06/05/2026
Пуних 18 месеци Србија чека правду за 16 живота угашених под надстрешницом новосадске Железничке станице. Док одговорни за злочин од 1. новембра 2024. године и даље слободно шетају, режим наставља са најприземнијим ругањем жртвама: додељивањем милионских послова својим лојалним кадровима за израду „спомен-обележја“.
Сазнање да је бивши декан Факултета примењених уметности Горан Чпајак, човек који је својим потписом отворено стао уз листу СНС-а, заједно са инжењером архитектуре Зораном Туцићем награђен са два милиона динара да уметнички обликује сећање на трагедију коју је тај исти режим изазвао, представља врхунац неморала. Не може споменик онима које је убила системска корупција правити човек који је тај систем легитимисао, нити инжењери који служе као стручни параван за пројекте подигнуте на тајним уговорима.
Критике јавности и струке јасно указују на то да је овај пројекат, који режим назива „меморијалом“, осмишљен без икакве јавне расправе, без конкурса и без учешћа породица жртава. То није место пијетета, већ архитектонски параван који треба да физички сакрије место злочина и спречи људе да постављају питања о одговорности. Посебно поражава чињеница да изабрано решење, масивна камена, својом формом брутално подсећа на бетонски блок који је усмртио грађане, што представља незапамћен чин естетског цинизма према жртвама.
Уметност и струка које служе режиму престају да буду у служби друштва и постају саучесници. У држави у којој надстрешнице падају јер се крало на материјалу, сада се тај исти буџет користи да би се наградили послушници задатком да „улепшају“ последице вашег немара. Хонорар од два милиона динара за људе који су ћутали док је струка понижавана, а истовремено подржавали партију која је потписала смртне пресуде у Новом Саду, увреда је за сваког поштеног грађанина ове земље.
Они који су ћутали док је безбедност грађана жртвована зарад профита, немају морално право да данас клешу камен у име оних којих више нема. Ваши споменици су празни јер су подигнути на лажима, тајним уговорима и крви.
Док ви зидате споменике од два милиона динара да бисте умирили савест, ми подсећамо да руке остају крваве без обзира на то колико их скупо плаћеном уметношћу покривате. Нећемо вам дозволити да бетонирате истину.
