Zavod Vir Izvir

29/04/2026

Aarhuška konvencija, ki jo je Slovenija ratificirala leta 2004, jasno določa, da mora biti javnost vključena že v začetnih fazah odločanja. »Vsaka stranka zagotovi, da se javnosti omogoči sodelovanje že v začetnih fazah postopka." Ratificirali smo jo 2004.

Zato me preseneča izjava Direkcija RS za vode o »postopnem nadgrajevanju vključevanja javnosti«, saj bi to moralo biti že dolgo sistemsko urejeno.

V lastni izkušnji sem informacije o pregradah na reki Vipavi prejela šele po več zaprosilih preko pooblaščenke za dostop do informacij javnega značaja, kar odpira vprašanje, kako učinkovito je to vključevanje v praksi.

Glede na zaveze iz Okvirne direktive o vodah, ki od držav članic zahteva izboljšanje ekološkega stanja voda, bi bilo pomembno jasno pojasniti, kako izvedeni poplavni ukrepi dejansko prispevajo k temu cilju.

https://www.dnevnik.si/novice/slovenija/bojazni-o-poslabsanju-voda-so-se-uresnicile-2799025/?fbclid=IwY2xjawRe8LZleHRuA2FlbQIxMQBzcnRjBmFwcF9pZBAyMjIwMzkxNzg4MjAwODkyAAEeRHOpWcqbbFBzikUR0y8xHY2v7CsR_ZrG6-nU5gPKYbuofnVqxBjCFLKPMWQ_aem_QfN6pvUfVBKRLtdqlPZYiQ

Dve leti in pol po rekordnih poplavah v Sloveniji je sanacija vodotokov v polnem teku, stanje voda pa je po ocenah naših sogovornikov še bistveno slabše kot pred poplavami. Že takrat je bila v dobrem ekološkem stanju le polovica.

22/04/2026

Lastna izdelava z uporabo generativne umetne inteligence

24/03/2026

Če čutiš preveč nisi preveč. Samo zelo zaznavaš.

Delo za naravo, živali ali skupnost pogosto pomeni, da si vsak dan v stiku z bolečino sveta. In telo to nosi.

Izčrpanost, občutek nemoči ali izgorelost niso znak šibkosti so znak, da si predolgo nosila preveč sama.

V terapiji ustvarjava prostor, kjer lahko to odložiš, predelaš in ponovno najdeš stik s tistim, kar te je sploh poklicalo na to pot.

Da lahko nadaljuješ, ne iz izčrpanosti, ampak iz povezanosti.
(AI generated)

23/03/2026

V poslovnem svetu smo pogosto močni navzven — a izčrpani znotraj.

Če si nenehno v odgovornosti, odločitvah in pritiskih, telo začne nositi tisto, česar um ne zmore več procesirati.

V terapevtskem procesu se ne učimo, kako “biti bolj učinkovit”, ampak kako ponovno vzpostaviti stik s sabo — da odločitve ne prihajajo iz pritiska, ampak iz jasnosti.

Ko se um umiri in telo sprosti, postane tudi vodenje bolj stabilno, odnosi pa bolj pristni.
(AI generated)

21/03/2026

"Maté govori tudi o kolektivni moralni poškodbi. Ko celotna družba opazuje nepravičnost, ki jo dopuščajo voditelji, pride do kolektivnega občutka izdaje, kar spodkopava družbeno zaupanje in moralni kompas posameznikov.

Občutek obupa in "zlomljenega srca" ob spremljanju svetovnih kriz pa je dejansko dokaz, da smo ohranili našo človečnost, pravi Maté. Bolečina, ki jo ob tem občutimo, pa znak, da naša empatija še deluje kljub propagandi in zanikanju resnice. "Takšne izkušnje se običajno ne razrešijo hitro. Pogosto se predelujejo skozi odnose, skozi pogovor in skozi skupno refleksijo." GM

V času, ko svet pretresajo vojne, politične napetosti in vse večja negotovost, se ne spreminjajo le geopolitična razmerja, temveč tudi naš notranji občutek varnosti, smisla in zaupanja v prihodnost. O tem, kako globalne krize vplivajo na posameznika in družbo, kako graditi psihološko odporn...

08/03/2026

https://www.facebook.com/zaNaravo/posts/pfbid0dDBhC8Np1muHoYw8cXENiBnipZC1E9YFHEE2BYSqejfDkYDBarEWYH87FkHWUkm1l

𝐏𝐎𝐌𝐀𝐆𝐀𝐉𝐓𝐄 𝐍𝐀𝐌 𝐙𝐁𝐑𝐀𝐓𝐈 𝐄𝐕𝐈𝐃𝐄𝐍𝐂𝐎 𝐏𝐎𝐒𝐄𝐆𝐎𝐕 𝐕 𝐍𝐀𝐑𝐀𝐕𝐎 𝐏𝐎 𝐒𝐋𝐎𝐕𝐄𝐍𝐈𝐉𝐈 🙏👀

V zadnjih mesecih se na nas obrača vedno več ljudi iz različnih krajev. Pišete nam o sečnjah, posegih ob rekah, zasipavanju habitatov, gradbenih delih na zaščitenih območjih …

Zato smo konec februarja pisali Inšpektoratu RS za naravne vire in prostor z vprašanjem: 𝐤𝐚𝐣 𝐬𝐞 𝐬𝐩𝐥𝐨𝐡 𝐝𝐨𝐠𝐚𝐣𝐚 𝐳 𝐯𝐬𝐞𝐦𝐢 𝐭𝐞𝐦𝐢 𝐩𝐫𝐢𝐣𝐚𝐯𝐚𝐦𝐢?

Odgovor smo prejeli 4. marca 2026. Uradni. Podpisan. Na papirju.
In tukaj je tisto, kar nas je zares šokiralo in ustavilo:
🔴 V letih 2025 in 2026 je inšpektorat za celotno Slovenijo prejel od ljudi 17 prijav posegov na območjih Natura 2000.
🔴 Inšpekcijski postopek je bil uveden samo v 3 primerih!
🔴 Ostale prijave niso bile obravnavane ali pa postopek sploh ni bil začet.

To ni naša ocena - to so besede inšpektorata samega.

Slovenija ima 37 % ozemlja v omrežju Natura 2000 - največ v celotni EU. In sistem nadzora nad tem dragocenim prostorom deluje tako, da od 17 prijav resno obravnavajo 3.

Zato delamo to, kar delamo. 𝐕𝐳𝐩𝐨𝐬𝐭𝐚𝐯𝐥𝐣𝐚𝐦𝐨 𝐥𝐚𝐬𝐭𝐧𝐨 𝐞𝐯𝐢𝐝𝐞𝐧𝐜𝐨 𝐩𝐨𝐬𝐞𝐠𝐨𝐯 𝐯 𝐧𝐚𝐫𝐚𝐯𝐨 𝐩𝐨 𝐒𝐥𝐨𝐯𝐞𝐧𝐢𝐣𝐢, ker posamezen primer pogosto ostane spregledan.

Ko se podatki iz različnih krajev začnejo zbirati, se pokaže širša slika.
In takrat je veliko lažje opozoriti javnost in institucije, z imeni, lokacijami in datumi.

Še posebej nas zanimajo območja kot so:
🌿 Natura 2000
🌿 krajinski parki
🌿 mokrišča
🌿 reke in obrečni gozdovi
in primeri, kjer so ljudje že pisali inšpekciji, pa odziva ni bilo.

📩 Pošljite nam:
• lokacijo posega
• opis dogajanja
• kdaj ste poseg opazili
• ali ste že prijavili in kakšen je bil odziv
• fotografije ali video

Na: [email protected] ali v zasebno sporočilo.

🌱 Naš cilj ni ustvarjati panike. 𝐍𝐚𝐬̌ 𝐜𝐢𝐥𝐣 𝐣𝐞 𝐫𝐞𝐬𝐧𝐢𝐜𝐚 - 𝐝𝐨𝐤𝐮𝐦𝐞𝐧𝐭𝐢𝐫𝐚𝐧𝐚, 𝐩𝐫𝐞𝐯𝐞𝐫𝐥𝐣𝐢𝐯𝐚, 𝐣𝐚𝐯𝐧𝐚.

Hvala vsem, ki opazujete, opozarjate in vam ni vseeno. Prosim, delite objavo naprej! 💚

Civilna iniciativa ZA NARAVO 🌿

02/03/2026

https://www.rtvslo.si/zdravje/metoda-dodic-fikfak-unicujemo-cudoviti-vodni-filter-ki-ga-je-narava-ustvarjala-milijone-let/774945

"Slovenija je res zelena, ni dvoma o tem, ampak ta barva ima, če vzamemo zemljevid Slovenije, zelo nečist ali neekološki ne le prizvok, ampak dejstva. Nekoč sem narisala zemljevid in poskušala označiti največja onesnaženja," opozarja Metoda Dodič Fikfak.

01/03/2026

Metoda Dodič Fikfak: Uničujemo čudoviti vodni filter, ki ga je narava ustvarjala milijone let - RTV SLO

"Slovenija je res zelena, ni dvoma o tem, ampak ta barva ima, če vzamemo zemljevid Slovenije, zelo nečist ali neekološki ne le prizvok, ampak dejstva. Nekoč sem narisala zemljevid in poskušala označiti največja onesnaženja," opozarja Metoda Dodič Fikfak.

01/03/2026

https://www.facebook.com/share/14eyvMLFWAQ/

PERFEKCIONIZAM NA PSIHOTERAPIJI

Terapeut: Kako si danas, šta se danas izdvaja?

Klijent: Zamalo sam otkazala. Nisam završila "domaći" između seansi. Stalno sam prepravljala uvod. I dalje mi ne deluje dovoljno dobro.

Terapeut: Šta bi se desilo da si došla ovde, a da ga nisi završila?

Klijent: Mislili biste da sam nedosledna. Da mnogo pričam o radu na sebi, ali da ne istrajavam.

Terapeut: To je ono što zamišljaš da bih ja pomislila?

Klijent: Da. I onda osetim stezanje u grudima. Kao da ću biti razotkrivena.

Terapeut: Razotkrivena kao šta?

Klijent: Kao da zapravo nisam toliko sposobna koliko ljudi pretpostavljaju da jesam.

Terapeut: Hajde da ostanemo malo sa tim. Kada to kažeš, koji deo tebe govori?

Klijent: Onaj mali. Anksiozni. Onaj koji skenira lica tražeći razočaranje.

Terapeut: Tvoje Adaptirano Dete?

Klijent: Da. Definitivno. Ona je stalno na dužnosti.

Terapeut: A čije razočaranje sada traži?

Klijent: Vaše. Ali zapravo nije vaše. To je očev glas.

Terapeut: Reci mi, šta si povezala?

Klijent: Ako bih iz škole donela pet minus umesto petice, on bi pitao "A zašto minus?" Ili bi pitao šta je dobila moja drugarica. Mislio je da me tako motiviše. I zaista jesam bivala bolja. Ali nikada se nisam osećala… mirno. Uvek je postojalo nešto sledeće oko čega treba da postanem bolja.

Terapeut: Ljubav kao da je uslovljena konstantnim usavršavanjem...

Klijent: Da. Upravo tako. Kao da ljubav ide uz neprestan rad i nikad nije dovoljno.

Terapeut: A sada, dok sediš ovde i nisi završila "domaći", šta kaže tvoj unutrašnji Kritički Roditelj?

Klijent: "Lenja si. Traćiš vreme, i sebi i ovoj ženi. Da si ozbiljna, to bi bilo gotovo odavno.”

Terapeut: A šta kaže tvoj Odrasli?

Klijent: Moj Odrasli kaže: "Prepravila si ga osam p**a. Bila si umorna. U redu je doneti nešto nesavršeno.”

Terapeut: Koji glas je glasniji?

Klijent: Kritički Roditelj. Uvek. On je uvek glasniji.

Terapeut: Šta se dešava u tvom telu kada taj glas preuzme?

Klijent: Stomak mi se uvrne, ramena se stisnu. Počinjem da planiram kako sve da ispravim. Otvaram pet tabova, bacam se se na posao.

Terapeut: Zvuči kao da tvoje Adaptirano Dete pokušava da povrati sigurnost...

Klijent: Da. Ako nešto dovedem do savršenstva, biću opet bezbedna.

Terapeut: Bezbedna od čega?

Klijent: Od toga da budem… zamenljiva.

Terapeut: To je baš jaka reč...

Klijent: Meni deluje tako jako.

Terapeut: Kada si u životu prvi put zaključila da biti manje od izvrsne znači biti u riziku od zamenjivosti?

Klijent: Ne znam da li je to bilo eksplicitno. Otac je stalno procenjivao moja postignuća. Majka je bila senzitivna, ali anksiozna. Mogla sam da osetim kada je pod stresom. Kada sam bila dobar đak, i ona je delovala rasterećenije, cela kuća je delovala rasterećenije. Ako bih se sa nečim mučila, imala sam osećaj da dodajem težinu celoj porodici.

Terapeut: Dakle, kao osetljivo dete čitala si emocionalnu klimu.

Klijent: Stalno. Mogla sam da osetim mikro-pomeranja. Mamin uzdah, tatinu promenu tona u glasu.

Terapeut: I koju si odluku tada donela o tome kako da pripadaš?

Klijent: "Budi uspešna, budi savršena. Ne budi teret. Ne izazivaj dodatnu brigu.”

Terapeut: To zvuči kao skriptna odluka.

Klijent: Da. "Vredna sam ljubavi kada briljiram.”

Terapeut: A ako ne briljiraš?

Klijent: Tolerisana sam. Možda. Ali ne i potpuno izabrana.

Terapeut: Da li to uverenje funkcioniše i između nas dve sada?

Klijent: …Da. Ako ovde nisam dovoljno pronicljiva, ako nemam dovoljno dobre uvide, mogli biste da izgubite interesovanje za mene.

Terapeut: Primeti šta se upravo desilo. Tvoje Adaptirano Dete je projektovalo starog Kritičkog Roditelja na mene.

Klijent: To je transfer, zar ne?

Terapeut: Da. I ujedno je i unutrašnja Roditelj–Dete transakcija. Tvoj Kritički Roditelj kaže: "Prebaci". Tvoje Adaptirano Dete posluša. Tvoj Odrasli se isključuje.

Klijent: Upravo tako se osećam. Kao da me nešto preuzme.

Terapeut: Kako bi bilo da u ovaj trenutak pozoveš glas Negujućeg Roditelja?

Klijent: To mi uvek deluje strano.

Terapeut: Ipak probaj. Kada bi topao, stabilan glas sada govorio tvom anksioznom delu, šta bi rekao?

Klijent: … "Ne moraš da zaslužiš svoje mesto ovde.”

Terapeut: Je l' možeš da ponoviš, molim te?

Klijent: "Ne moraš da zaslužiš svoje mesto ovde.”

Terapeut: Šta se dešava iznutra dok to izgovaraš?

Klijent: Hoću da zaplačem. Jer ne verujem u to.

Terapeut: Koji deo ne veruje?

Klijent: Adaptirano Dete. Ona misli da je to naivno.

Terapeut: Naravno da misli. Perfekcionizam ju je čuvao.

Klijent: Jeste. Funkcionisalo je.

Terapeut: Funkcionisalo je tada. Da li i dalje funkcioniše sada?

Klijent: Profesionalno, da. U odnosima… ne. Iscrpljena sam. U vezama previše dajem, previše analiziram, previše ispravljam. A onda osećam ogorčenost.

Terapeut: Dakle, ista strategija koja je donosila odobravanje sada blokira intimnost.

Klijent: Da. Jer nikada nisam opuštena. Stalno nadgledam.

Terapeut: Šta nadgledaš?

Klijent: Znakove da sam previše. Ili ne dovoljno dobra.

Terapeut: Zvuči kao stalna hipervigilnost o kojoj smo pričale...

Klijent: Tačno. Čak i kada mi neko kaže da mu se dopadam, pomislim: "Za sada.”

Terapeut: Dakle, perfekcionizam nije samo stvar visokih standarda, ona je i deo sistema emocionalne povezanosti.

Klijent: …Da. Ako sam besprekorno savršena, ne mogu biti napuštena.

Terapeut: A ipak?

Klijent: A ipak ljudi svejedno odu.

Terapeut: Kako se to odrazi na tebe?

Klijent: Pojačam perfekcionizam. "Nisi bila dovoljno savršena.”

Terapeut: To je surov ugovor...

Klijent: Jeste.

Terapeut: Hajde malo da zastanemo. Sada si došla ovde na seansu bez završene vežbe. Rizikovala si da me razočaraš. A ja sam i dalje ovde, prisutna, sa tobom.

Klijent: Da.

Terapeut: Šta tvoj Odrasli kaže na te informacije?

Klijent: Da možda moj zaključak da moram da budem savršena nije skroz tačan i da će postojati ljudi koji će biti tu iako nisam savršena.

Terapeut: Dobro. Ostani s tim. Ne kao idejom - već kao iskustvom.

Klijent: Deluje mi strano. Ali je nekako mekše...

Terapeut: Ta mekoća, koje je to ego stanje?

Klijent: Možda Slobodno Dete? Ili početak Negujućeg Roditelja?

Terapeut: Mislim da je i jedno i drugo. Slobodno Dete se opušta kada se pojavi Negujući Roditelj.

Klijent: Ne znam kako da to održim van naših susreta.

Terapeut: Ne mora da bude savršeno. To bi bio tvoj Kritički Roditelj koji preuzima proces isceljenja.

Klijent: (smeh) Naravno.

Terapeut: Šta ako tvoj trenutni razvojni zadatak nije da eliminišeš perfekcionizam, već da primetiš promene u ego stanjima?

Klijent: Dakle, umesto "Moram ovo da popravim”, postaje: "Aha, moj Kritički Roditelj se javio.”

Terapeut: Upravo tako. To je tvoj Odrasli koji posmatra.

Klijent: A onda svesno uvedem Negujućeg Roditelja?

Terapeut: Da. I pitaš: "Šta mom osetljivom senzitivnom sistemu zapravo treba sada?”

Klijent: Verovatno odmor. Ili podrška, da nekoga pozovem. Ili da predam nešto na 80%.

Terapeut: Šta se dešava u telu kada kažeš "80%"?

Klijent: Panika. I olakšanje.

Terapeut: To zvči kao sama ivica promene...

Klijent: Deluje kao otpuštanje.

Terapeut: Otpuštanje čega?

Klijent: Iluzije da mogu da obezbedim ljubav kroz savršenost.

Terapeut: A ako se ljubav ne obezbeđuje kroz savršenost?

Klijent: Onda mora da se primi. Ne da se zasluži.

Terapeut: Kako tvoj čitav sistem reaguje na tu ideju?

Klijent: Baš je nekako ranjivo, krhko. Ali i… mirno.

Terapeut: Taj mir - da li je uslovljen nečim?

Klijent: Ne. Samo je tu.

Terapeut: To može biti početak ispisivanja tvog novog životnog skripta.

Klijent: Od "Vredna sam ljubavi ako briljiram” ka…

Terapeut: Ti mi reci.

Klijent: "Vredna sam ljubavi. Izvrsnost je opciona.”

Terapeut: Kako tvoje Adaptirano Dete reaguje na to?

Klijent: Skeptično je. Ali radoznalo.

Terapeut: Neka to bude dovoljno za danas... ne mora da bude savršeno da bi bilo dovoljno. Naprotiv.
..

~ beleška sa psihoterapije (*kombinovane crtice)

Ako si visoko osetljiva osoba i osećaš da te perfekcionizam stalno drži na oprezu, moguće je da to nije samo stvar visokih standarda i savesnosti - već i rane skriptne odluke o tome kako da ostaneš voljen/a i bezbedan/a. Na vebinarskom susretu u utorak u 19h istražujemo kako HSP nervni sistem i životni skript zajedno oblikuju perfekcionističke tendencije - i kako da nastavak te priče ispišeš ti, iz sopstvenog pera. Piši. 🌸

~ Jelena Veljković, psiholog
Beleške sa psihoterapije

22/02/2026

https://www.facebook.com/share/r/18FRRsDAHu/

02/02/2026

Podpiši.
Da ne uničijo še tistega malo, kar je od narave in okolja ostalo.
Z izgovorom sanacije poplav so v reke zlili hektolitre betona.
Z izgovorom lubadarja in pomladitve gozdov so naši gozdovi polni golih zaplat in golosekov.
Z izgovorom pridobivanja energije vse reke postajajo nepretočne in pretople kaluže, brez kisika, polne blata in zastanega materiala.
Pobočja, travniki in kmetijska zemljišča so oblečeni v fotovoltaiko in vetrnice.
Z izgovorom boljših pogojev so podpisali Mercosur, ki bo na drugi strani sveta spodbudil dodatno sečnjo in zastrupljanje pragozdov.
Vse to zato, ker narava nima svojega lastnega glasu, nas pa je premalo, da bi lahko dovolj glasno kričali zanjo.

Stop the dismantling of European environmental protections. Stand up for forests, wildlife, clean air, and safe water - our nature depends on it.