Muzički dinar je sve
"ZA ŠTA SE MOŽE OPRAVDANO PREDPOSTAVITI DA ĆE BITI KORIŠĆENO ZA UMNOŽAVANJE AUTORSKIH DELA ZA LIČNE POTREBE“
Da li to znači da kad kupujemo laptop treba da odležimo i dva dana u zatvoru jer se osnovano sumnja da mogu da se piratizuju vaše slike sa Fejsbuka? Ali zakonodavac ih tera i da retroaktivno isplate "reket" za 2009. A kad plate tih desetak miliona evra, samo katanac
na radnje mogu da stave. I što je najbizarnije, taj novac se ne sliva u budžet, nego na račune firmi „za zaštitu“, s ogromnim platama, sakrivenih iza šifrovanih imena OFPS, PI i SOKOJ. Ako se plaća zaštita autorskih prava na sve što ima fleš-memoriju ili audio-plejere, pitanje je dana kada će početi da nam oporezuju muzičke čestitke, školske sveske, zidove kao stvorene za grafite, glasne žice i uši. Do tada ostaje da se nadamo da će se nešto izmeniti i da celokupno tržište tehničkom i IT robom neće bankrotirati. Ko je uopšte iz komisije za autorska i srodna prava dovoljno kompetentan da uvrsti štampače i skenere u "proizvođače zvuka"? Zavod za intelektualnu svojinu mora da preispita svoje metode odlučivanja i stručnost kadra! Lajkujte ovu peticiju i pridružite se u borbi protiv ovog sramnog zakona!
