Udruženje priređivača igara na sreću SPIS

24/07/2026

Brazil je u julu dodatno pooštrio pravila oglašavanja igara na sreću. Nova regulativa propisuje da upozorenje o riziku mora da zauzme najmanje 10 odsto površine oglasa i da bude jasno vidljivo, pri čemu svaka reklama mora da sadrži jednu od tri utvrđene poruke: da klađenje može da izazove zavisnost, da dovodi do gubitka novca ili da nije oblik investiranja.

Odgovornost, osim priređivača, sada snose i drugi učesnici u lancu oglašavanja – mediji, platforme i marketinški partneri. Poseban deo pravila odnosi se na decu: svaka reklama koja koristi lik, jezik ili bilo koji element privlačan mlađima od 18 godina smatra se zloupotrebom, a zabranjeno je i oglašavanje u školama i drugim prostorima koje pretežno posećuju deca i adolescenti.

Ovakav pristup pokazuje u kom pravcu ide regulativa širom sveta. Kad su deca u pitanju, granica se unapred jasno postavlja, bez izuzetka, a zaštita korisnika postaje zajednička odgovornost čitavog tržišta.

22/07/2026

Nelegalni sajtovi mogu da deluju primamljivo, ali nisu pod nadzorom Uprave za igre na sreću niti su dužni da primenjuju mehanizme zaštite propisane u Srbiji. Na njima nema pouzdane provere identiteta ni starosti igrača, garancije da će dobitak biti isplaćen, ne postoje alati za samoisključenje i ograničavanje uplata niti kontrole protiv pranja novca. Zato je važno da pre prve uplate proverite da li se priređivač nalazi na zvaničnom spisku priređivača Uprave.

Javno dostupni spisak prijavljenih priređivača nalazi se na sajtu Uprave (uis.gov.rs). Trenutno se sastoji od 25 kompanija koje imaju pravo da priređuju igre na sreću preko interneta u Srbiji i svaka od njih, po zakonu, mora da pri registraciji utvrdi identitet i punoletstvo igrača. Ostali operateri nalaze se izvan legalnih tokova i nadzora Uprave, a direktor te institucije Zoran Gašić izjavio je na NextGen Betting forumu u junu ove godine da je protiv takvih priređivača do sada podneto više od 70 krivičnih prijava i dodao da među njima nema velikih, poznatih imena.

Ukoliko operater nije na listi, korisnik ostaje nezaštićen ako nešto krene po zlu: nalog može da bude blokiran bez objašnjenja, rezultati igre mogu biti netransparentni ili namešteni, a u slučaju spora šanse da igrač ostvari svoje pravo su male, jer takve priređivače niko iz Srbije ne nadzire, a često ih nije lako ni locirati.

18/07/2026

17/07/2026

Visa, Mastercard i slični kartični sistemi povezuju banke, platne institucije i trgovce zajedničkim tehničkim standardima i pravilima poslovanja. Svaka transakcija karticom prolazi kroz njihovu infrastrukturu, što im daje uvid u tokove novca kakav pojedinačna institucija sama za sebe nema.

Upravo ta pozicija otvara prostor za ideju koja se sve češće pominje u stručnim krugovima: kartične šeme bi, doslednijom primenom pravila koja postavljaju, mogle značajno da doprinesu suzbijanju nelegalnog igranja. Ako se pristup mreži putem banke ili platne institucije zloupotrebi za uplate nelegalnim priređivačima, kartični sistem mogao bi da ga ograniči ili potpuno blokira.

Nelegalna platforma koja izgubi pristup karticama ostaje i bez osnovnog načina da prima uplate igrača, a bez toga teško opstaje na tržištu. Zato se ova mera, uz saradnju sa finansijskim regulatorima, sve češće navodi kao jedan od mogućih pravaca u borbi protiv nelegalnog igranja, bez potrebe da se svaki sajt ili aplikacija blokira pojedinačno.

15/07/2026

Evropsko udruženje za igre na sreću (EGBA) podnelo je zvaničnu prijavu Centralnoj banci Litvanije protiv kompanije Walletto, platne institucije sa sedištem u toj zemlji, zbog sumnje da su njene usluge korišćene za obradu uplata povezanih sa nelegalnim onlajn priređivačima igara na sreću. Prijava je usledila nakon istrage EGBA o nelegalnim sajtovima i aplikacijama koje ciljaju evropske korisnike, u okviru koje su probne transakcije ukazale na to da je ova institucija verovatno korišćena za uplate depozita na više takvih platformi.

Iako se prijava odnosi na jednog pružaoca usluga, ona ukazuje na širi problem duž celog lanca plaćanja – nelegalni priređivači koriste iste kartične šeme i kanale koje svakodnevno upotrebljavaju i legalni korisnici, jer jedino tako mogu da posluju u većem obimu.

„Pružaocima platnih usluga ne bi smelo da bude dozvoljeno da obrađuju transakcije za nelegalne priređivače igara na sreću. Nelegalni priređivači opstaju i razvijaju se tako što zloupotrebljavaju legitimne finansijske kanale i široko rasprostranjene platne mreže na koje se potrošači svakodnevno oslanjaju. Naš cilj je jednostavan: da im ne ostavimo prostor za delovanje i da presečemo platne kanale koje koriste kako bi došli do evropskih potrošača. Kartični sistemi takođe imaju ključnu ulogu u borbi protiv nelegalnih transakcija, jer utvrđuju pravila funkcionisanja ovih platnih mreža i imaju uvid u tokove transakcija koje niko drugi ne može da vidi“, izjavio je generalni sekretar EGBA, Marten Hajer.

Rešavanje ovog problema zahteva usaglašeno delovanje zakonodavaca, finansijskih i regulatora igara na sreću i svih učesnika u lancu plaćanja. EGBA poziva finansijske regulatore da dosledno primenjuju postojeća pravila, poput Direktive EU o platnim uslugama i propisa o sprečavanju pranja novca i najavljuje da će nastaviti da zahteva koordinisanu akciju kako bi nelegalni priređivači ostali van evropskog tržišta igara na sreću.

10/07/2026

Od 2018. do 2025. godine prihodi od naknada koje priređivači igara na sreću uplaćuju u budžet Republike Srbije porasli su za više od 260%, odnosno 3,6 p**a. Reč je o kontinuiranom povećanju koje pokazuje da se srpsko tržište igara na sreću stabilno razvija unutar regulisanog okvira.

Ovakav trend nije slučajan. Sektor koji u Srbiji direktno zapošljava gotovo 15.000 radnika i koji je zakonski obavezan da deo prihoda usmerava u oblasti od javnog interesa, raste upravo zato što je njegovo poslovanje uređeno, predvidivo i usklađeno sa evropskim standardima.

SPIS ovaj razvoj posmatra kao potvrdu da regulisano tržište ima dugoročnu perspektivu. Tamo gde postoje jasna pravila i dosledno sprovođenje zakona, sektor može da raste na način koji istovremeno donosi korist privredi, zaposlenima i široj zajednici.

08/07/2026

Kada se uvode strogi propisi, kao što su zabrana određenih igara, ograničenje uloga ili potpuna zabrana oglašavanja, polazna namera je bezbednost igrača. Iskustva iz Evrope, međutim, pokazuju da preterano restriktivne mere često imaju suprotan efekat od nameravanog i korisnike guraju upravo tamo odakle je regulativa trebalo da ih udalji, u ponudu koja ne pruža nikakvu zaštitu.

Primer iz prakse dolazi iz Italije, koja je 2018. godine kroz Uredbu o dostojanstvu („Decreto Dignità“) potpuno zabranila oglašavanje igara na sreću, uključujući sponzorstva u sportu. Zvanična parlamentarna komisija za istragu ilegalnog igranja utvrdila je u izveštaju iz 2022. da se ta aktivnost povećala nakon uvođenja mere, posebno među maloletnicima, dok je nelegalna ponuda rasla uporedo s tim. Prema proceni Evropskog udruženja za igre na sreću (EGBA) iz 2023, ilegalno tržište u Italiji tada je ostvarivalo godišnji bruto onlajn prihod od skoro milijardu evra, što je otprilike jednako ukupnom regulisanom onlajn bruto prihodu od igara na sreću u čak osam drugih zemalja EU zajedno: Hrvatskoj, Kipru, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Luksemburgu, Malti i Sloveniji.

Podaci iz prvog tromesečja 2026. dodatno potvrđuju taj obrazac: više od 4,5 miliona Italijana pristupilo je neovlašćenim platformama za igre na sreću, a ukupna vrednost ilegalnog tržišta procenjuje se na oko 20 milijardi evra. Zabrana oglašavanja nije smanjila broj igrača, samo je promenila mesto na kojem igraju i to bez ikakvog nadzora ili zaštite.

Upravo zato SPIS zastupa odgovornu i uravnoteženu regulativu: dovoljno čvrstu da zaštiti igrače, ali isto toliko razumnu da ih zadrži unutar regulisanog tržišta, gde im je sigurnost zaista zajamčena.

01/07/2026

Prema podacima kompanije „H2 Gambling Capital“, nelegalni operateri su u 2025. godini prisvajali oko 27 odsto ukupnog evropskog prihoda od igara na sreću ili okvirno 18 milijardi evra. Samo pet godina ranije, 2020. godine, taj iznos bio je oko 10 milijardi evra, dok projekcije ukazuju na to da bi do 2030. godine mogao da poraste na čak 23 milijarde evra.

Paradoksalno, jedan od uzroka porasta prihoda nelegalnih priređivača upravo su preoštre restriktivne mere regulatora. Evropski primeri dobro ilustruju to. Holandija je uvela stroge limite potrošnje, pa je legalna ponuda postala manje privlačna: ilegalno onlajn tržište u toj zemlji sada vredi oko 1,25 milijardi evra godišnje, više od polovine ukupne potrošnje na igre na sreću. Francuska je otišla korak dalje i zabranila onlajn kazina, ali potražnja nije nestala, već se preselila u ilegalne tokove vredne približno 1,5 milijardi evra godišnje.

Nelegalni onlajn operateri imaju sedišta izvan Evropske unije, van domašaja evropskih regulatora, ne plaćaju poreze i ne ispunjavaju nijednu od obaveza koje su nametnute legalnim priređivačima. Upravo zato mogu da ponude naizgled povoljnije uslove, bez ikakve odgovornosti prema igračima koji ih koriste. Za razliku od njih, legalni operateri su zakonski obavezani da ispune standarde zaštite potrošača, provere starosti i odgovornog igranja.

SPIS dosledno ukazuje na ovu pojavu i zalaže se za regulatorno okruženje koje legalnim priređivačima omogućava da ostanu konkurentni, jer je upravo to najefikasniji način da se igrači zadrže unutar sistema koji ih štiti.

26/06/2026

Londonski AI startap „General Reasoning“ sproveo je neobično istraživanje: osam popularnih AI modela dobilo je hipotetički budžet od 100.000 funti i zadatak da postavljaju opklade tokom čitave sezone Premijer lige 2023/24, uz pristup istorijskim podacima o utakmicama unazad 30 godina.

Rezultat? Svi modeli završili su u minusu. Istraživači zaključuju da su savremeni AI modeli izvrsni u obradi teksta i jezičkim zadacima, ali nedosledni kada je reč o situacijama koje zahtevaju dugotrajno praćenje, prilagođavanje i upravljanje rizikom, kao što su one u igrama na sreću.

Rezultati studije još jednom podsećaju da ishodi sportskih događaja nisu predvidivi i da zavise od mnogih okolnosti, a neretko i od sreće koju tehnologija ne može da predvidi.

24/06/2026

Loto izvlačenje nema pamćenje. Svaki broj ima jednaku šansu da bude izvučen u svakom kolu, bez obzira na prethodne rezultate. AI alati mogu da analiziraju ogromne količine podataka i prepoznaju obrasce u ponašanju igrača, ali ne i da promene osnovnu matematičku realnost: ishod svakog izvlačenja je nezavisan i nepredvidiv.

Ono što AI zaista može jeste da uoči koje kombinacije igrači najčešće biraju, poput nizova koji podsećaju na datume ili prepoznatljive rasporede na listiću. Na osnovu toga može da predloži manje popularne kombinacije, što teoretski smanjuje broj potencijalnih podeljenih dobitaka, ali ne povećava šansu da baš te kombinacije budu izvučene.

Loto je, pre svega, igra zasnovana na sreći i to je njegova suštinska karakteristika, bez obzira na to koliko je tehnologija napredovala. Veštačka inteligencija može da bude koristan alat za racionalnije odlučivanje, ali ne i formula za sigurnu zaradu. Prema tome, igranje lota treba posmatrati kao zabavu, a ne kao investiciju.