноси, већ стандард који се гради”.

Добитници признања

Главну награду однео је Етнографски музеј у Београду за изложбу Керамика: Отисак ‒ мултисензорну поставку која је приступачност уградила у саму концепцију изложбе, комбинујући аудио-водиче, тактилне експонате, 3Д моделе, знаковни језик и АИ асистента доступног путем дигиталне апликације.

Признања за допринос унапређењу приступачне комуникације добило је још једанаест музеја – укупно дванаест иницијатива:
Галерија Матице српске - Програм поводом обележавања Међународног дана особа са инвалидитетом;
Музеј афричке уметности – „Види, додирни, осети...”;
Музеј града Београда – Прилагођавање сталних поставки МГБ ‒ Спомен-музеја Иве Андрић и Збирке икона Секулић за особе са оштећењем вида и слуха;
Музеј Николе Тесле - Едукативни програми за најмлађе ‒ „Упознај се са Николом Теслом”;
Музеј савремене уметности – „Звук видљивог” - инклузивне радионице;
Народни музеј Краљево - Званична интернет презентација Народног музеја Краљево: вишеканални модел приступачне музејске комуникације;
Народни музеј Србије – Изложба Невидљиви свет / World Unseen”;
Народни музеј у Лесковцу – Пројекат „Мелодија царског мозаика”;
Народни музеј у Смедеревској Паланци – Пројекат „Археолог и ЈА”;
Народни музеј Чачак – Иницијатива „Корак у античку прошлост / Нови прилаз римским термама”;
Народни музеј Шумадије у Крагујевцу – „Сретењска Србија” ‒ дигитални водич Сретењског устава са пратећом изложбом;
Народни музеј Шумадија у Крагујевцу ‒ Инклузивна комуникација и мултисензорна интерпретација изложбе „Мајстори вајарства” у легату Николе Коке Јанковића.

У оквиру програма, експерткиња за приступачност у установама културе, Џени Карвил Шеленбахер, представила је искуство Музеја града Беча у спровођењу мера приступачности и инклузије, као пример међународне добре праксе и путоказ за даљи развој стандарда у региону.
Порука организатора била је јасна: музеји су овим примером показали да доступност културе није утопија ни привилегија богатих институција, већ ствар воље, методологије и система вредности.
„Надамо се да ће музеји бити бакља која ће обасјати пут и бити прави пример институцијама и другим актерима из свих сфера живота”, рекао је господин Тот.
Догађај је затворен стручним вођењем кроз тренутну поставку Музеја савремене уметности, чији је простор, не случајно, одабран за домаћина управо зато што испуњава стандарде приступачности.

26/05/2026

Поштоване колегинице и колеге,

У среду, 27. маја 2026. године у 12 сати,
у Музеју савремене уметности у Београду,
биће организована свечана додела

Признања за унапређење приступачне
комуникације у музејима Србије

коју додељују Музејско друштво Србије и
Каритас Србије.

Агенда са програмом догађаја
налази се у прилогу.

Срдачан поздрав,

др Љубиша Васиљевић, музејски саветник
председник Музејског друштва Србије

20/05/2026

МДС И КАРИТАС СРБИЈЕ
ПРЕДАВАЊЕ

ИСКУСТВО МУЗЕЈА ГРАДА БЕЧА У СПРОВОЂЕЊУ МЕРА ИНКЛУЗИЈЕ И ПРИСТУПАЧНОСТИ

Музејско друштво Србије и Каритас Србије Вас са задовољством позивају на предавање „Искуство Музеја града Беча у спровођењу мера инклузије и приступачности“, које
ће одржати Jennie Carvill Schellenbacher, музејска стручњакиња и истраживачица из
Аустрије.

Предавање ће бити одржано у уторак, 26. маја 2026. године, од 13.30 до 15.30 часова, у биоскопској сали Етнографског музеја (Студентски трг 13, Београд).

Током предавања биће представљена искуства Музеја града Беча у развоју инклузивних и приступачних музејских пракси и отворена дискусија о томе како музеји у Србији могу даље унапредити приступачност садржаја. Догађај је намењен запосленима у музејима и свим појединцима заинтересованим за унапређење музејске делатности и развој инклузивнијих културних садржаја.

Радни језик догађаја је енглески.
Учешће на предавању је бесплатно. Организатори нису у могућности да покрију
трошкове превоза.

Пријаве су отворене до 25. маја 2026. године путем пријавног
формулара: https://forms.gle/ZyxwXgQP9jHAyVht8

За више информација или уколико имате потешкоћа са пријавом, слободно нам пишите на: [email protected]

Било би нам веома драго да будете наши гости.

Ovaj formular namenjen je zaposlenima u muzejima i pojedincima zainteresovanima za unapređenje muzejske delatnosti, koji žele da učestvuju na predavanju „Iskustvo Muzeja grada Beča u sprovođenju mera inkluzije i pristupačnosti“, koje će održati Jennie Carvill Schellenbacher. Predavanje ....

13/05/2026

Драге колеге,

у прилогу је саопштење из Музеја Југославије.

САОПШТЕЊЕ

Запослени Музеја Југославије сазнали су из медија у недељу 10. маја 2026. године да је разрешена директорка Неда Кнежевић и именован нови вршилац дужности директора.
Управни одбор Музеја Југославије је у јулу 2025. године, а шездесет дана пре истека мандата директора, упутио захтев Министарству културе за сагласност за расписивање конкурса за избор директора, у складу са чланом 35. став 4 Закона о култури. Надлежно Министарство културе никада није одговорило на послати допис нити је дало сагласност за расписивање конкурса у складу са Законом.
Ово нажалост није усамљен случај, већ се може рећи да је постала пракса при избору руководилаца установа културе. Тиме се онемогућава транспарентност и конкурентност код избора кандидата, изостаје истицање програма рада установа и нарушавају се њихова стабилност и континуитет рада.
Напомињемо да се Музеј Југославије током мандата Неде Кнежевић профилисао у једну од највидљивијих и најпосећенијих музејско-културних институција у свету, са рекордном посетом од 200.000 посетилаца годишње. У годинама иза нас, Музеј је добио значајна међународна признања, а само у прошлој години освојио је гран при Europa Nostra за изложбу „Јежева кућица”, награду за најбољи сувенир у региону, бројне локалне награде за очување културног наслеђа и сврстан је међу 27 најзначајнијих музеја у свету.

07/05/2026

Дневни ред Редовне скупштине МДС

Поштоване колегинице и колеге,

У прилогу је Дневни ред Редовне скупштине МДС која ће бити одржана у Београду 15. 5. 2026.
Материјал за све тачке Дневног реда биће накнадно достављен.

29/04/2026

ПРЕДАВАЊЕ АЛЕКСАНДРЕ САВИЋ И САЊЕ ВРЗИЋ У СЛОВЕНИЈИ

У Постојни (Словенија) одржана је девета по реду међународна конференција „Музеји и школе“ у оквиру које су музејске саветнице Сања Врзић, из Народног музеја Зрењанин, и др Александра Савић из Природњачког музеја у Београду, одржале пленарно предавање под насловом „Како данашњи музеји граде позицију у јавности: моћ дигиталних технологија и употреба савремених ПР метода у 21. веку“.
Предавање је било базирано на заједничкој публикацији „Музеји и комуникација с публиком у 21. веку, савремене праксе“ ауторки др Александре Савић и Сање Врзић, издање Музејског друштва Србије.
Публикација и предавање резултат су дугогодишње праксе ауторки у области музејске комуникације, употребе нових технологија и друштвених мрежа у цилју промоције музеја, као и односа с јавношћу.